Nema tu nikakvog mističnog helikopterskog novca koji je pao odnekud. To je došlo iz zaduživanja, pošto mi svake godine imamo deficit budžeta od oko dve milijarde evra, rekao je u intervjuu za Novu ekonomiju predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović govoreći o efektima ispalte novca građanima, mladima, penzionerima.

"To je dug svih građana ove zemlje i oni će to s kamatom da plate", rekao je Petrović.

Kako kaže, deljenje novca je sigurno uticalo delom na inflaciju.

"Recimo, 2003. u kvartalu pred izbore desio se veliki rast budžetske potrošnje i iza toga rast inflacije. Onda smo 2008. imali izbore i povećanje potrošnje i posle toga smo opet imali veću inflaciju. I sada, kad gledate 2021-2023. imamo koincidenciju tri stvari. Prvo, imamo izbore 2020. pa su odmah posle najavljeni sledeći izbori za dve godine, a dešavaju se sada u decembru. Dakle, stalno neko predizborno i postizborno stanje. Drugo, imamo u tom periodu pomenuta davanja od oko 2,1 milijardu evra koja nisu ciljana i neophodna i, na kraju, imamo i visoku inflaciju. Naravno, dobar deo ove inflacije je i uvezen i izazvan krizom energenata. Ali je sigurno jedan deo izazvan i tim preteranim davanjima", navodi Petrović.

Prema njegovim rečima, re mere nisu socijalna politika, iako se najčešće predstavljaju kao mere pomoći građanima.

"Kad novac dobijaju i oni kojima nije potreban, to nije socijalna politika. U početku, 2020, opravdanje je bilo kako nema kapaciteta da se odredi ko je ugrožen, a ko ne. Mi smo, međutim, još tad govorili da ne mora tako i davali predloge kako da se, koliko je moguće, fokusiraju mere. U međuvremenu su stigle i socijalne karte, ali neselektivna davanja su ostala i to sad traje već četiri godine", kaže predsednik Fiskalnog saveta.

On ukazuje da ako se stvarno želi poboljšanje socijalne politike, prema analizi Fiskalnog saveta, sredstva bi mogla da se, na primer, upute u dečju zaštitu.

"Deo bi mogao da ide i prema siromašnim starijim ljudima, u koje će upasti deo penzionera, ali će obuhvatiti i stare ljude koji nemaju nikakva primanja. Da se ne daje novac onima koji imaju visoke penzije, koji žive u dobrostojećim domaćinstvima, koji imaju prihode od imovine… Ovako imate ad hok mere koje se pravdaju socijalnom pomoći, dok se sistematska socijalna politika zapostavlja. I izveštaj Evropske komisije jasno ukazuje na značajne slabosti sistema socijalne zaštite u Srbiji", naveo je Petrović.

Ceo intervju pročitajte na sajtu Nove ekonomije.

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com