Sporazum su potpisali ministar trgovine Tomislav Momirović i Vang Ventao, ministar trgovine Kine, a potpisivanju su prisustvovali predsednika Srbije Aleksandar Vučića i kineksi predsednik Si Đinpinga.

Vučić izjavio je da Sporazum o slobodnoj trgovini, koji je potpisan u Pekingu, otvara nove vidike u odnosima dve zemlje, kao i da je inicijativa "Pojas i put" donela mnogo dobrog našoj zemlji.

"Veoma sam srećan, počastvovan i privilegovan što imam priliku da danas budem u Pekingu. Sa mnom su i ministri Vlade Srbije, što govori o poštovanju i samoj prilici da budemo tu. U svim oblastima u kojima sarađujemo beležimo napredak. Inicijativa "Pojas i put" donela je mnogo dobrog našoj zemlji", objavio je Vučić na Instagramu nakon susreta sa predsednikom Kine Si Đinpingom.

Ponosim se našim prijateljstvom i rezultatima koje smo postigli, naglasio je Vučić.

"Hvala Vam, predsedniče Si, na ličnom angažmanu na jačanju veza naših država i naroda", naveo je predsednik Srbije.

Ko više dobija?

A kome više odgovara ovaj Sporazum o slobodnoj trgovini o kojem se govorilo još od početka prošle godine, a bilo je najavljeno i da će biti potpisan do kraja 2022.

Sporazum bi trebalo da otvori granice za srpsku robu u Kini i obrnuto, za kinesku robu u Srbiji, smanji ili ukine carine za veliki broj proizvoda.

Prošle godine Srbija je iz Kine uvezla robe za 4,98 milijardi dolara, a izvezla tek 1,17 milijardi dolara.

Izvoz u Kinu raste neverovatnom brzinom, ali objašnjenje toga leži u privatizaciji RTB Bora i ulaganjima u rudnike bakra.

Đošle godine je izvezeno u Kinu rude bakra i koncentrata za 913,5 miliona dolara, a proizvoda od rafinisanog bakra skoro 133 miliona dolara. Drugim rečima, 90 odsto našeg izvoza u Kinu otišlo je iz Bora.

Ostatak izvoza odnosi se, nažalost, uglavnom na još sirovina. Izvoz drveta je bio oko 38 miliona dolara, a među 10 najvažnijih izvoznih proizvoda, samo jedan je prehrambeni, zamrznuto goveđe meso bez kostiju čiji je izvoz u odnosu na prethodnu godinu povećan za skoro 2,5 puta na 11,7 miliona dolara.

O prehrambenoj industriji i poljoprivredi uglavnom se govori kao o granama koje će najviše prosperirati slobodnom trgovinom sa Kinom.

Gde je šansa Srbije?

Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, ističe da je svaki sporazum o slobodnoj trgovini korak napred i za uvoznike i za izvoznike.

"To je dobra stvar. Međutim, u kratkom roku, po pravilu, za manje razvijenu zemlju otvaranje donosi manje korsiti nego za dominantnu. Jednostavno, izvoz iz Kine u Srbiju je mnogo veći nego obrnuto. Najveći deo našeg izvoza u Kinu dolazi od kineskih kompanija. Ako izuzmemo njih, pretpostavljam da će najviše koristi imati prehrambeni proizvodi, na primer vino. Moglo bi to biti i meso, ali mi nemamo tolike količine", napominje Savić.

Prema njegovim rečima, u dugom roku gledano, otvara nam se ogromno kinesko tržište.

"Ovakvi sporazumi se ne prave za danas, već za narednih 10-20 godina. To je sjajna prilika za srpske izvoznike. Imamo sporazum o trgovini sa EU i sada sa Kinom. To su dva velika tržišta na kojima imamo preferencijalni status“, kaže Savić za "Danas".

On ukazuje i da treba imati na umu da je svet u stanju prekomponovanja i da već sada Kina ima najveći BDP meren kupovnom moći na svetu.

"Da li mi to možemo da iskoristimo? To je već drugi par rukava. To će gledati da iskoriste i strani investitori koji proizvode u Srbiji. Jer, iako je, na primer, nemačka firma, ako proizvodi ovde to se vodi kao srpski proizvod i to može biti argument za privlačenje investicija. Koliko god strane investicije imaju mana, mi nemamo bolju alternativu za razvoj ekonomije“, smatra Savić.

Treba napomenuti i da svaki bilateralni sporazum o slobodnoj trgovini važi samo do ulaska u Evropsku uniju, kada god to bilo, jer je tada nova članica u obavezi da preuzme spoljnotrgovinsku politiku i sporazume Unije.

Zaštiti poljoprivredu

Profesor Ekonomskom fakultetu u Beogradu Predrag Bjelić još je ranije upozorio da je Srbiji potrebna zaštita u ovoj slobodnoj trgovini pre svega o oblasti poljoprivrede i proizvodnje hrane, jer Srbija već izvozi slične proizvode na kinesko tržište.

Kako objašnjava, tu postoji jednosmerna trgovina, a u slučaju da ona postane dvosmerna, proizvodi iz Kine bili bi neuporedivo jeftiniji i istisnuli bi srpske poljoprivredne proizvode. Većina sektora u Kini su najrazvijeniji ne samo za naše standarde, već i za svetske.

"Narodna Republika Kina je najveće tržište u svetu i ima rastući ekonomski potencijal. Uslovi slobodne trgovine, ako bi bili odgovarajući, mogli bi dati mogućnost Srbiji da iskoristi taj veliki potencijal. Međutim s obzirom na velike nesrazmere u ekonomskoj moći, mogu nastati potencijalni rizici za Srbiju, zato bi pregovori išli u smeru da Srbiji omogući veći nivo zaštite, stručno rečeno- postoji asimetrija u koncesijama koje se daju i koje se primaju, odnosno Srbija bi trebala manje koncesija da odobri Kini a da više koncesija dobije," objašnjava profesor Bjelić.

Agroanalitičar Milan Prostran kaže da uprkos tome što su Kinezi prijatelji kada je u pitanju politika, oni znaju biti veoma teški trgovci, te komplikovani i analitični pregovarači, koji mere svaki detalj, od kvaliteta do cene.

Smatra i da Srbija nema kapacitete shodne njihovim potrebama, ali ne isključuje mogućnost da je ovo možda prilika da se Srbija rastereti rezervi žitarica.

B.G./FoNet/Danas/RTS

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com