Ograničenje zapošljavanja u javnom sektoru, koje je trebalo da se ukine poslednjeg dana ove godine, ipak će biti produžava do kraja 2026. godine. Ovo je predviđeno izmenama Zakona o budžetskom sistemu koje je Vlada uputila Skupštini na razmatranje i usvajanje.

Kontrola podazumeva da budžetski korisnici mogu da zaposle do 70 odsto onih koji napuštaju javni sektor, bez saglasnosti Vladine Komisije.

Fiskalni savet ocenio je da država produžava zabranu zbog toga što nije uspela da stvori operativne preduslove da se pređe na decentralizovan sistem upravljanja kadrovima, kroz sistematizacije, na osnovu analiza svih delova javnog sektora

Sindikati smatraju da je to nastavak agonije i ucene za sve radnike.

Zašto se produžava?

Kao obrazloženje navedene odluke o produženju ograničenja zapošljavanja, Vlada podseća da je Zakonom o budžetskom sistemu predviđen maksimalan limit rashoda za zaposlene u sektoru države od 10 odsto BDP. Taj procenat može da se koriguje naviše u slučaju povećanja obuhvata sektora države.

Rashodi za zaposlene u 2022. iznosili su 9,8 odsto BDP, dok su rashodi za zaposlene u ovoj godini premašili plan za oko 0,1 odsto BDP. Najveći deo tog povećanja odnosi se na veću masu zarada u zdravstvu – povećanje broja zaposlenih i radnih časova, sudstvu, kao i na isplaćenu pomoć zaposlenima u prosveti.

Kako bi se sprečila odstupanja od posebnog fiskalnog pravila koje ograničava učešće rashoda za plate, odnosno zarade u BDP, ocenjeno je opravdanim da se produži mera kontrolisanog zapošljavanja u javnom sektoru, koja je u prethodnim godinama dala izuzetne rezultate u kontroli obima te vrste rashoda, navela je Vlada u obrazloženju.

Trajne negativne posledice

Fisklani savet ističe da preterano oslanjanje na ovu meru nesporno ostavlja trajne negativne posledice na kvalitet rada važnih segmenata državnog sektora.

Savet je već upozoravao da Poreska uprava nema dovoljno inspektora što može biti jedan od razloga smanjene naplate PDV-a. Međutim, Poreska uprava nije jedina koja uveliko funkcioniše sa deficitom stručnog kadra.

Inspekcijske službe takođe imaju ozbiljne manjkove. Ovom sistemu, kada se izuzmu poreski inspektori i inspektori zaštite životne sredine, nedostaje oko 500-1.000 ljudi.

U zdravstvu jeste bilo povećanje broja zaposlenih nakon izbijanja pandemija, ali važni delovi ovog sistema nastavljaju da funkcionišu sa manjkom medicinskog osoblja, upozorava Fiskalni savet.

Tako Univerzitetski klinički centar Srbije, najveća pojedina ustanova zdravstvene zaštite, zapošljava 8.100 ljudi (januar 2023. godine), što je 20 odsto manje neko što je predviđeno sistematizacijom.

"Ovi problemi odavno zahtevaju hitnu intervenciju države, ali to ne samo da se godinama ne dešava, već izostaju čak i konkrentni planovi da se oni adresiraju“, piše u oceni Fiskalnog saveta.

Nastavak agonije

Udruženi sindikati Srbije "Sloga" danas su oštro osudili odluku Vlade da se ograničenja zapošljavanja u javnom sektoru produže do kraja 2026. godine, ocenivši da je to nastavak agonije i ucene za sve radnike koji godinama rade na osnovu privremenih i povremenih ugovora, saopštila je "Sloga".

Istaknuto je da se na taj način hiljade zaposlenih u javnim preduzećima i državnim ustanovama ucenjuju životnom egzistencijom i neizvesnošću.

"Vlast koristi takvu politiku kako bi nastavila da stvara sebi veštačku podršku, prisiljavajući radnike na mitinge i prikupljanje glasova", navedeno je u saopštenju.

Zabrana zapošljavanja uvedena je pre deset goidna, u decembru 2013. godine, kao iznuđeno rešenje koje imalo za cilj da zauzda tadašnje nekontrolisano kretanje mase plata i donese brze budžetske uštede, piše u oceni.

Prvobitni planovi su predviđali da zabrana trage dve godine, do kraja 2015. godine.

Zabrana koja je propisana 2013. godine bila je rigoroznija. Javnom sektoru je bila potrebna dozvola Vladine Komisije za svako zapošljavanje, a mogli su da zaposle jednog radnika tek kada ode njih pet.

B.G./FoNet/Nova ekonomija

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com