Apelacioni sud i dalje odlučuje o žalbi Tužilaštva za organizovani kriminal, podnetoj 10. oktobra, na odluku prvostepenog sudskog veća da iz spisa predmeta “Jovanjica 1” izdvoji pojedine dokaze, među kojima je i oko 660 kg sušenog kanabisa. Sudija Zoran Ganić tu odluku doneo je, po drugi put za godinu dana, a da nije saslušao inspektora Slobodana Milenkovića iako mu je to prethodno naložila viša instanca.

Podsetimo, inspektor Mitić je na suđenju rekao kako mu nije bilo prijatno da predstavnike države i tajnih službi uhvati u organizovanom kriminalu, odnosno u poslu s Jovanjicom, prema optužnici, najvećom fabrikom droge, odnosno kompleksom laboratorija za uzgajanje skanka u Evropi.

Inspektor Slobodan Milenković se iz zdravstvenih razloga nije pojavio u sudnici, ali je najavio kako su lekari procenili da će biti u mogućnosti da svedoči tokom novembra. Međutim, sudiju Ganića nije zanimalo da čuje šta ima da kaže čovek koji je uhapsio vlasnika Jovanjice Predraga Koluviju. Ta sudska odluka bila je nadasve čudna i zato što su policajci, koji su prethodno svedočili, govorili da je Milenković, kao načelnik IV odeljenja, najupućeniji u ceo slučaj.

U međuvremenu, Milenković je smenjen sa mesta načelnika Odeljenja za borbu protiv droga beogradske policije, a na drugo radno mesto premešten je i šef operative tog odeljenja Dušan Mitić. Prema vrlo pouzdanim informacijama, naručena su i njihova ubistva, koja su plaćena po pola miliona evra za svakog od njih.

O onome šta se trenutno dešava sa policajcima koji su otkrili Jovanjicu Slobodanom Milenkovićem i Dušanom Mitićem, za nedeljnik “Vreme” govori advokatica Mila Tomanović, koja je deo pravnog tima progonjenih inspektora.

“Inspektor Milenković je prekinuo bolovanje, počeo je da radi i čeka kada će ga sud pozvati da svedoči”, kaže Mila Tomanović. “Nesumnjivo je da je Milenkovićevo svedočenje potencijalni politički rizik i ima puno sumnji da je otklanjanje njegovog svedočenja upravo vezano za predstojeće izbore. Procene lekara su očigledno bile tačne i on bi bio sposoban da svedoči pred Specijalnim sudom. Svedočenje je i njegova zakonska obaveza, ali i njegova želja. Odluka o njegovom pozivanju zavisiće od odluke Apelacionog suda po žalbi tužioca. Inače, Milenković je raspoređen na mesto koordinatora sa još uvek nejasnim radnim zadacima, dok inspektor Mitić radi u Odeljenju za ratne zločine. Međutim, i jedan i drugi snažno veruju da će Upravni sud usvojiti našu tužbu i da će ih vratiti na rad u Odeljenje za borbu protiv droga.

“VREME”: Smena inspektora koji su razotkrili Jovanjicu dogodila se u specifičnom trenutku – posle svedočenja Mitića, a uoči iščekivanja da svedoči Milenković. Ali, i pošto je ministar policije lično pred celom javnošću, u Narodnoj skupštini, kriminalizovao policajce optužujući ih da lažu i govoreći o njima kao da su oni zapravo okrivljeni i istovremeno pravdajući prvooptuženog Koluviju u predmetu Jovanjica.

MILA TOMANOVIĆ: Rešenja o raspoređivanju su doneta nedugo nakon što je Milenković podneo zahtev Tužilaštvu za organizovani kriminal da se nastavi istraga za “Jovanjicu 3” i da određena operativna saznanja dobiju karakter dokaza, kao i nakon svedočenja inspektora Mitića pred Specijalnim sudom u predmetu “Jovanjica 1”, u kom je ukazao na sumnje o umešanosti državnog vrha u projekat “Jovanjica”. Bilo je jako važno da inspektori ne budu smenjeni, najpre zato što im je rad u tom odeljenju bio garant njihove fizičke sigurnosti, a sa druge strane, to im je omogućavalo da i dalje intenzivno rade na rasvetljavanju slučaja “Jovanjica” do kraja.

Najave o njihovoj smeni, odnosno o smeni inspektora Milenkovića, počele su još pre dve godine. Podsetimo, tada je bilo predviđeno da Milenković ide u ratne zločine, a sada je na to mesto upućen Mitić. Deluje da je pokušaj smenjivanja inspektora bio dugotrajan proces od kog vlast nije htela da odustane?

Upravo tako, najave o smeni su počele još u oktobru 2021. godine, kada je potpisan predlog za premeštaj inspektora Slobodana Milenkovića iz Odeljenja za borbu protiv droga. Međutim, tadašnji direktor policije Vladimir Rebić odbio je da potpiše takvu odluku, tako da taj predlog nije proizveo pravne posledice. Nedugo nakon toga, Vladimir Rebić je otišao u penziju, a MUP je ostao bez direktora policije. Već skoro dve godine MUP nema direktora policije i to je definitivno otežavalo realizaciju bilo kakvog daljeg pokušaja smene inspektora. Tako je i bilo sve do ovog leta, kada je usled donošenja novog Pravilnika o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u MUP, šef kabineta Ministra unutrašnjih poslova potpisao rešenja o raspoređivanju kojima se inspektori Milenković i Mitić raspoređuju na druga radna mesta u okviru MUP-a.

Čin smenjivanja inspektora bio je povod za tužbu koju podnosi advokatska kancelarija Tomanović?

U skladu sa zakonom, advokatska kancelarija Tomanović je uložila žalbe na ova rešenja i to Žalbenoj komisiji Vlade, koja je početkom oktobra odbila žalbe kao neosnovane. Oba rešenja, i kabineta Ministra i Žalbene komisije su nezakonita i to iz više razloga i po više osnova. Prvo, osporeno rešenje je doneto bez Zakonom predviđenog obaveznog predloga direktora policije. Drugo, rešenje je doneto i potpisano od strane neovlašćenog lica na koje se ovakva ovlašćenja ne mogu ni preneti. Apsurd u konkretnom slučaju je da je isto lice istovremeno ovlašćeno i da predlaže i da odlučuje, što znači da sam odlučuje o svom predlogu, a što je i zakonski i razumno nedopušteno. Treće, Pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta koji je pravni osnov za smenu dvojice inspektora ne proizvodi pravno dejstvo i nije stupio na pravnu snagu i samim tim ne može biti osnov za odlučivanje o pravima i obavezama bilo kog lica. Ukratko, prema Ustavu Republike Srbije i Zakonu o objavljivanju zakona, i drugih propisa i akata, pravilnici su podzakonski akti koje donose ministarstva i koji se obavezno objavljuju u Službenom glasniku RS. Ustav dodatno propisuje da je takvo objavljivanje preduslov da bi neki akt uopšte stupio na snagu. U odsustvu adekvatnog objavljivanja, akti ne mogu stupiti na pravnu snagu te ne proizvode pravno dejstvo i samim tim ne mogu biti osnov za odlučivanje o pravima i obavezama pojedinaca. Ovo se upravo odnosi na konkretni pravilnik jer on razrađuje odredbe Uredbe Vlade, koja je doneta neposredno pre spornog Pravilnika, i samim tim je i po Zakonu o državnoj upravi propisana obaveza objavljivanja ovog pravilnika. Nažalost, Žalbena komisija u svom Rešenju tvrdi da se pravilnik ne objavljuje jer je takva praksa. Ipak, nije dopušteno da praksa koja je nezakonita suspenduje zakon i Ustav. Zbog ovih a i brojnih drugih nezakonitosti, podnosimo tužbu Upravnom sudu sa zahtevom za poništaj rešenja.

Uoči očekivanog svedočenja, Slobodan Milenković je zatražio fizičku zaštitu. Sve to se dešavalo posle primljene informacija da je jedan narko klan prihvatio realizaciju likvidacije Milenkovića, on je nadležnima dostavio imena potencijalnih realizatora, kao i fotografije lica za koja se sumnja da pripadaju državnim strukturama dok snimaju pojedine objekte koji su ocenjeni kao pogodni za zlo koje mu spremaju. Inspektor je, kako je tada saopštila kancelarija u kojoj radite, naveo i lokacije na kojima je uočena intenzivna pratnja i snimanje, uz uverenje da je isti plan namenjen i Mitiću. Koliko je teško biti deo pravnog tima i kako savetovati policajce kojima je život ugrožen zbog svedočenja?

Koliko su ozbiljne te informacije, najbolje govori činjenica da i jednog i drugog inspektora čuvaju Specijalne antiterorističke jedinice (SAJ). A pre nego što je SAJ preuzeo čuvanje inspektora, prošlo je dve godine od trenutka kada je prva informacija o ugroženosti njihovih života dostavljena nadležnim organima. S obzirom na to da, u tom periodu, posle prvih prijava, ni jedna mera prevencije nije preduzeta, takav neodgovarajući odnos institucija države prema dvojici policajaca bio je povod da napišem stručni rad o obavezama države da u kontekstu zaštite prava na život preduzmu preventivne operativne mere. Kada postoji stvarni i neposredni rizik po nečiji život, država je obavezna da preduzme preventivne mere radi očuvanja ljudskog života i sprečavanja materijalizacije rizika. Država je odgovorna za povredu prava na život čak i ako ne dođe do lišenja života, a ukoliko je prethodno postojao stvarni i neposredni rizik. Upravo moj rad analizira veliki broj presuda Evropskog suda za ljudska prava u kojima je uspostavljena odgovornost države za kršenje prava na život čak i u odsustvu materijalizacije rizika. Pravo na život se mora štititi i preventivno, jer samo post factum reakcija i odgovornost nije dovoljna i obesmišljava suštinu samog prava. Drago mi je što su stručnjaci iz uređivačkog odbora Kopaoničke škole prirodnog prava – Slobodan Perović, prihvatili moj rad koji ću prezentovati na 36. susretu Kopaoničke škole u decembru ove godine.

Kao advokatica, prvi put se pojavljujete u javnosti kao deo pravnog tima koji zastupa inspektore Milenkovića i Mitića. Koliko je teško biti advokat ljudima, pa još policajcima koji se bore protiv droga i protiv kojih ne postoji ni optužnica, a vrh političke i pravosudne vlasti ih kriminalizuje, dok ih gotovo svi prorežimski tabloidi satanizuju?

Prvi predmet je neretko i najizazovniji predmet, baš zato što je prvi. A moj prvi predmet kao advokata je kada sam postala jedan od advokata inspektora Milenkovića i Mitića. Tada prvi put u svojstvu advokata ulazim u Palatu pravde, uz svog oca i principala. Bilo mi je drago što mi je prvi predmet vezan za pružanje pravne pomoći hrabrim policajcima koji su sa razlogom postali simbol profesionalnog i ličnog integriteta. Imponovala mi je ta njihova odlučnost da nametnu istinu bez obzira na rizike kojima su izloženi. U njihovom slučaju se vidi taj raskorak između interesa građana, to jest prava građana na poštenog i hrabrog policajca, a sa druge strane, interesa dela državnih struktura koje preduzimaju najrazličitije mere da spreče onu istinu koja može da im nanese političku štetu. Ta organizovana kampanja kriminalizacije hrabrih inspektora je dobro poznata građanima.

Inspektor Milenković je tada u Palatu pravde išao da odgovara na pitanja tužilaca u svojstvu građanina, zašto mu je bio potreban advokat?

On je tada bio građanin koga su kriminalizovali režimski mediji i delovi institucija kojima nije bio važan zakon već politički interes. Bila mu je potrebna pravna zaštita od pravnog nasilja kojem je bio izložen. Bila mu je potrebna pravna podrška za njegov profesionalni i lični stav da se suprotstavi nezakonitom i neustavnom postupanju pojedinih delova institucija. A uz to, pravo na advokata mu, kao građaninu, garantuju Ustav naše zemlje i međunarodni pravni standardi.