Na listi, koja bi se zvala "Srbija protiv nasilja“, naći će se parlamentarne stranke koje su organizovale proteste, kao i SRCE Zdravka Ponoša i nekoliko ljudi iz SDS-a Borisa Tadića.

Prethodnih dana su pregovori o podeli mandata i nosilca liste bili žustri, bilo je ljutnje i napuštanja sastanaka, ali je na kraju prevladala ubeđenost da jedna kolona garantuje najbolji rezultat na izborima.

Tako misli i nekadašnji vojvođanski premijer Bojan Pajtić. On za "Vreme“ kaže da bi rascepkana opozicija rizikovala da mnoge partije ostanu ispod cenzusa.

"Ne treba zanemariti ni sinergetski efekat. Veliki broj ljudi kaže da je za opoziciju, ali nisu rešeni za koga bi se opredelili. Jedna kolona i njima daje vetar u leđa da izađu na birališta“, kaže Pajtić.

Lakša i kontrola izbora

Profesorka prava Vesna Rakić-Vodinelić kaže da su građani i očekivali da opozicija koja je organizovala proteste nastupi ujedinjeno. "Pored toga, na izborima koji su prelomni, a za ove se bar intuitivno može osetiti da su takvi, udruživanje na zajedničkoj evropskoj platformi imaće bolji izborni efekat“, kaže ona za "Vreme“.

"Osim toga, što je grupacija šira i koherentnija, lakše je organizovati građane za učešće u biračkim odborima“, dodaje Rakić-Vodinelić.

Kako smo ranije pisali, građanska opozicija posebnu pažnju posvetila je rasporedu prvih 70 imena na listi za koje se smatra da sigurno ulaze u Skupštinu jer bi za toliki broj mandata trebalo osvojiti oko 25 odsto glasova.

Izbori za parlament, Vojvodinu, Beograd i još šezdesetak gradova i opština trebalo bi da budu održani 17. decembra. Predsednik Aleksandar Vučić bi onda morao da raspusti Skupštinu do idućeg četvrtka, a potvrdio je da će to učiniti tokom gostovanja u Dnevniku na RTS-u u sredu.

Pročitajte tekst Nedima Sejdinovića "Jedna kolona, nego šta" u nedeljniku "Vreme“ od četvrtka (26. oktobra)

Pretplatite se na digitalno izdanje

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com