Jedan od ključnih problema nerazvijenih demokratija, tajnost glasanja na izborima, mogao bi uskoro da se razreši na “pozitivan” način. Svako će moći da snima svoj glasački listić iza paravana, a tajnost glasanja moraće da se rešava na neki drugi način, pod uslovom da nam to uopšte bude bitno. Ali, kakve to veze ima sa košarkom?

Ogromne. Prošle nedelje košarkaš Barselone Oskar da Silva prihvatio je da tokom utakmice na dresu nosi kameru. Kamera je snimala njegov doživljaj utakmice, snimak još nije dostupan, ali slični snimci sa dresova sudija mogu se naći na internetu. Gledanje cele utakmice iz takve pozicije, sa nečijih grudi, nije idealno, ali takvi snimci mogli bi da posluže kao dopuna prenosu ili VAR-u, pod uslovom da se reše neka ne baš jednostavna pitanja.

Na prvom mestu je pitanje bezbednosti igrača. Kamera nije velik predmet, ali je tvrd. Nezgodan udarac mogao bi da dovede do ozbiljnije povrede, baš kao i lakat, ali zašto suvišno povećavati rizik zbog par atraktivnih kadrova. Protivnici će, sasvim sigurno, uputiti i na slučaj Mihaela Šumahera kojem je kamera nešto većih dimenzija probila kacigu i teško povredila mozak.

Ovaj slučaj nam je zanimljiviji zbog popularnosti takozvane “nosive” tehnologije i mogućnosti ili izvesnosti da se takve kamere uspostave kao uobičajena stvar. Već ih nose policajci i neke druge službe, pa zašto ne bismo svi?

Ako je nekome nezgodno ili glupo da kameru kači na sako, postoji elegantnije rešenje, Rejban Meta smart naočare. One kameru imaju u ramu, a drške naočara su bežične slušalice tako da vam ne treba nikakav dodatni uređaj za komunikaciju sa mobilnim telefonom. Fotografije ili video mogu se snimati aktivacijom dugmeta na naočarama ili na mobilnoj aplikaciji. Naočare nemaju sopstvenu memoriju, sve se snima na telefon, odakle se (verovatno) snimak može strimovati dalje. Snimanje videa aktivira led lampicu tako da sagovornici vide da se sa vašim naočarima nešto neobično dešava, ali ta se opcija, pretpostavljamo, može isključiti pa da one snimaju u potpunoj tajnosti. Pod uslovom da samo prisustvo naočara sa kamerom ne predstavlja problem.

Ovakve naočare mogle bi biti sledeći hit jer snimaju vrlo kvalitetan video, iz prirodne pozicije očiju i sasvim diskretno. Umesto da držite telefon na koncertu ili utakmici, dovoljno je da gledate i uživate ne gubeći ništa od doživljaja, što sa telefonskom kamerom nije slučaj.

Ali to zadire u domen legalnosti. Na mnogim mestima snimanje je zabranjeno, pa se postavlja pitanje može li vam neko tražiti da na ulazu osim telefona predate i naočare, bez kojih ste hendikepirani. Pretpostavlja se da nekom modelu telefon neće biti neophodan kao podrška, to jest da se mogu razdvojiti.

Ako takve wearables (nosiva tehnologija) zažive, moraćemo da redefinišemo privatnost, autorska prava i svašta još, a tajnost izbora biće brzo na udaru. Svako ko nosi naočare sa kamerom moći će bez imalo muke da snimi sopstveno glasanje i strimuje ga uživo gde treba, izborni štabovi će moći da obračunaju glas odmah, a trikovi sa precrtavanjem i novim zaokruživanjem neće biti mogući. Umesto listića koje treba izneti da bi se pokrenuo “bugarski voz”, što je krivično delo, dovoljno je da se izvan biračkog mesta glasačima na smenu daju naočare i sve je “ledžit”. Barem dok zakon ne prepozna ovu “dosetku” i smisli sredstvo da je spreči. Cena im se kreće od vrlo dostižnih 330 dolara naviše.