Rat se fizički gotovo ne primećuje u Tel Avivu. Tu i tamo po neka vazdušna uzbuna, veoma retko neka raketa domaće radinosti koje ispaljuje Hamas prodre kroz odbrambeni sistem Gvozdena kupola koji veoma efikasno štiti Izrael od svih mogućih neprijateljskih projektila i ošteti poneku zgradu. Još ređe ima povređenih.

Kada zaurlaju sirene, trebalo bi da imate minut i po da potražite sklonište. Ubrzo sledi potmuli prasak na nebu, jedan ili više njih. To znači da je raketa ili rakete koje su ispaljene iz Pojasa Gaze 70 kilometara daleko od ove gradske, mediteranske vreve neutralisane. I život ide dalje, za one koji su ga na kratko prekinuli da bi potražili sklonište. Mnogi Izraelci se više i ne obaziru na te zvučno-vizuelne ratne smetnje.

Rat je, međutim, u glavama ljudi. Sveprisutan je. Izraleci imaju potrebu da objasne šta im se dogodilo tog 7. oktobra. Jedna devojka na aerodromu priča da joj je momak mobilisan, da su njena drugarica i drugaričin brat kidnapovani tog dana koji je Izrael zavio u plavo-bele zastave natopljene krvlju. Potvrdila im je, kaže, vojska da su u rukama Hamasa, ali fizičkih dokaza nema. Dan ranije su se bili vratili sa porodičnog putovanja u Meksiko. Tek što su stigli, otišli su na muzički festival blizu granice sa Gazom, koji se pretvorio u festival smrti i lova na ljude. I ona je lako mogla da bude tamo.

Kaže da ju je strah. Ne toliko od raketa Hamasa, koliko od svega što sada misli da bi moglo da se desi, a ranije je bila ubeđena da je to nemoguće.

A palestinske civilne žrtve koje u Gazi padaju svakoga dana pod izraelskim ognjenim mačem? Pa, nije izraelska vojska kriva, njih Hamas koristi kao živi štit. A i palestinsku decu od malih nogu vaspitavaju da mrze Jevreje, da budu teroristi. Zašto Palestinci nisu nešto napravili u Pojasu Gaze, imali su decenije da izgrade zemlju u kojoj bi mogli lepo da žive?

Iste ove argumente možete da čujete od mnogih Izraelaca. Kao i da se rađa novi, moderni antisemitizam i širi po svetu. Onaj prikriveni, kada je sve lepo i fino, samo što nije jer se talas mržnje usmeren na Jevreje valja potmulo ispod ljubazno izgovorenih reči. Masovni antiizraelski protesti širom sveta, ili demonstracije podrške Palestincima, kako se kome više sviđa, govore tome u prilog.

Na ulicama Tel Aviva primetan je veliki broj izraelskih zastava sa Davidovom zvezdom, velikih i malih, na banderama, zgradama, automobilima. Izraelci su u ratu, ako treba i protiv celog sveta.

DRUGA FAZA RATA PROTIV HAMASA: “Prelazimo na drugu fazu rata protiv Hamasa”, izjavio je nedavno premijer Izraela Benjamin Netanjahu. Šta to znači, vidi se ovih dana: pravi oganj se sa neba ruši na Pojas Gaze, gađa se na stotine ciljeva označenih, kako tvrdi izraelska vojna komanda, kao uporišta i komandni centri militantnog Hamasa. Izraelci tvrde da su ubili desetine terorista Hamasa.

U najgušće naseljenom području na svetu, međutim, gotovo svaki projektil podrazumeva civilne žrtve. Ministarstvo zdravlja Gaze tvrdilo je pre neki dan da ih ima više od 8.000, a broj neprestano raste.

Svakoga dana izraelska vojska gađa na stotine ciljeva. Očigledno je da vojna akcija dobija na ubrzanju.

SLIKE PAKLA: Slike pakla u koji se pretvorila Gaza, ubijena deca i deca koja ranjena u nehumanim uslovima leže u prenatrpanim bolnicama, bol ljudi koji su ostali bez članova porodice, razrušene stambene četvrti, izveštaji o gladi i žeđi, o ljudima koji iz očaja piju slanu vodu, zaraznim bolestima koje se šire, upadu gladnih u magacine sa humanitarnom pomoći, demonstracije podrške Palestincima širom sveta povećavaju međunarodni pritisak na Izrael da pristane na prekid vatre da bi se pružila preko potrebna humanitarna pomoć civilnom stanovništvu.

Ujedinjene nacije upozoravaju na “urušavanje građanskog poretka u Gazi”, generalni sekretar Antonio Gutereš sve oštrije kritikuje Izrael da ne čini ništa kako bi se ublažila humanitarna katastrofa, niti da se smanji broj civilnih žrtava. Tel Aviv je na to burno reagovao.

Jednako burna je bila reakcija na posetu delegacije Hamasa Moskvi prošle sedmice, mada je, zvanično, samo bilo reči o tome da se na slobodu puste taoci koji pored izraelskog imaju i rusko državljanstvo. Većina zapadnih zemalja je Hamas stavila na listu terorističkih organizacija, pa direktnih pregovora nema, već samo posredstvom Katara.

Predsednik SAD Džo Bajden ponovio je da Izrael ima pravo da se brani, ali je i on rekao da mora da povede više računa o civilnim žrtvama. Amerika ulazi polako u izbornu godinu, a CNN javlja da je Bajdenu zbog svesrdne i svekolike podrške Izraelu počeo da opada rejting.

HITAN POZIV NA EVAKUACIJU: Izraelska vojska je na sve to u nedelju 29. oktobra pozvala Palestince u Pojasu Gaze da se “hitno” evakuišu sa severa na jug.

“Poslednje dve sedmice pozivamo stanovnike severnog dela Pojasa Gaze i grada Gaze da se privremeno presele na jug zbog sopstvene bezbednosti”, rekao je glavni portparol izraelske vojske kontraadmiral Danijel Hagari. U nedelju je naglasio kako je ovaj poziv zaista “hitan”.

Da jeste, pokazuje prodor izraelskih tenkova sa juga oko tri kilometara duboko u Pojas Gaze. Istovremeno su se pojavile fotografije izraelskih tenkova sa druge strane palestinske teritorije, na obali Sredozemnog mora. Nazire se namera izraelske vojske da opkoli severni deo Gaze.

Od dva prioriteta vojnih operacija koje je Vlada Izraela navela – uništenje Hamasa i oslobađanje talaca – brisanje militantne palestinske organizacije sa lica zemlje pokazuje se kao prioritetnije.

Prema najnovijim podacima, u rukama Hamasa, ali i Islamskog džihada, nalazi se 239 talaca, od kojih mnogi imaju dvojna državljanstva. Izraelska vojna kampanja ugrožava i njihovu bezbednost i otežava pregovore da Hamas makar izvestan broj pusti na slobodu. Izraelski zvaničnici su izrazili sumnju u iskrenost namera “palestinskih terorista” po pitanju talaca.

STRAH OD REGIONALNOG SUKOBA: Posmatrano iz Izraela, jevrejska država u novom istorijskom vučenju karata vodi ni manje, ni više nego bitku za sopstvenu egzistenciju. Propuste bezbednosnih službi, slabost koju je pokazala kada je nekoliko stotina boraca Hamasa prodrlo na njenu teritoriju i ubilo oko 1.400 ljudi, narušen mit o sopstvenoj snazi, nedodirljivosti i nepobedivosti, izraelska vlada pokušava da nadomesti demonstracijom neumoljive sile.

Izrael pokazuje determinističku rešenost da stvari dovede do kraja, onakvog kakav sa stanovišta Izraelaca garantuje njihovu trajnu bezbednost. Izraelci, ustrojeni od malih nogu da, ako treba, sa oružjem u ruci brane zemlju koju smatraju svojom, u borbi za opstanak, kako mahom doživljavaju ovaj rat, nemaju kapaciteta niti za preterano saosećanje sa stradanjem Palestinaca, niti sluha za upozorenja prijateljski nastrojenih država.

Što duže bude trajao izraelski vojni pohod na Gazu sa ljudskim stradanjem biblijskih razmera, to je veća opasnost od toga da na Zapadnoj obali i u Istočnom Jerusalimu nezadovoljstvo Palestinaca eksplodira i pretvori se u treću Intifadu.

POGLED U REGION: Istovremeno raste pritisak na Hezbolah u Libanu da palestinskoj braći pritekne u pomoć, da pojača napade na Izrael, otvori novi front na severu Izraela, razvuče tako izraelske vojne snage i oslabi trupe koncentrisane oko Gaze.

Ni arapske države u okruženju, pa i one koje su američki saveznici, neće moći dugo da sede skrštenih ruku i gledaju Armagedon u Gazi. Raste revolt njihove javnosti.

Bliski istok je na korak od regionalnog sukoba, koji bi se zbog američkog vojnog prisustva veoma brzo pretvorio u globalni – drugi paralelni međunarodni vojni sukob koji je, trenutno, gotovo u zaborav bacio rat u Ukrajini.

Zbog svega toga Izrael je prinuđen da ubrza kopnenu vojnu ofanzivu.

U svom tom zanosu smrti, jedna vest je delovala na Izraelce kao zrak sunca koji se probio kroz crne oblake usred olujnog nevremena: izraelske kopnene trupe su iz zatočeništva u razorenoj Gazi izbavile 19-godišnju Ori Megidiš, koja je bila na odsluženju vojnog roka kada ju je Hamas oteo. To je ulilo nadu rodbini i prijateljima svih drugih kidnapovanih.¶