Uspostava “vučićizma” je mic po mic vratila stvari na fabrička podešavanja iz devedesetih. Čvorovići svih vrsta ponovo su dobili krila, i više nije ni bilo jako važno da li privatno više vole Tita ili Staljina, to jest “predsednika Vučića” ili nekoga ko je još mnogo desnije od njega. Putina, uostalom, vole svi, zar ne?
“Nisam samo pisac, i mislim da se osećam loše u svojstvu samo pisca, ta egocentričnost počinje s vremenom da me ubija. Jako, jako su mi važne stvari koje radim a koje nisu namenjene samo meni nego drugim ljudima i u tom smislu je čitav moj rad i angažman u “Krokodilu” posvećen tome. Kako i to oduzima jedan veliki deo dana, sve to rezultira time da čitanje koje je realna potreba, počinje da liči na luksuz koji čovek sebi jedva uspeva da priušti. Meni je to jedna od glavnih životnih frustracija”
Rajka Borojević i njene tkalje proslavile su Dragačevski kraj. Sada, u Donjem Dubcu odakle je sve počelo i u kome je postojao Dom kulture Rajkinog imena, uspomenu na nju čuva još samo jedan spomenik
Tokom ovogodišnjeg plej-ofa Nikola Jokić je obarao rekorde koje niko osim njega nije u stanju da ponovi. Ipak, jedan igrač nije u stanju da sam donese titulu koliko god dominantan bio. Ovogodišnja promena koja je Denver dovela do titule prvaka je u odnosu i pristupu drugih igrača svakoj od utakmica u doigravanju
Radnja izvršenja krivičnog dela Ugrožavanje sigurnosti nije se menjala decenijama, preciznije od 1990. godine. Ono što se jeste promenilo su okolnosti i okruženje u kome živimo. Živimo u društvu gde se kultiviše i promoviše nasilje, jezik mržnje, jezik nepristojnosti. Krivično pravni sistem predstavlja represivni odgovor na konstatovanu agresiju i nasilje. Za prethodne tri decenije, zakonodavac nije smatrao da je potrebno menjati radnju izvršenja. Očigledno je da je potrebno razmisliti o novoj definiciji krivičnog dela Ugrožavanja sigurnosti, ali uz prethodne konsultacije i sprovedenu širu stručnu i javnu raspravu, a ne u hitnoj proceduri
Neophodno je raskrstiti sa sadašnjim režimom. Ali to nije dovoljno. Koliko god bio izvor mnogih problema, taj režim je pre svega simptom stanja društva. Problem za Srbiju i njene građane nije samo postojeći režim niti samo klijentelističko-kriminalne strukture koje su interno uspostavljene, već problemi dolaze i spolja, od imperijalnih politika najmoćnijih država i na Istoku i na Zapadu, od pritisaka i interesa velikih korporacija, od enormnog prostora za korupciju i ucenu onih koji se prihvate vlasti, te medijskih manipulacija kojima mogu biti izloženi
“Svakog dana nas kroz informativne emisije brutalno emocionalno zlostavljaju čelnici sistema. Ako mi pristajemo da budemo žrtve, kako onda da našoj deci objasnimo da ona na to ne treba da pristanu? Kako da nam poveruju? Deca najviše uče po modelu. Pristajanjem smo dali model našoj deci da treba da trpe. Ja se stvarno nadam da se ovo društvo probudilo”
Da ne idealizujemo prošlost, treba biti svestan da je i tadašnja vladajuća elita bila sklona korupciji, nepotizmu i zloupotrebi političke moći, ali je ipak shvatala da se mora postarati da budućim generacijama obezbedi obrazovanje, kao jedan od važnih preduslova da potomcima život bude ispunjeniji, lepši i lakši. Pod pojmom “vladajuća elita” danas podrazumevamo volju jednog čoveka, i to je jedan od mnogobrojnih uzroka ovakvog stanja u društvu, koje uvek mora da počiva na obrazovanju
“Radni sporovi bi morali da budu rešeni hitno, ali ako sudski postupak traje 20 godina, onda nam ostane samo da se prekrstimo i upitamo se, zaboga, gde se mi nalazimo?” Ovim rečima je sudija Vrhovnog suda u penziji, ujedno jedan od najboljih stručnjaka u oblasti radnog prava dr Zoran Ivošević oslovio prisutne na konferenciji “O pravnoj nesigurnosti i položaju nezakonito otpuštenih novinara u svetlu uloge i nadležnosti Ustavnog suda”
“U ovom društvu postoje teme i pitanja koji nemaju lake i brze odgovore. Akademija se često proziva ne samo zbog toga, nego i zbog nekih drugih pitanja gde postoje određene frustracije u društvu, ali uglavnom su to takva pitanja na koja zapravo nema brzih i lakih odgovara, jer da ih ima, ne bi pitali Akademiju”
Uprkos dominaciji nove parlamentarne stranke, Pokreta Evropa sad (PES), skupštinska većina koja bi mogla da ponudi mandatara za sastav nove Vlade se ne nazire. Dolazak do nje značiće niz bolnih kompromisa, koji će umnogome izmeniti percepciju uspeha ostvarenih na biralištima. Nije nerealan scenario ni da PES pokuša da dobije podršku za formiranje manjinske vlade po receptu Dritana Abazovića
Porodica poginule Stanike Gligorijević traži pravdu. Za njih ta pravda traje svega dva minuta. Ona dva minuta koji nedostaju na snimku sa naplatne rampe u Doljevcu. A nepravda koju trpi porodica Gligorijević je večna i odavno je postala nasilje
Kako se SNS i predsednik Srbije ponašaju suočeni sa desetinama i desetinama hiljada građana koji svakog petka šetaju? Šta (ni)su shvatili? Kako se nose sa zahtevima protesta? Šta čine i govore u prvim danima juna? I kakvu to reakciju izaziva i tek može da izazove
“Želimo da otvorimo vrata i eksperimentalnom teatru, da damo novi impuls ansamblu – to je novi koncept. Hoćemo da ovaj teatar postane vidljiv na mapi regiona. Osim toga, želimo i da senzibilizujemo publiku za eksperimentalni teatar, a publika se zaista pokazala otvorenom za drugačije teatarske forme”
Malaga, rodni grad Pabla Pikasa, osim peščanih plaža, sjajne hrane, raznovrsnih muzeja, impresivne katedrale i tvrđave iz mavarskog perioda, nudi i priče o neverovatnim sudbinama sa srećnim krajem po umetnost
Sasvim je logično to što je Vučić na masovne proteste građana odgovorio najavom raspisivanja novih parlamentarnih izbora, sa kojim su povezana i sveža davanja, čitaj potplaćivanja građana budžetskim novcem. On se upravo na izbornom terenu oseća najsnažnijim, siguran da njegov dobro razrađeni “izborni menadžment” uvek može da obezbedi potreban broj glasova. Novi izbori su mu mnogo jeftiniji nego da ispuni bar koji od zahteva koji su građani na protestima ispostavili
Jedna od najznačajnijih grupa poslednjih decenija posvetila je novu turneju Endiju Flečeru, pokazavši da i posle 15 albuma ima neverovatnu energiju za publiku i emocije koje ruše sve pred sobom
Osim što je naš najbolji sportista svih vremena, Novak Đoković je definitivno i naš najbolji ambasador. Zahvaljujući njemu milioni ljudi su prvi put čuli za Srbiju, i opet zahvaljujući njemu – u pozitivnom kontekstu
Gafovi, što slučajni što namerni, nisu jedino Berluskonijevo nasleđe. Njegov preduzetnički i politički angažman praćen je serijom ne samo skandala već i veoma ozbiljnih sudskih procesa. Kao čelnik parlamentarne većine, a potom i kao čovek izuzetne moći i uticaja, uspeo je da italijanski parlament pretvori u pravnu službu svojih firmi i agencija
