Gojaznost se definiše kao bolest, karakteristična po prekomernoj količini masne mase u telu, koja predstavlja rizik po zdravlje, navodi se na sajtu Svetske zdravstvene organizacije.

U gojazne spadaju oni čiji je indeks telesne mase (BMI), odnosno vrednost koja se dobije kada se težina osobe u kilogramima podeli sa kvadratom visine u metrima, veći od 30. Prekomerno uhranjeni su oni kod kojih je ovaj indeks manji od 30, a veći od 25.

U poslednjih šest meseci na dijeti je bila skoro trećina anketiranih građana Srbije, pokazuje istraživanje nacionalne kampanje "Teži ravnoteži“, koju je pokrenula Privredna komora Srbije. 

Društvene mreže i različiti blogeri propagiraju ekstremne načine ishrane pa se savetuje veći oprez, jer prihvatanjem neproverenih saveta, može doći i do pogoršanja zdravstvenog stanja.

Mali demon koji tera u gojaznost

Fruktoza je, prema novom radu, pogubni mali demon koji tera ljudski metabolizam u gojaznost. Iako nije najveći izvor kalorijskog unosa, izaziva želju da jedete masniju hranu, u većim količinama, što rezultira preteranim uživanjem u hrani, prenosi Science Alert.

Velika analiza, koju je vodio lekar Ričard Džonson s medicinskog fakulteta Univerziteta u Koloradu, sugeriše da se odluka o mršavljenju možda neće svesti na izbor između odbacivanja ugljenih hidrata ili masti, već na odgovorno smanjenje i jednog i drugog zajedno.

Nažalost, zbog značajne količine ugljenih hidrata fruktoze u vašoj prehrani to neće biti tako lako.

"Iako praktično sve hipoteze priznaju važnost smanjenja ultraprocesirane i ‘džunk’ hrane, ostaje nejasno treba li fokus biti na smanjenju unosa šećera, ugljenih hidrata s visokim glikemijskim indeksom, masti ili višestruko nezasićenih masti ili jednostavno povećanju unosa proteina", napisali su istraživači u svom radu.

"Ovde razmatramo različite prehrambene hipoteze u vezi sa gojaznošću. Predlažemo da su sve različite hipoteze uglavnom tačne i da se, iako se izvana čine nekompatibilnima, sve mogu ujediniti na temelju druge hipoteze poznate kao hipoteza o preživljavanju fruktoze."

Fruktoza je vrsta šećera koja se prirodno nalazi u voću. Obzirom na uravnoteženo prisustvo vitaminima i vlakana u njima, jabuka, banana i narandža jednom dnevno i nisu toliki problem. Telo takođe može proizvesti male količine fruktoze iz ugljikohidrata kao što je glukoza iz slane hrane.

Ovaj šećer se dodaje u velikim količinama zaslađivačima kao što su konzumni šećer i kukuruzni sirup s visokim udelom fruktoze, pa se koncentracije ovog posebnog šećera mogu brzo nakupiti u našoj prehrani, često a da nismo svesni.

Džonson i njegove kolege sproveli su iscrpnu studiju o svim poznatim uzročnicima gojaznostii i otkrili da metabolizam fruktoze u telu uzrokuje pad spoja zvanog adenozin trifosfat (ATP), koji daje energiju za ćelijske procese u vašem telu.

Kada ATP padne na određen nivo, to je signal vašem tellu da trebate više goriva. Zbog toga ste gladni, pa jedete.

To je ono što istraživači nazivaju hipotezom o preživljavanju od fruktoze, a povezuje različite teorije o tome što uzrokuje gojaznost, čak i one koje se čine krajnje nespojivima, poput unosa masti nasuprot unosa ugljikohidrata.

"U suštini, ove teorije su delovi slagalice objedinjene poslednjim delom: fruktozom. Fruktoza je ono što pokreće naš metabolizam da pređe u režim niske potrošnje i izgubi kontrolu nad apetitom, ali masna hrana postaje glavni izvor kalorija koje potstiču debljanje", kaže Džonson . 

Ovaj način rada male snage aktivira se čak i ako su pri ruci rezerve goriva. Čak i kada postoji mnogo dostupne energije u obliku pohranjene masti, fruktoza sprečava telo da iskoristi bilo koju od tih rezervi.

Put ka nezdravom preterivanju

U nekim kontekstima, to je dobra stvar. Medvedi koji se pripremaju za zimski san mogu sačuvati svoje masne rezerve netaknutima žvačući voće. Ali konzumacija slatke hrane i pića kod ljudi, kažu istraživači, put je prema nezdravom preterivanju.

"Ovaj mehanizam utemeljen na evoluciji koristi se za pomoć životinjama u skladištenju masti kada je hrana još dostupna prije očekivane nestašice hrane", pišu istraživači . "Iako je namijenjen pomoći u preživljavanju u kratkom roku, preteran unos dovodi do današnjih modernih bolesti."

Potrebna su dodatna istraživanja kako bi se utvrdilo kako to tačno funkcioniše, jer se većina istraživanja o fruktozi temelji na životinjama. Međutim, ova otkrića predstavljaju važan korak u rešavanju ove eskalirajuće zdravstvene krize.

Više od polovine čovečanstva će biti gojazno do 2035. godine

Iz Svetske zdravstvene organizacije takođe upozravaju da će više od pola ljudi na planeti biti gojazno do 2035, ako se ne preduzmu koraci da se ova "epidemija" spreči. 

Takođe se predviđa da će broj najmlađih u Srbiji sa ovom bolešću svake godine biti veći za 5,2 odsto.

Zabrana reklamiranja “džanka” dala rezultate

Sa ciljem da se utiče na zdraviju ishranu kod mladih,  Velika Britanija  zabranjila je reklamiranje proizvođača brze hrane pre devet sati uveče na televiziji, a uvedena su i ograničenja u oglašavanju na internetu.

Zabrana je direktno dovela do 94.867 manje slučajeva gojaznosti nego što se očekivalo, što je smanjenje od 4,8 odsto, pokazala je analiza Univerziteta u Šefildu i Londonske škole za higijenu i tropsku medicinu (LSHTM).

Svako osmo dete u Srbiji gojazno

Pitanje gojazosti dece u svetu, ali i Srbiji je veliko. Naime, Svetska zdravstvena organizacija upozorava da se stopa gojaznosti kod dece i adolescenata gotovo pet puta uvećala u poslednjih pedeset godina. SZO smatra da je to jedan od najozbiljnijih globalnih zdravstvenih izazova 21. veka. 

Velika studiја "Istrаživаnjе zdrаvljа stаnоvništvа Srbiје" koju je radio 2019. godine radio Institut za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" pokazala je da je u Srbiji svako osmo dete gojazno, dok je svako peto predgojazno. 

Više časova fizičkog kao preventiva, ali i zdrava ishrana

Početkom godine Savez profesora fizičkog vaspitanja uputio je inicijativu Ministarstvu prosvete i Nacionalnom prosvetnom savetu da se u osnovnim i srednim školama poveća nedeljni fond časova fizičkog.

Od početka školske godine učenici osnovnih škola koje su uključene u pilot projekat "Svako dete ima pravo da odrasta zdravo" imaju svaki dan fizičko vaspitanje, dok ih đaci srednjih škola imaju četiri puta nedeljno.

Planirano je da se broj časova fizičkog vaspitanja poveća od školske 2024/25 u svim školama. 

Loše držanje tela, kriva kičma, gojaznost, najčešći su zdravstveni problemi osnovaca, ali i srednjoškolaca u Srbiji. 

Godinama se ukazuje da su deca slabo fizički aktivna, jedu nezdravu hranu, najviše vremena u toku dana provode ispred ekrana. 

Iz "Batuta" su takođe upozorili da  je zdrava ishana neophodna i važna za decu u razvoju i da mora da bude izbalansirana. Zbog toga je važno dovesti u pitanje u pitanje i jelovnik u vrtićima i produženim boravcima u osnovnim školama, kao i hranu koja je dostupna deci u blizini škole, gde užinaju. 

Z.S/Buka/BBC/Euronews

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com