Medijski zakoni

Foto: Milovan Milenković

23. 10. 2023. / 9.25

Režimska strategija kontrole medijskog tržišta

Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) pozvalo je danas poslanike Skupštine Srbije da iz Predloga Zakona o javnom informisanju i medijima izmene članove 39. i 41. tako da ostanu isti kao u važećem Zakonu o javnom informisanju i time omoguće da Srbija dobije osnovni medijski zakon koji su podržala sva relevantna i reprezentativna udruženja

U saopštenju Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) navodi se da je važeći Zakonu o javnom informisanju u potpunosti usklađen sa Strategijom razvoja sistema javnog informisanja za period 2020-2025.

Sporni članovi Predloga Zakona o javnom informisanju i medijima (ZJIM) legalizuju povratak državnog vlasništva u medije, što je u suprotnosti sa ciljevima i merama Medijske strategije, i sprečavaju stvaranje funkcionalnog, održivog i fer medijskog tržišta zaštićenog od političkog uticaja.

Međutim, dva sporna člana od kojih vlast nije htela da odustane, poništavaju mnoga dobra rešenja i unapređenja koji novi medijski zakoni donose i mogu da budu pogubni za medijsko tržište i slobodu izražavanja, ističe NUNS.

Udruženje naglašava da je "od prve naznake povratka državnog vlasništva u medije, Koalicija za slobodu medija, čiji je NUNS član, oštro i beskompromisno kritikovala tu nameru vlasti i pozivala je da ostane privržena merama i ciljevima iz Medijske strategije, usvojene na sednici Vladi Srbije u januaru 2020. godine. 

Predlog Zakona javnom informisanju i medijima koji je usvojen na Vladi Srbije je prvi otvoreno revizionistički zakon, koji se vraćanjem države u vlasništvo medija istovremeno suprotstavlja evropskim standardima i posle 25 godina vraća na početnu tačku tranzijicije, rekla je za N1 Snježana Milivojević, profesorka Fakulteta političkih nauka u Beogradu u penzji.

Kombinovani atak na slobodu medija

Kako je rekla,  sa dve ključne stvari – povratkom države u vlasništvo medija i odbranom politički zavisnog i nekompetentnog REM-a, usvajanje novih medijskih zakona je ustvari "kobminovani atak na slobodu medija“ i da joj deluje da to nisu svi shvatili ozbiljno.

"Ovaj zakon omogućava Telekomu da postane centar buduće državne medijske i propagandne mašine. Čini mi se da su u pitanju mnogo veće ambicije od legalizovanja onoga što Telekom već ima i da se planira nova ekspanzionistička faza u uticaju vlasti na medije. Telekom već ima razne medijske operacije od zabavnih i sportskih do Euronewas-a i Bloomberg TV, a sada će moći da ima i još specijalizovanih i informativnih kanala. Telekom je veliki oglašivač što znači da će i finansijski moći da usmerava razvoj medjskog tržišta, kanališući svoj ogromni budžet za oglašavnje ka bliskim medijima i ostavljajući sve one koji nisu povezani ili su kritični prema vlastima bez ovih prihoda“, kaže Milivojević.

Podsetimo, Vlada Srbije je u petak usvojila nove zakone o elektronskim medijima i o javnom informisanju i medijima. Novim zakonom o javnom informisanju omogućeno je da Telekom koji je u većinskom vlasništvu države osniva medije preko drugih firmi, što je u suprotnosti sa važećom Medijskom strategijom prema kojoj država neposredno ni posredno ne može biti u vlasništvu medija. Novim Zakonom o elektronskim medijima predviđeno je da Savet REM nastavi rad u sadašnjem sastavu još godinu dana.

Z.S/Fonet/N1

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu