Ono što se danas naziva “kiparski model” zapravo je zamrznuti konflikt koji će se, kako sada stvari stoje, teško rešiti tako da obe strane budu zadovoljne. Turci (odnosno turska vojska) nemaju nameru da se povuku sa ostrva, a plakati “sloboda za Famagustu” širom južnog dela ostrva jasno govore šta Grci misle o tome. Ova regija je večiti simbol konflikta i putokaz koji bi trebalo da upozorava kojim putem nikako ne treba ići
Ovo je tek jedan od mnogobrojnih izbora, jer podosta je osnova za raznorodne nizove favorita, a ne zaboravimo da su se PSB dosta rano u karijeri otvoreno sprdali sa konceptom “najvećih hitova”
Sreća je pravilno raspoređena u gornjoj i donjoj polovini stanovništva u Avganistanu, zemlji u kojoj su skoro svi veoma nesrećni, kao i u Finskoj, zemlji u kojoj skoro niko nije nesrećan. Još od “principa najveće sreće” engleskog filozofa i reformatora Džeremija Bentama pa nadalje mnogi su se zalagali za to da vlade treba da teže da povećaju sreću svojih građana. Međutim, mnoge države ne uspevaju da obezbede ono što je Aristotel nazvao “eudaimonia”
Ponegde se može pročitati da je Fonseka čedo Kastrovog režima. E pa ako je on produkt kubanskog komunizma, vredelo ga je uvesti, pa makar ih Amerikanci izolovali još šezdeset četiri godine. Voli on i da peva, mada mu to ne treba, a i glas mu je nekako minimalistički, ali i iz toga izbija snažna unutrašnja potreba da se muzikom nešto kaže
Današnja ekonomija bazira se na teoriji (ne)održivog razvoja. Bez ekonomskog rasta, ceo globalni svetski poredak urušio bi se sam u sebe. Taj rast, nažalost, pogubno deluje na našu životnu okolinu i mi tek odnedavno pokušavamo da se nosimo sa tim izazovom. Superprovodnici nove generacije, uključujući one hipotetične koji funkcionišu na sobnoj temperaturi, predstavljaju čudotvorni materijal koji treba da umanji štetne posledice nekontrolisane ekspanzije čovečanstva: ovi materijali mogu da uspore klimatske promene, da smanje emisije štetnih gasova, podignu efikasnost mašina i unaprede kvalitet života na način koji smo dosad videli samo u naučno-fantastičnim filmovima
Spot za pesmu “Nothing Compares 2 U”, u kome na kraju Sinéad O’Connor plače netremice gledajući u kameru, jedan je od najpoznatijih spotova u pop muzici svih vremena. Kadar je skoro celim trajanjem snimka fiksiran na lice mlade devojke niz koje polako kreću da liju suze dok peva o izgubljenoj ljubavi. Kasnije smo saznali da su suze bile stvarne. Kao što je i sve ostalo u antikarijeri Sinéad Marie Bernadette O’Connor bilo stvarno
Rimokatoličke i protestantske crkve u naseljima u kojima su Nemci pre 1945. godine činili većinu vernika doživele su različite sudbine: neke su srušene odmah nakon rata, druge se redovno održavaju, uglavnom prilozima nekadašnjih stanovnika tih mesta, dok one u trećoj, najvećoj grupi – stoje zapuštene i ruševne kao ruglo i opasnost po bezbednost meštana
Svakodnevni život je, nažalost, svuda na prostorima Balkana veoma sličan i uvek u senci velikih istorijskih tema, a smrt je jedini siguran medijski biznis
Integrativna medijacija promoviše stav da su svi sporovi koliko pravni, toliko i ljudski problemi, te da se sveobuhvatni proces upravljanja sukobima mora baviti psihološkim i emocionalnim, kao i pravnim komponentama spora
Ugovor za izgradnju depoa na Makiškom polju još nije potpisan, a trebalo je da to bude učinjeno još u februaru 2022. godine. Još nisu naručene ni krtice kojima će se kopati tuneli budućeg metroa, ali se i dalje navodi kako će se Beograđani njime voziti za pet godina
Da krivična odgovornost nije individualna, onda bismo mogli da svim policajcima koji krše zakon lupimo etiketu korupcije ili drugog vida bezakonja, svim lekarima etiketu “nesavesnih” za pojedine slučajeve nesavesnog lečenja, svim pripadnicima BIA ili VBA etiketu dilera droge ili ubica zbog Jovanjice, ubistva Ivana Stambolića ili Zorana Đinđića, ili svim izbeglicama i migrantima etikete ubica, krijumčara i otmičara zbog pojedinaca koji to rade na severnim granicama Srbije
U saopštenjima sa sastanaka Aleksandra Vučića sa izaslanicima SAD i EU za Kosovo, kao i sa generalnim sekretarom NATO, nema ni slova o tome da je negodovao zbog stvaranja i opremanja kosovske vojske. To je, ipak, za domaću upotrebu, kada se pojavi u višečasovnim monolozima na televizijama sa nacionalnom frekvencijom i kaže, otprilike, kako je lupio šakom o sto i rekao “ne može!”. Pa, ko to proguta – proguta
Hapšenje trojice kosovskih policajaca, koje je 14. juna sproveo MUP Srbije, bilo je povod da kosovska vlada stopira kamione sa robom iz Srbije. Policajci su pušteni da se brane sa slobode 26. juna, a mera Prištine, nazvana bezbednosnom, nikada nije u potpunosti ukinuta iako je više puta menjana. Na severu Kosova je sve manje robe iz Srbije, a iz Kliničko-bolničkog centra tvrde da je situacija sa lekovima i medicinskom opremom alarmantna
Javna je tajna da režim od sudnice do Skupštine lobira za optuženog Predraga Koluviju, vlasnika imanja Jovanjica. Ta lobiranja prate i javno iznošenje odbrane optuženog Koluvije – od televizija sa nacionalnom frekvencijom do onih opskurnih kablovskih i tabloida. Uz sve to, poslednjih meseci “slučaj Jovanjica” prate i “izlivi” optuženih, njihovih branilaca, pojedinih vladajućih političara, kao i bivših i aktuelnih pripadnika BIA na društvenim mrežama. Svi imaju isti zadatak – da odbrane Koluviju i napadaju inspektore koji su otkrili, prema optužnici, najveću fabriku skanka u Evropi. Pored njih, na meti su i opozicioni političari, advokati, novinari, pa i građani koji ne daju da Jovanjica postane još jedna afera bez epiloga
Neki kažu da vlast samo kupuje vreme i da će biti prinuđena bar na neke ustupke, opet pod uticajem famozne međunarodne zajednice. Možda je to i tačno, ali šta to zapravo znači? Čak i da se amandmani novinarskih i medijskih udruženja nađu u zakonu, vlast i dalje ima u rukama i pogaču, i nož, i sekiru, i toljagu. A već je pokazala koliko drži do Ustava i zakona
Švercovanje migranata preko belorusko-poljske granice cveta uprkos dvadesetčetvoročasovnim graničnim patrolama i novom zidu. BIRN-ovo istraživanje otkriva kako lanac krijumčara i njihovih saradnika operiše kako bi preko Rusije, Belorusije i Poljske uveo migrante u Nemačku i druge zemlje Zapadne Evrope
“Osamdesete godine u Jugoslaviji su ambivalentne; o njima vlada mišljenje da su bile eskapističke, pa čak i kukavičke, da nisu mogle ili htele dovoljno jasno da vide signale koje je stvarnost slala da stvari idu u pogrešnom smeru”
