U Beogradu je prošle nedelje održana konferencija “Svet ispred nas”, u organizaciji Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), Ministarstva prosvete i Fondacije Petlja. Cilj događaja koji je okupio predstavnike akademske zajednice i stručnu javnost iz oblasti obrazovanja, nauke i tehnologije, jeste pokretanje šire debate o prednostima i manama integracije veštačke inteligencije (AI) i modernih tehnologija u obrazovni sistem.

Jedna od oblasti u kojima primena veštačke inteligencije postaje sve neophodnija kako bi se održao korak sa vremenom i tehnološkim dostignućima jeste upravo obrazovanje – sa akcentom na osnovne i srednje škole. Treba imati u vidu da suština primene veštačke inteligencije u obrazovanju nije da ga izmeni tako da zaposleni u ovom sektoru postanu suvišni i zamenjivi, već da njima olakša posao, a deci koja pohađaju nastavu omogući svrsishodnije, dinamičnije i zanimljvije učenje, u skladu sa vremenom u kome žive. Upravo veštačka inteligencija nudi mogućnost unapređenja obrazovnih sistema na način na koji do sada to nije bilo moguće. Kroz inovacije u učenju, kao i upotrebu AI a, može se prevazići višegodišnji jaz između načina učenja i samog gradiva sa jedne strane i tehnoloških mogućnosti savremenog sveta sa druge strane.

NASTAVNICA ISPRED SVOG VREMENA

Katarina Veljković je nastavnica računarske grupe predmeta u Kragujevačkoj gimnaziji, članica radne grupe za izradu predloga programa nastave i učenja za računarske predmete (za učenike sa posebnim sposobnostima za računarstvo i informatiku), kao i koautorka priručnika i udžbenika iz ove nastavne discipline. Ona je među prvim nastavnicima u Srbiji prepoznala potrebu za inovacijama u obrazovanju, kako bi svojim učenicima kroz obrazovni program približila tehnološka dostignuća uključujući veštačku inteligenciju.

U razgovoru za “Vreme”, ona objašnjava da veštačka inteligencija “značajno transformiše način na koji učimo, prvenstveno jer pruža individualizaciju obrazovanja, nudi interaktivne alate kao što su simulacije”, što, kako kaže, “unosi dinamiku i angažovanje u proces učenja”. Takođe, uz pomoć čet botova, učenici dobijaju podršku “prilagođenu njihovim specifičnim potrebama”, a kroz AI generalno, detaljno se prati napredak učenika i analiziraju oblasti koje zahtevaju dodatnu pažnju ili podršku, dodaje ova nastavnica.

Na pitanje kako ona u nastavnom procesu koristi veštačku inteligenciju i nove tehnologije, odgovara da je za sada uglavnom fokusirana na digitalne tutore, ili čet botove koji učenicima pružaju dodatnu podršku “tako što odgovaraju na njihova pitanja, dajući im dodatna objašnjenja u vezi sa gradivom koje izučavaju”.

Pojašnjava kako to izgleda u praksi. Na prvom času učenici dobiju zadatke koje treba da reše samostalno, kreirajući program kao deo rešenja. Nakon toga, učenici upoređuju rešenja do kojih su sami došli sa onima koje predlaže ChatGPT.

Potom zajedno analiziraju i upoređuju rešenja do kojih su došli samostalno sa onima koje je predložila veštačka inteligencija. Na taj način se, kaže, sagledavaju “različite perspektive”, a učionica pretvara u “interaktivni prostor” gde se znanje stiče kroz “istraživanje, igru i direktnu podršku”.

Motivaciju za stalna istraživanja novih tehnologija, koja će primenjivati u nastavnom procesu, pronalazi u prostoj potrebi koju iziskuje dinamično tehnološko okruženje. To je, kako kaže, jedini način da se osigura relevantnost i aktuelnost obrazovanja koje pruža svojim učenicima. Sa druge strane, kao članica radnih grupa za izradu nastavnih programa, koristi priliku da direktno utiče na oblikovanje obrazovnog sistema, dok joj je kao koautorki udžbenika jedan od glavnih ciljeva “stvaranje resursa koji podržavaju savremene metode učenja i odgovaraju potrebama današnjih đaka i nastavnika”.

Međutim, integracija veštačke inteligencije u obrazovni sistem nije jednostavan proces. Može se reći da zahteva tektonske promene, kako na institucionalnom nivou, tako i među samim nastavnicima.

Katarina Veljković smatra da integracija AI u nastavne planove i programe zahteva holistički pristup, koji uključuje analizu potreba učenika, obuku nastavnika, kao i odabir odgovarajućih alata. Kako kaže, ključni deo procesa je “razumevanje potreba učenika”, tačnije “identifikovanje oblasti u kojima AI može da pomogne u unapređivanju iskustva učenja”. Međutim, dodaje da će i nastavnici imati “veoma važnu ulogu” u uspešnoj integraciji veštačke inteligencije, te je samim tim i njihova obuka o korišćenju AI alata “neophodna”.

POTENCIJALNA ZLOUPOTREBA VEŠTAČKE INTELIGENCIJE

Pored mnogobrojnih prednosti, korišćenje veštačke inteligencije u obrazovanju sa sobom nosi i značajne rizike koji moraju biti identifikovani i adekvatno adresirani; takođe, upotreba AI a neretko povlači i neke etičke nedoumice. Stoga i sam ChatGPT kaže da je “važno koristiti ove tehnologije odgovorno i obezbediti da ljudski element u nastavi i učenju ne bude ugrožen”.

Vršilac dužnosti direktora Istraživačko-razvojnog instituta za veštačku inteligenciju Srbije prof. dr Dubravko Ćulibrk smatra da ne treba ograničiti upliv veštačke inteligencije u obrazovanje ako se ona koristi “odgovorno i kritički”. Dodaje da se dozvole za korišćenje alata moraju davati planski, ali da nikada nije rano da se deca edukuju o ovim tehnologijama. Sa druge strane, objašnjava za “Vreme” da se korišćenju AI a odgovorno i kritički pristupa tako što se obrazuju edukatori, kako bi oni “shvatili mogućnosti i ograničenja ove tehnologije” i adekvatno prilagodili svoj rad. Takođe, kako kaže, treba voditi računa o “etičkim smernicama za bezbednu i pouzdanu upotrebu AI a”, koje regulišu pitanja primene veštačke inteligencije na državnom nivou.

Dubravko Ćulibrk smatra da najveći rizik leži u zloupotrebi jer, kako kaže, generativni AI je znatno unapredio mogućnost računarskih sistema u pogledu generisanja teksta, te je potrebno “uložiti znatan napor da bi se osigurala pouzdanost informacija koje ovakvi sistemi generišu”. Takođe, dodaje da je svaki sistem koji analizira performanse učenika i ima potencijal da utiče na njihov razvoj, koliko god dobronameran, istovremeno i “sistem visokog rizika”, te se “njegovom razvoju i korišćenju mora prići sa velikom pažnjom”.

Takođe, Jelena Ružičić, menadžerka portfolija za digitalne inovacije u UNDP u, kaže za “Vreme” da je “etička upotreba veštačke inteligencije preduslov i imperativ za njeno korišćenje”, te da “pri pravljenju, treniranju, testiranju i upotrebi velikih modela treba strogo voditi računa da li su svi uključeni, da li to doprinosi njihovom ličnom razvoju, kao i da li postoje neke predrasude, u cilju podržavanja inkluzivnosti u obrazovanju”.

ONE DOBRE STRANE

Konferenciji “Svet ispred nas” prisustvovalo je više od šest stotina nastavnika različitih škola širom Srbije. Jelena Ružičić kaže da je to pokazatelj kako nastavni kadar počinje da se priprema za korišćenje veštačke inteligencije u obrazovnom sistemu.

Važno je pričati o ovoj temi. Od toga i spremnosti na adekvatan kritički osvrt će, smatra sagovornica, i zavisiti u kojoj meri će se iskoristiti potencijalne dobrobiti koje pruža ova tehnologija. Misli da su pitanja već počela da se postavljaju i da se istražuje ovo polje, ali “nekako bojažljivo i sa velikom dozom opreza”. Dok deca vrlo brzo usvajaju nove tehologije, upravo obrazovanje koje sprema decu za poslove budućnosti mora da sagleda šta ta budućnost donosi, na koji način će se promeniti i radna mesta, oblici rada kao i potrebne veštine, dodaje Jelena Ružičić.

Što se tiče preduslova za korišćenje tehnologija, kaže da su neki od njih već ispunjeni, poput “postojanja digitalnih kabineta i uvođenje interneta u školama”, te da se radi na uvođenju platforme za digitalne sadržaje. Međutim, potrebno je, smatra sagovornica, detaljno sagledati “scenarije koji su primenjivi u uslovima u našim školama, kao i neophodne veštine nastavnika – sve to kroz prizmu etičkih normi i zakonodavnog okvira”.

U svakom slučaju, veštačka inteligencija može pomoći boljem obrazovanju na više načina. Pre svega, kroz olakšavanje posla nastavnicima da prilagode nastavni plan deci, kao i da poboljšaju materijale za učenje. Dalje, AI kao savremena tehnologija može poboljšati automatizaciju operativnih procesa nastavnika kao što su pripreme za čas, unos podataka sa testova i slično, ali takođe i omogućiti deci brži i efikasniji pristup građi i gradivu koje izučavaju. Na pitanje da li veštačka inteligencija značajno menja način učenja, Jelena Ružičić odgovara potvrdno, dodajući kako se nada da se zbog toga neće izgubiti “kritički odnos prema rezultatima i radoznalost”. Za kraj, kaže da je zaista uplašio odgovor koji je dobila od svog devetogodišnjeg deteta. Naime, kao odgovor na pitanje zašto neće da nauči da se orijentiše u prirodi, rekao je da ima digitalnu mapu i GPS na telefonu, a ako nestane internet u celom svetu, onda će da stane i da paniči.