Mozer nije ni fan ni hagiograf: on s neverovatno tankoćutnom i upravo već i sitničavom akribijom ispisuje povest jednog ljudskog života koji je po svemu ekstraordinaran, ali takođe i povest jedne...
U zemlji u kojoj se država sastoji od jednog čoveka, nemoguće je na dobar način regulisati prava bilo koje specifične grupe ljudi sve dok ne budu regulisana prava svih ljudi
Činovi odlikovanja i počastvovanja aktuelnih predsednika ili premijera pokazatelj su sve teže utažive gladi za zadovoljenjem jedne sve bolesnije potrebe iza koje se krije ekspandirajuća...
Šta je skandal za ono što se u ovakvom poretku naziva novinama, televizijom, portalom? Tačnije, može li skandal imati neku inherentnu težinu, značaj "po sebi", nezavisno od svake kolateralne...
Šta se promenilo u ovih deset, još malo pa jedanaest godina otkad sam ja, u leto 2010, takođe imao bliski susret sa nekom drugom – a istom – dvojicom i sa njihovom metalnom štanglom?
Mržnja je samo još jedna tržišna niša, nimalo ugledna doduše, ali odavno je rečeno da novac ne smrdi. Da li se treba pobuniti protiv toga? Naravno da treba. Ali, nemojte imati iluzija da i ta...
Zašto je "cela nacija" tako napeto odgledala ova četiri paprena i vatrena televizijska sata kad se ionako dobro znalo šta će biti na kraju? Zato što se ispostavlja da, tačno dvadeset godina...
Ako nema druge, bolje artikulisane alternativne ponude, ako svi drugi samo reže na njih, plaše ih, prete im kaznama, izvrgavaju ih javnom preziru, onda je preostao samo nasmejani Nestorović
Ono što mene ispunjava pomalo morbidnom radoznalošću jeste pitanje šta ti ljudi zapravo hoće, ili: kako bi uopšte trebalo da izgleda društvo krojeno po njihovoj meri
Šesto i kusur strana Otadžbine u svom su možda i najbitnijem sloju jedan veliki disput o tome šta je to što ubija dobre i nedužne ljude ako mu namerno ili slučajno stanu na put
Od početka epidemije isto: zatvaraj sve, odmah, zauvek, nehajni i neodgovorni idiote!, a onda, minut kasnije: a kako i od čega misliš da mi živimo ako nas pozatvaraš, despote i tiranine?
Ako na jezik gledamo kao na oruđe ostvarivanja političko-identitarnih projekata i fantazama, onda je svaku proizvoljnost moguće legitimisati ukoliko iza nje stane dovoljno jaka sila
Ozbiljno bih se zapitao gde to fundamentalno grešim ako sam dospeo dotle da u poređenju s mojim idejama čak i one Gorana Vesića deluju kao primeri prosvećenosti
Šta je Balašević radio od samog početka? Ono što i svaki pravi pesnik: stvarao je svetove. Izmišljene, a nama sasvim prepoznatljive, zapravo intimne. A u tim je svetovima stvarao ljude, sudbine,...
Sastrugano je meso sa zajedničke zemlje, ali ostao je jezik, koji joj je ionako prethodio, i kojem supstancijalno ne možemo ništa (kao što ne možeš upucati vazduh ma koliko pucao u njega)
Dešava se sveobuhvatna promena "identitetske politike" po uzoru na ono što se dogodilo u Hrvatskoj ranih devedesetih, a što nije moglo proći bez radikalnog raskida sa stvarnom i fantomskom...