Predizborna istraživanja javnog mnjenja
Šta se krije iza brojki
Šta kažu podaci agencija – kako stoje stranke, ko prelazi cenzus, ko će dobiti najviše glasova u Beogradu? Koliko su uopšte ovi podaci pouzdani? Koji su sve problemi kada se rade ankete? Šta se u tim anketama, ipak, vidi jasnije od samog rejtinga stranaka? Koje su kvote na kladionicama? I zašto je situacija u Beogradu drugačija nego u ostatku Srbije
Agencija “Demostat” predviđa kako je vrlo moguće da bi opozicija mogla da dobije izbore u Beogradu, ali da će SNS i Aleksandar Vučić zadržati vlast na republičkom nivou. Međutim, ova agencija je, prema pisanju pojedinih medija, za decembarske izbore najavila da neće objavljivati procene rejtinga jer nemaju priliku da rade terensko istraživanje, koje je, prema oceni Srećka Mihailovića u izjavi koju je prenela Beta, jedino principijelno u odnosu na telefonsko ili onlajn istraživanje javnog mnjenja.
Sa ovim se slaže i Miloš Bešić, profesor Fakulteta političkih nauka, koji smatra da se procene različitih agencija razlikuju iz jednog ključnog razloga – zbog toga što koriste različitu metodologiju: “Ipsos radi telefonske ankete, NDI radi pola telefonski, pola preko veba, što je vrlo nezgodno, naročito ako se radi preko veba, jer tamo odgovaraju ljudi koji žele da odgovaraju, koji su politički aktivni. Neke agencije, kao i ja, isključivo radimo teren – on je sporiji, ali jedino tako mogu da garantujem neki kvalitet. I kad radim teren i kad kucamo ljudima na vrata, licem u lice, čak i u toj situaciji imamo jako veliki procenat odbijanja, naročito u urbanim sredinama i naročito u Beogradu. Onda radimo nekakvu naknadnu matematiku da ‘peglamo’ statistički ta odbijanja, ali ni to nije savršeno”.
On ističe još jedan problem u vezi sa istraživanjima javnog mnjenja na našoj političkoj sceni. “Kad postoji ovakva dominacija jedne partije, onda imamo i abnormalnu situaciju kad je reč o istraživanjima javnog mnjenja. Oni koji glasaju za tu partiju se grabe da uzmu anketu, a oni drugi beže iz ankete i onda se matematički trudimo da to ispravimo, ali to je uvek jako, jako teško. Ne može samo ispravljanjem demografije da se reši problem pristrasnosti, jer opozicioni glasači prosto neće da učestvuju u anketi. Na 100 njih koji mi odbiju anketu, 28 to radi uz psovke na račun vladajuće stranke i isteruje anketare”, ističe Bešić.
SIGNALI I NEJASNE SLIKE
Ipak, bez obzira na njihovu nesavršenost i probleme koje ih prate, istraživanja javnog mnjenja su važan instrument kojim se građanima, naročito pasivnim biračima i onima koji o izborima počnu da razmišljaju tek pred kraj izborne kampanje, signaliziraju određeni trendovi i promene. Dušan Spasojević, profesor Fakulteta političkih nauka, navodi kako je pre 23 godine signaliziranje u anketama da DOS raste bilo važno da se “stvar zakotrlja”.
“Sada će na nivou Beograda biti dosta napeta situacija za one koji bi da podrže neke od manjih lista, ali za koje nisu sigurni da će preći cenzus. Te stranke oko cenzusa su jako problematične i to onda birače malo brine da im ne propadne glas, i dosta je važno da imamo istraživanja kao neku vrsta signala kako se šta razvija. Recimo, kad bismo mi sad imali u istraživanjima da Srbija protiv nasilja ide na 30 posto, to bi jako podiglo optimizam među njihovim biračima i ohrabrilo i signaliziralo da se nešto dešava”, objašnjava Spasojević.
On podseća i da su istraživanja javnog mnjenja sada korišćena i za preraspodelu mandata u koalicijama: “Bilo je sporenja unutar Srbije protiv nasilja koja istraživanja su validna a koja nisu, ali su ona korišćena kao osnova za to koliko koja stranka nosi. Tu je problem što su sve stranke prilično male, a margine greške su velike. Znači, nama su margine greške od 2 do 3 posto, a neke od stranaka imaju 2 ili 3 posto. Šta ne možemo da vidimo u tim istraživanjima? Ako su stranke male, onda imamo jako malo ljudi u tom uzorku od 1000, na kom se obično radi. Za razliku od pre, kad smo imali DS na 15 i DSS na 15 i G17 na 8 posto, onda smo u tim istraživanjima mogli da gledamo kakvi su njihovi birači. Sad, pošto je to toliko iscepkano, imamo nejasniju sliku i zato to mora da se radi nekim drugim metodama, fokus grupama. To je važno jer ima dosta novih stranaka i one se konstantno pomeraju levo-desno, i teško je pratiti šta od toga vide birači i šta oni nagrađuju”, smatra profesor Spasojević.
REJTINZI STRANA I ENTUZIJAZAM GLASAČA
Prema dosadašnjim istraživanjima, na nivou Republike zasad nema nekih velikih promena ili poremećaja, ali se u medijima i među istraživačima javnog mnjenja postavlja pitanje da li i koliko su pali naprednjaci.
“To nije strmoglavi pad, njihov rejting je negde oko 40 posto. Druga dilema je kolika je potencija opozicionog bloka, da li i koliko raste Srbija protiv nasilja. Neka istraživanja sugerišu da tu postoji određena sinergija i da oni idu ka 25-26 posto, međutim, i oko toga postoji spor. Dosta je i istraživanja koje naručuju stranke ili koalicije, ali koja se ne objavljuju i mi ih dobijamo u nekom rudimentarnom obliku. Tu postoji razlika između nečeg što su projekcije i što su bazična istraživanja koja se čitaju na jedan specifičan način”, navodi Spasojević.
Ono što dodatno zbunjuje jesu i velike oscilacije u podršci pojedinim koalicijama kad se pogledaju istraživanja različitih agencija. Na primer, prema agenciji “Faktor plus”, koalicija Dveri i Zavetnika je u oktobru imala podršku od 11 odsto, dok je NSPM istog meseca procenio da ova koalicija ima tek nešto iznad 5 odsto podrške građana. Prema različitim procenama i agencijama, podrška SNS-u kreće od 33 do 47 odsto, a listi Srbija protiv nasilja od 14 do 28 procenata.
“Ono što se u anketama mnogo bolje vidi od samog rejtinga je unutrašnja struktura koja povezuje stvari i meri motivaciju. Nema nikakve sumnje da je ukupan entuzijazam glasača vladajuće strukture u regresiji, oni imaju manje motiva da izađu na izbore. To nisu glasači koji će kao 2014. ili 2016. da trče na birališta i podrže vođstvo i svoju partiju. To su ljudi koji mimo volje i pod pritiskom te snažne organizacije i njihove partijske vojske izlaze da glasaju. Dakle, imaju pad entuzijazma i motivacije. Jedino što oni rade u ovoj kampanji ili mogu da urade je da spasavaju svoje. Oni nemaju gde da se šire, ne mogu da idu na novo biračko telo. S druge strane, iako ih je sigurno numerički manje, glasači opozicije će ići mnogo voljnije, sa mnogo više motiva”, objašnjava profesor Bešić.
On ističe da bi u izbornom danu i izbornoj noći trebalo pratiti izlaznost kao signal promene, kao i da nije nemoguće da ona bude čak za 10 procenata veća nego na prošlim izborima: “Sa 64 odsto izlaznosti, vladajuća stranka ulazi u ozbiljan problem. Kad se pogledaju strukture unutar istraživanja, vidi se da je ogroman deo apstinenata opoziciono orijentisan, tu nema nikakve sumnje”.
JEDINICE I PETICE
U anketi NSPM-a ispitivalo se i poverenje koje građani pokazuju prema pojedinim političarima. Na pitanje “Da li verujete u ono što kaže predsednik Srbije Aleksandar Vučić kad se obraća građanima putem medija i u gostovanjima na televiziji?”, na jesen 2023. je, u poređenju sa avgustovskim ispitivanjem, prema izjavi Đorđa Vukadinovića za Novu, porastao broj onih koji ne veruju Vučiću, što je navelo istraživače da zaključe da se Vučićev rejting “krnji”, ali nešto sporije od rejtinga SNS-a.
Kako da tumačimo i čitamo ove podatke? Miloš Bešić za “Vreme” objašnjava: “Na primer, na skali od 1 do 5, kad kažu ocenite političara, jedinica je najlošija, a petica najbolja ocena. Na toj skali ne može da se vuče aritmetička sredina jer ona ne znači ništa, da li je neko trojka, to znači da neko ‘nit smrdi nit miriše’. Niko ne glasa za svoje trojke. E sad, šta rade neki: saberu četvorke i petice, pa saberu jedinice i dvojke, pa kažu – zbir četvorki i petica je veći od zbira jedinica i dvojki. Ali to je potpuno nebitno, samo je bitna procena petica; koliko njega mrze nije bitno, samo je bitno koliko ima petica, jer ljudi glasaju za svoje petice. A procenat jedinica može da pokrene one druge da izađu da glasaju, ali pod uslovom da pogledamo ko su ti koji su njemu davali jedinice, jer su oni možda davali jedinice i svim opozicionim liderima. A ako su svima davali jedinice, onda nam to ništa ne znači. Ali ako su oni davali jedinice Vučiću a petice opoziciji, tek onda znači”.
Rejtinzi su zanimljivi, ali nepouzdani. Na prošlim izborima 2022, posle ekstenzivnih analiza izveštaja i procena istraživača javnog mnjenja i naručenih istraživanja iz političkih partija, pokazalo se da su neke agencije procenjivale rejting vladajuće partije na više od 50 odsto, a rezultati i zvanični podaci RIK-a su pokazali da je za SNS glasalo 43 odsto birača. Podbacivanje od preko 10 odsto smatra se nedopustivom greškom u ozbiljnim istraživačkim agencijama, navode mnogi kritičari.
(NE)OSNOVANI OPTIMIZAM
Šta je najpouzdanije iz aktuelnih istraživanja na osnovu čega može bar nešto da se predvidi tokom izborne kampanje za beogradske izbore? Za Miloša Bešića to su tri ključna faktora: “Prvi je obrazovna struktura kao najsnažnija varijabla koja objašnjava glasanje, pre svega glasanje za SNS. Što su ljudi obrazovaniji, manje glasaju za SNS. Obrazovna struktura u Beogradu je mnogo bolja nego u drugim mestima. Drugo, ono im najviše zameraju – korupcija i kriminal – najvidljiviji su u Beogradu. I treće, u Beogradu je opozicija najvidljivija, i zbog društvenih mreža koje prate više mladi, bolje obrazovani. Dakle, čitav niz faktora im tu igra u korist. I lakše će probiti svaku medijsku blokadu u smislu vidljivosti u Beogradu nego u Medveđi. A da su mediji potpuno otvoreni, SNS bi izgubio ove izbore, tu nema nikakve priče”.
Dušan Spasojević se slaže da je situacija u Beogradu drugačija i navodi da su na nivou Beograda, prema nekim istraživanjima u koje je imao uvid, socijalisti i naprednjaci s jedne strane i, sa druge strane, Srbija protiv nasilja u “nekoj vrsti egala. Oni idu u tom polju od 35 do 40 posto, sa marginama greške i raznim fluktuacijama. Ostatak od 10 ili 12 posto ide na stranke desnog bloka. Manje-više je izvesno da će desni blok odlučivati gradsku vlast, naravno, pitanje je da li će biti jedinstven ili će se podeliti kao što se podelio sada. Procena je da SNS i SPS ne mogu imati 50 posto bez još nekog”, ocenjuje Spasojević. Istovremeno smatra da je optimizam opozicionih birača preveliki.
“Plašim se scenarija u kojem se stvari ne odvijaju onako kako je opozicija zamislila, a to je dosta važno i zbog atmosfere u kojoj dočekujemo lokalne izbore na proleće. Dakle, opozicija sad očekuje neku pobedu i ako na parlamentarnim izborima ostane na ispod 25 posto i ako ne uspe da formira vlast u Beogradu, onda će razočaranje za lokalne izbore, i za novosadske i niške, sve što dolazi sledeće godine a jako je važno, biti veliko. I onda opozicija može da uđe u nove podele, optuživanja i slično”, objašnjava profesor Spasojević i dodaje da ako opozicija hoće dobar rezultat, onda mora i da vrati deo birača koji je pre desetak godina otišao naprednjacima.
“To su oni birači koji su između 2012. i 2014. omogućili Vučiću da izađe na 50 posto. Deo tog biračkog tela mora da se okrnji, ne puno, ali mislim da su ti ljudi važni. To bi mogli da budu oni koji su sad zabrinuti zbog ekonomske situacije, ljudi u biznisu koji brinu zbog inflacije, zbog pogoršanja odnosa sa Zapadom, dakle, svi koji su pomislili da je Vučić okej i koji su te 2013, 2014. smatrali da pošto je Srbija već na evropskom putu i stabilna je, nije toliko važno da li je Vučić ili Tadić na vlast”, kaže Spasojević.
Presek aktuelnih istraživanja javnog mnjenja vidi se i kroz kvote na kladionicama. Tabloidi ovih dana pišu kako je, prema kladionicama, koalicija Dveri-Zavetnici u padu, da se SNS kotira oko 42,5, Srbija protiv nasilja 21,3, a SPS 10,2. Zanimljivo je da kladionice za beogradske izbore imaju kvotu za SNS 37,6, a za listu Srbija protiv nasilja 33,4 posto. Ali, kvote zavise od uplata i novih istraživanja, a nova istraživanja od metodologije i načina sabiranja. Izborni rezultat zavisi od nas.