Policija je uhapsila pet osoba zbog sumnje da su od januara do početka decembra ove godine, radi sticanja finansijske koristi, organizovali oglašavanje za prostituciju preko medija, učestvovali u posredovanju, potom podsticali i navodili na prostituciju više ženskih osoba na teritoriji Beograda, saopštilo je ove nedelje Ministarstvo unutrašnjih poslova.

Uhapšeni M. T. (48), N. U. (28), S. L. (49), B. S. (41) i M. T. (37) su članovi organizovane kriminalne grupe .

Sumnja se da su žene koje su obezbeđivali  predavali trećim licima za prostituciju – korisnicima seksualnih usluga. Novac pribavljen na taj način delili su između sebe shodno zadacima i pokrivali troškove za tu kriminalnu delatnost.

S obzirom na to da je oglašavanje prostitucije krivično delo inkriminisano istim članom KZ 184 kao i posredovanje u prostituciji, postavlja se pitanje kako je moguće da oglas stoji u medijima.

"To je nešto što se u našem društvu ne uzima za ozbiljno i ne kažnjava u meri u kojoj zakon i razum to nalažu. Nažalost, svakodnevno svedočimo da se u medijima sa nacionalnom frekvencijom promovišu prostitucija i posredovanje u prostituciji, tako što se u emisije dovode višestruko osuđivani makroi koji svesrdno promovišu nasilničko ponašanje i nasilje nad ženama uopšte, bez ikakvih sankcija zbog svog ponašanja", kaže za portal "Vremena“ Jelena Hrnjak, programska menadžerka NGO Atina, organizacije za zaštitu žena žrtava trgovine ljudima.

Slično za portal "Vremena“ kaže i aktivistkinja Sanja Pavlović iz AŽC-a. Ni njoj nije jasno kako je moguće da je takav oglas gotovo celu godinu bio objavljen, a da nije bilo reakcija nadležnih institucija.

“Naravno, mi znamo da takvih oglasa ima još, kao što znamo da su često žene u prostituciju te koje budu sankcionisane, a ređe oni koji su ih u to uvukli. Zato pozdravljamo odluku da se uhapse oni koji prostituciju organizuju i nadamo se da žene koje su bile žrtve ove grupe muškaraca neće biti prekršajno gonjene,“ kaže Sanja Pavlović.

Kako makroi dolaze do devojaka 

Pitanje je i na koje sve načine kriminalne grupe dolaze do devojaka koje uvode u krug prodaje i prostitucije iz koga veoma teško mogu da izađu.

"Jedna od najvećih predrasuda o trgovini ljudima jeste da se ona javlja samo u okviru kriminalnih grupa koje vrše ilegalne poslove. Realnost nas u tome demantuje. Često se trgovina ljudima javlja u legalnim i stvarnim poslovnim uslovima. Često su legalne aktivnosti paravan za trgovinu ljudima, kao što su međunarodne agencije za posredovanje pri zaposlenju, studiranju ili pri sklapanju braka, iza kojih se zapravo može kriti trgovine ljudima. Elementi trgovine ljudima se mogu identifikovati kad god su prisutne sila, prevara ili prinuda kako bi naveli osobu da se prostituiše ili prinudno radi,“ kaže Hrnjak.

Objašnjava da saloni za masažu koji se reklamiraju mogu biti paravan iza kojeg se krije prinuda na prostituciju i seksualna eksploatacija, dok su  razlozi zbog kojih su žene u prinudnoj prostituciji, a kasnije i u situaciji trgovine ljudima su diskriminacija, marginalizacija, siromaštvo, rodna nejednakost i stereotipi.

Iz iskustva organizacije Atina, koja se 20 godina bavi zaštitom žena žrtava trgovine ljudima, mnoge od njih su rekle da se zloipotrebljavaaju njihove teške životne prilike i da su one godinama u situaciji eksploatacije koja je za mnoge od njih počela kada su bile maloletne. Bitno je razumeti da su ove žene suštinski zastrašene, ucenjivane i manipulisane.

"Trgovci ljudima ih obmanjuju i prete im, najčešće javnim sramoćenjem, što predstavlja vrstu društvene smrti. Trgovcima ljudima ide u prilog poražavajuća praksa u našem društvu u komese često dešava da se ženi ne veruje, gde se sumnja u njeno iskustvo, u njene reči, u to šta je sve preživela, gde se ona krivi za ono što im se dogodilo i gde se njena ličnost preispituje kako bi se dokazalo da li je krivičnog dela bilo ili ne. U ovoj situaciji kreira se zatvoren krug nasilja iz koga je teško izaći,“ kaže Hrnjak.

Zakoni u Srbiji i dalje nesrazmerno više pogađaju žene

Na koji način se slučajevi prinude na prostituciju i sama prostitucija tretiraju u srpskom pravosuđu i da li smo napravili neki neki pomak kao društvo i država? Aktivistkinja Sanja Pavlović iz Autonomnog ženskog centra (AŽC) kaže da se mnoge ženske organizacije i drugi akteri u društvu zalažu za promenu srpskog Zakona o javnom redu i miru koji prekršajno goni i žene koje se odaju prostituciji i muškarce koji kupuju ženska tela (tzv. korisnici).

“Iako godinama ukazujemo na nužnost promene ovog zakona na način da se žene dekriminalizuju, do ove promene još nije došlo, tako da na zakonskom nivou ne vidimo iskorak napred. Naša država, ali nažalost i dobar deo društva, još uvek ne razumeju razmere traume koju doživljaju žene u prostituciji, koliko su one ranjive, koliko mlade ulaze u prostituciju, u šta ih guraju teške životne okolnosti, siromaštvo, potreba da prehrane decu".

Ona dodaje da mnoge devojke prevare makroi koji se u početku pretvaraju da im je stalo do njih, a zatim izdaju to poverenje, pa je zato nužno ići u korak sa standardima ljudskih prava i dekriminalizovati žene, kako nikada više ne bi bile kažnjene za silovanje koje su doživele, jer prostitucija jeste vid plaćenog silovanja.

“Sa druge strane, neophodno je usmeriti pažnju na one koji su odgovorni, a to su makroi i muškarci koji kupuju žene u prostituciji. Potrebno je jasnije slati poruke o tome da je to zločin. Nažalost, kod nas makroi dobijaju priliku da štampaju knjige i govore na televizijama sa nacionalnom frekvencijom", kaže Pavlović.

Jelena Hrnjak iz Atine kaže da podaci iz prakse koji se odnose na postupanje policije i sudova u poslednjih nekoliko godina, pokazuju da primena važećeg zakonodavstva u Srbiji i dalje nesrazmerno više pogađa žene.

Broj podnetih prekršajnih prijava i donetih presuda protiv žena je daleko veći nego protiv muškaraca. U periodu 2019-2022. čak 68 odsto prekršajnih prijava podneto je protiv žena, a samo 32 odsto protiv muškaraca. Sa druge strane, što se tiče presuda, u periodu 2019-2020. za ovo prekršajno delo, 83 odsto svih donetih presuda odnosilo se na odavanje prostituciji (a u 89 odsto slučajeva radilo se o ženama), a samo 16 odsto za korišćenje usluga prostitucije (sve su bili muškarci). Međutim, moramo da primetimo da je u prvoj polovini ove godine, prema zvaničnim statistikama, došlo do promene, s obzirom da je po prvi put veći broj prekršajnih prijava protiv muškaraca (66 odsto) nego protiv žena (34 odsto).

Izmena zakona o Javnom redu i miru u cilju dekriminalizacije žena u prostituciji jeste jedna od prioritetnih preporuka koju je Komitet za eliminisanje svih oblika diskriminacije žena Ujedinjenih nacija (CEDAW komitet), zadužen za praćenje primene UN Konvencije za eliminisanje svih oblika diskriminacije žena (CEDAW konvencija), uputio Republici Srbiji u svojim izveštajima iz 2019. i 2021. godine.

Komitet je od Republike Srbije zatražio da "bez odlaganja, ukine član 16 Zakona o javnom redu i miru kako bi dekriminalizovala žene u prostituciji i osigurala da žene u prostituciji nisu kriminalizovane zakonima, uključujući Zakon o javnom redu i miru, i obezbedi izlazne programe i alternativne mogućnosti za stvaranje prihoda za žene koje žele da napuste prostituciju“.

Budući da Srbija već četiri godine nije postupila po ovoj preporuci, niti dekriminalizovala žene u prostituciji, UG Atina je krajem 2022. godine zajedno sa Poverenicom za zaštitu ravnopravnosti izradila predlog izmena i dopuna Zakona o javnom redu i miru u cilju dekriminalizacije žena u prostituciji, nakon čega je Poverenica za zaštitu ravnopravnosti 23. decembra 2022. godine i zvanično uputila inicijativu za izmene i dopune Zakona o javnom redu i miru Ministarstvu unutrašnjih poslova. Do danas odgovor na ovu inicijativu nismo dobili.

AŽC ove godine nije bio u prilici da uradi analizu sudskih presuda za prekršajno delo prostitucija, ali se nadaju da će se prilike za to stvoriti naredne godine. Ova analiza im je važna jer pokazuje nepravedan tretman kroz koji prolaze žene u prostituciji i pred policijom i pred sudovima.

Iako su i one i korisnici pred zakonom jednako odgovorni, pređašnje analize nam pokazuju da se žene kažnjavaju i do 3,5 puta više u odnosu na muškarce.

"To nije samo nepravedno, već i nelogično, ako je ona kažnjena za odavanje prostituciji, kome se odavala kada ne vidimo da su kažnjeni korisnici?“ pita se Pavlović.

AŽC je deo evropske mreže organizacija koju čine i žene koje su izašle iz prostitucije, kao i organizacije koje se bave ovom temom i zagovaraju da se prostitucija prepozna kao vid nasilja prema ženama. U okviru te mreže, pod nazivom Briselski poziv (Brussels’ Call), učestvovale su u zagovaračkim akcijama pred evropskim institucijama koje su ove godine u septembru rezultirale usvajanjem Rezolucije Evropskog parlamenta o prostituciji, gde se jasno navodi da to jeste nasilje i da je neophodno ženama u prostituciji obezbediti izlazne strategije i programe podrške i rehabilitacije, ali takođe i adekvatno i u kontinuitetu kažnjavati korisnike i makroe.

“Ova rezolucija nam je veoma važna i nadamo se da će otvoriti put za promene u nacionalnim zakonodavstvima, kako bi se stalo na put izneveravanju žena u prostituciji, čemu svi mi doprinosima ukoliko o ovome ne govorimo,“ kaže Pavlović.

Primorane da se bave prostitucijom

"Pre svega treba da znamo da žene koje se nalaze u nepovoljnoj ekonomskoj situaciji, koje žive na ivici siromaštva, koje imaju istoriju pretrpljenog nasilja, lakše postaju i žrtve kriminalnih grupa i trgovine ljudima. Zbog toga se mora raditi na prevenciji, koja mora da uključuje i borbu protiv siromaštva i ekonomsko osnaživanje najranjivijih grupa,“ kaže Hrnjak.

Prema njenim rečima, postoje slučajevi u kojima žene i devojke prevare njihovi tzv. partneri, odnosno počnu da se zabavljaju sa osobom za koju misle da je iskrena, zaista zainteresovana za njih, a ispostavi se da se radi o trgovcu ljudima koji posle nekog vremena počne da ih ucenjuje, da im preti i da ih primorava na prostituciju.

"Treba takođe pomenuti da je poslednjih godina sve veći broj slučajeva da su devojke vrbovane na internetu, preko raznih društvenih mreža, sa lažnih profila, i ovo je fenomen sa kojim ćemo tek morati ozbiljno da se uhvatimo u koštac, pošto se radi o brojnim novim i raznovrsnim zloupotrebama,“ ističe Hrnjak.

Istraživanja Atine pokazuju da je 1/3 žena i devojaka žrtava trgovine ljudima danas vrbovana u onlajn prostoru, a sve češće se eksploatacija ne vrši samo u realnom već i u virtuelnom prostoru.

"U tom smislu, ne smemo da zaboravimo da je i virtualno stvarno i da virtualna eksploatacija može da ostavi jednako teške posledice na žrtvu kao i ona u realnom prostoru,“ dodaje ona.

Kako devojke i žene mogu da prepoznaju potencijalno opasnu situaciju?

Nažalost, iskustvo organizacije Atina upućuje na činjenicu da prvi kontakt sa eksploatacijom devojka doživi posredstvom poznanika ili bliske osobe u koju je stekla neko poverenje.

"Ti ljudi su zapravo posrednici u ovom poslu sa kriminalnim grupama. Bilo da je kontakt ostvaren preko socijalnih mreža ili neposredno, stvara se odnos poverenja i to učini da se osećaš bezbedno, prihvatiš ponude, podeliš neku svoju intimu. Sledeći korak je zloupotreba poverenja i tebe, poništavanje tvoga bića i eksploatacija zarad novčane koristi kriminalaca ili kriminalnih grupa,“ kaže Hrnjak.

Veoma je važno detaljno proveriti i oglas za posao na koji smo naišli, da li se dobija ugovor o radu, da li iza njega stoji neka agencija za zapošljavanje koja ima licencu da to radi. Treba da znamo da samo određene agencije za zapošljavanje imaju licencu i registar ovih agencija se može naći na sajtu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Ukoliko se, dakle, ne radi o poslovima koje nudi agencija koja je za to registrovana, takve oglase treba zaobići.

"Glavna poruka je da se na svaku sumnju  mora reagovati; ukoliko ne želimo ili se bojimo da alarmiramo neku instituciju i predočimo te sumnje, onda barem treba reći nekoj osobi od poverenja, dakle nikako se ne sme ćutati, zadržati sumnju za sebe i čekati da se ona pretvori u iskustvo eksploatacije,“ kaže Hrnjak.

Postoje udruženja koja mogu da pomognu. Atina je jedno od takvih udruženja, kome devojke mogu da se obrte i predoče neku sumnju, jer ono ima iskustva i može da prepozna potencijalno rizične situacije i spreči da neko postane žrtva.

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com