Volfgang Šojble je jednom ispričao da je postao kandidat stranke za poslanika iz čistog očajanja – Demohrišćani nisu znali koga drugog da kandiduju u Ofenburgu. Bilo je 1972. godine, a njemu jedva trideset godina.

Kada je ovog utorka umro u Berlinu, Šojble je još bio poslanik. Preko pola veka je neprestano bio u Bundestagu i taj se nemački dom teško bez njega može i zamisliti.

Doduše, gvozdeni vojnik partije i bliski saradnik dvoje legendarnih kancelara – Helmuta Kola i Angele Merkel – bio je po dva puta ministar unutrašnjih poslova i ministar finansija. Ali, u Nemačkoj ministar ostaje i poslanik, tako da je rekord zabeležen.

Iza njega ostaje takozvana "crna nula" – ustavno pravilo da država ne sme da se zadužuje. To je štedljivi Šojble gurao svom silom. I ostaje karijera jednog političara koji je znao da gleda dalje od dnevnih događaja.

Nikad kandidat za kancelara

U oktobru 1990. je Nemačka ponovo ujedinjena – Šojble je važio za jednog od arhitekata tog ujedinjenja. Ali, te dane će pamtiti sasvim drukčije.

Par dana kasnije bio je na mitingu u gostionici u Openau kad je jedan psihički poremećen čovek pucao na njega. Pogođen je u leđa i vilicu. Ostao je nepokretan, a izmeštena vilica je licu od tada davala neobičnu oštrinu.

Atentat ga je zauvek obeležio, ali ga nije sputao. Šojble je u invalidskim kolicima samo gurao dalje, nesmanjenom žestinom.

Trebalo je Šojble da bude kandidat Hrišćansko-demokratske unije za kancelara 1998. godine, ali već ostareli kancelar-ujedinitelj Helmut Kol hteo je da trči još jednu trku.

Preterao je i izgubio izbore 1998. od Gerharda Šredera, a pride se stranka upetljala u aferu sa donacijama. Kol je priznao da je uzimao milione maraka za crnu partijsku kasu, ali je u grob poneo tajnu od koga je sve uzeo pare.

Odani saradnik kancelarke

Premda je i Šojble ponešto znao, preuzeo je stranku od Kola i za generalnu sekretarku postavio perspektivnu političarku sa istoka, izvesnu Angelu Doroteu Merkel.

Ali, ona nikad nije bila bolećiva žena, premda je prati nadimak "nemačka mama“. U jednom autorskom tekstu za novine, pred sam Božić 1999. godine, izokola je napala i Šojblea zbog afere i tako ga naterala da joj prepusti vrh stranke.

Šojble je znao da je tako bolje. Ako joj je zamerio, to se nije videlo. "Nisam ja lak za održavanje, nisam ni ugodan, ali jesam odan", rekao je jednom.

Objave Vikiliksa su pokazale da su američke diplomate u depešama pisale da je Šojble "jarosni starac". To mu je bio imidž.

Godine je proveo kao verni ministar finansija čuvene kancelarke, za njen račun je disciplinovao poslanike tokom dužničke krize Grčke, preganjao se sa mlađim i sasvim drukčijim Janisom Varufakisom.

Tih godina je uspeo da u Ustav ukotvi pozitivnu nulu – zabranu da se zemlja zadužuje, čak i onda kad je to povoljno, zbog čega je levi deo političke scene čupao kosu sa glave.

"Ako u lošim vremenima uzimate kredite, onda u dobrim morate da ih vraćate", govorio je pak Šojble.

Prebačen u šestu klupu

Na kraju impozantne karijere bio je predsednik parlamenta, tamo ga je zatekla pandemija korone. Dok su njegovi partijski drugovi određivali strog lokdaun, uz podršku opozicije, on je bio jedan od retkih koji je rekao:

"Kad čujem da sve ostalo mora u drugi plan iza zaštite života, onda moram reći – tako apsolutistički rečeno, to nije tačno." Dodao je da Nemački Ustav u svojoj prvoj rečenici svemu pretpostavlja nešto drugo – dostojanstvo. "A ono ne isključuje to da svi moramo umreti."

Njegovi istupi poslednjih godina bili su sve slobodniji, sve manje partijski, a više opšti. "Uzgred, to je prednost starenja – osvajate slobodu."

Na kraju je ostao u politici duže od Merkel. I kad je ona već koračala ka penziji, Šojbleova reč se slušala u partiji. Insistirao je da kandidat Demohrišćana za kancelara bude Armin Lašet, a ne bavarski konzervativac Markus Zeder.

To je bila loša procena, Lašet je 2021. ubedljivo poražen od Olafa Šolca i Socijaldemokrata.

Šojble je kao poslanik preseljen u tek šesti red poslaničkih klupa, morao je da napravi mesta za druge. "Na to sam spreman i nimalo mi ne smeta", rekao je.

Umro je u 81. godini. Njegova porodica je saopštila da je samo "mirno usnuo".