Vreme 1020 Archives - Nedeljnik Vreme

Dosije Šarić

Kratka istorija jedne privatizacije

Posao sa Štampom se s pravom može nazvati jednim od prvih velikih Šarićevih legalnih poslovnih poduhvata. U samoj Štampi se Šarić neće zadržati dugo i već za godinu dana će svoj distributivni lanac prodati nemačkoj medijskoj grupaciji VAC, koja je malo pre toga izašla iz vlasništva konkurentske distributivne mreže Future plus. Piter Lange, član uprave VAC-a, kaže da je za ime Darka Šarića saznao tek na samom finalu procesa preuzimanja kompanije. "Šarić tada nije bio poznat kao kontroverzna osoba, pa nismo imali potrebe da sumnjamo i da postavljamo pitanja. Mi nismo imali nikakvog kontakta sa njim, nikakvih telefonskih poziva, sastanka, ničega..."

Stevan Dojčinović, NUNS Centar za istraživačko novinarstvo

Kolumna

Nuspojave

Bluz za crne limuzine

Uz sva objektivna i subjektivna ograničenja, Josipović i Tadić ovakvi kakvi su jesu idealna metafora novog početka Srbije i Hrvatske

Teofil Pančić

Lisica i ždral

Mali letnji zakonik

Volim da smišljam zakone pa bili ovi i samo gradskog ranga, mada bi evo ovaj o tablama mogao da bude baš i savezni

Ljubomir Živkov

Navigator

Tarifiranje slobode

Zoran Stanojević

Vreme

Rodonačelnici tabloidne štampe II – Krsto Cicvarić (1875–1944)

Nekrunisani kralj »žute« štampe

Idejnim lutanjima, koje ide do flerta sa fašizmom, ličnim uvredama i izborom tema, Cicvarić je na svoje ime navukao poluvekovni gnev novinara, jer i danas ga neretko uzimaju kao primer najnemoralnijeg predstavnika javne reči, jer u našoj žurnalistici postoji termin "cicvarićevsko novinarstvo", čime se označava novinar bez skrupula i profesionalnih obzira

Vladimir Barović

Karađorđevići i Petrovići

Virtuelne dinastije i njihovi odnosi

Interes Srbije i Crne Gore za kraljevske porodice sasvim je u skladu sa svetskim trendovima: pripadnici različitih familija "plave krvi" nikada nisu bili nezanimljivi građanima, posebno ukoliko su u pitanju "primerci" živopisni poput Aleksandra Karađorđevića i Nikole Petrovića. Žalosno je, međutim, to što kraljevski prljav veš na drugim mestima podrazumeva vanbračne afere, problematičnu decu ili razuzdane princeze, a kod nas – opet i opet, iznova – nepravde stare skoro sto godina

Tamara Skrozza

Lični stav – Nemoć građanina

Klizište u Beogradu

Štablije upućuju na Zemljištare, ovi na Saobraćajce, zamenici obećavaju imenovanje komunalnog gradskog mađioničara, pa sve ukrug. Oni koji su se i odazivali na pozive sada ne znaju gde je predmet, spuštaju slušalice, izmišljaju imovinske probleme, te krivicu vlasnika srušenih kuća i prioritet države koja ima pametnija posla

Filip Golubović

Infrastruktura

Kineski most i turski autoput

Zajednički imenitelj za ova dva značajna infrastrukturna projekta je da su dogovoreni na najvišem političkom nivou, da nije raspisan tender, da (još) nije kompletirana tehnička dokumentacija, da oba treba da budu završena do 2014. kao i da ih finansira Eksim banka

Zoran Majdin

SOS linija za patološke kockare

Pomoć i razumevanje

SOS linija u "Beokom servisu" otvorena je svakog radnog dana od sedam do 22 časa, ali se i posle toga svaki poziv snima i na njega se već sutradan reaguje

dodatak priredila: Jovana Gligorijević

Lik i delo

Vlado Trifunović

General-major u penziji

Dragoslav Grujić

Međunarodni sud pravde

Trenutak istine

Trideset šest država, svih pet stalnih članica SB UN-a, stotine eksperata, savetnika i diplomata učestvovalo je u procesu pred Međunarodnim sudom pravde, što pokazuje da je teza o Kosovu kao "jedinstvenom slučaju" – puka koještarija

Milan Milošević i DCV

Srpsko-hrvatski odnosi

Josipović u poseti Srbiji

Predsednik Hrvatske Ivo Josipović je 18. i 19. jula boravio u prvoj zvaničnoj poseti Srbiji, a s predsednikom Srbije Borisom Tadićem sreo se po peti put u toku ove godine

M. M

Predsednički poklon

Leksikon u raljama života

"Bori, prijateljski, Ramiz!" (apokrifna)

Đorđe Matić

Ljudi koji odlučuju

Ko su sudije Međunarodnog suda pravde

Bar trećinu sudija sadašnjeg sastava čine profesori, a ostalo su karijerne diplomate. No, iako u manjini, profesori sudu daju naročitu intelektualnu težinu, pa su i uticajniji. Profesori tako mogu težiti da šire, fundamentalnije objasne problematiku predmeta nego što se to od suda uopšte zahteva i nastojati da svojom odlukom uspostave nekakav princip za budućnost, dok diplomate mogu pre svega biti vođene idejom brzog i praktičnog razrešenja problema, pa kao konzervativniji mogu biti skloni užem tumačenju problema

Ivana Milanović Hrašovec

Istraživanje – Srpska industrija

Proizvodnja ničega ili skoro tako

Proizvodnja još nije dostigla ni polovinu one iz 1989. Srbija proizvodi malo finalnih i proizvoda viših tehnologija, uvoz industrijskih proizvoda je dva i po puta veći od njihovog izvoza. Privreda i industrija, onoliko koliko još uopšte postoje, preživele su raspad Jugoslavije, ratna razaranja i NATO bombardovanje, političke manipulacije starog i novog režima, privatizaciju kakva god ona bila i, kažu, čak i tekuću ekonomsku krizu koja je celom svetu uterala strah u kosti. Ukratko, srpskoj industriji nema se na čemu zavideti

Aleksandra Đurišić, Sanja Jovanović, Ivana Veljin, Mirko RudićKoordinator istraživanja: Aleksandar Ćirić

Bošnjačko nacionalno veće

Klin i ploča

Krivicu za problem oko konstituisanja Bošnjačkog nacionalnog veća snose jedan čovek koji ne može da odluči da li je verski ili politički lider i jedno ministarstvo koje pravila konstituisanja menja u hodu i nije u stanju da ostane pri sopstvenim odlukama

Jovana Gligorijević

Kultura

Intervju – Zafir Hadžimanov, kantautor, glumac i pesnik

Od ljubov ne se bega

"U ovim mojim godinama dostigao sam nivo da mi niko ne treba na sceni osim jednog dobrog gitariste ili pijaniste koji će da me prati, a da ja sobom, svojim glasom, manirom, posvećenjem, dočaram sve filharmonije sveta, sve violine sveta, sve gajde sveta, a da se sve to čuje u tom jednom jedinom usamljenom glasu"

Sonja Ćirić

Kulturna politika

Lektorati srpskog jezika izumiru

Ministarstvo prosvet i Ministarstvo spoljnih poslova ne mogu da se usaglase oko nadležnosti nad lektoratima, a srpski je prestao da se izučava (ili je pred gašenjem) u Australiji, Holandiji, Norveškoj, Danskoj, Španiji, Sjedinjenim Američkim Državama...

Manuela Graf

Pozorište u »Vuku«

O samofinansiranju

U »Vuku Karadžiću« radi najmlađe beogradsko pozorište. Finansira se sámo, od svojih programa

Sonja Ćirić

Izložba

Ko je tebi Reihl Kir?

U beogradskom Centru za kulturnu dekontaminaciju u petak 23. jula biće otvorena izložba pod naslovom Ko je tebi Reihl Kir?. Izložba je posvećena tragičnoj sudbini nekadašnjeg načelnika policijske uprave u Osijeku Josipa Reihl-Kira, ubijenog 1. jula 1991, na samom početku sukoba u Hrvatskoj. Izložba je urađena u saradnji sa Centrom za mirovne studije iz Zagreba, Biroom za ljudska prava iz Tuzle i Mirovnim institutom iz Ljubljane a sve pod pokroviteljstvom Evropske komisije

Tanja Simić Berclaz

Knjige

Zamah strasti

Zoran Arsović, Umijeće dijalektike, "Krajina plus",
Banja Luka 2009.

Ivan Milenković

Roman

Poker u život

Balša Brković: Paranoja u Podgorici Daily press, Podgorica 2010.

Teofil Pančić

Scena

Svet

Nemačka između svetskih sila

Srebrni ibrik dinastije Tang

Posle puta kancelarke Angele Merkel u Rusiju i Kinu nazire se promena odnosa u svetu. SAD za Nemačku jeste i ostaje najvažniji politički i vojni saveznik, ali na privrednom planu Amerika je konkurent, tu i tamo, kao u automobilskoj industriji ili poljoprivredi, čak i protivnik. S druge strane, sve moćnije zemlje na istoku, Rusija i Kina, nisu više politički i vojni protivnici ili čak neprijatelji, a u privrednom pogledu postaju najvažniji partneri

Jovan Hiršl

Srpsko-evropska posla

Kraj pušačkog Eldorada

U skoro svim zemljama EU u kojima je drastično smanjena pušačka teritorija, pušači su, s manje ili više uspeha, demonstrirali i zahtevali da im se priznaju elementarna ljudska prava, u koja ubrajaju nesmetano uživanje u nikotinu

T. Skrozza

Mozaik

Fragmenti iz jugoslovenske prošlosti

Jugosloven Tuđman, Radakrišnan, kurvoazije i Slobodan Penezić Krcun

Krcun je pričao i ponešto što nije bilo za objavljivanje, na primer, kako je uspeo da uhapsi Dražu Mihailovića. Rekao je da je u mladosti veoma poštovao četnike iz Prvog svetskog rata, da mu je bilo teško da shvati da je sada u odnosu na ljude, koji su sebe tako nazivali, na suprotnoj, neprijateljskoj strani. O Draži je rekao da je njegova tragedija bila, što je bio generalštabovac, a ne trupni oficir, što je hteo da diplomatiše, umesto da se bori. "On je svojom glupošću uterao srpskog seljaka, koji je zapravo bio odan kralju, nama u naručje", govorio je Krcun na moje veliko iznenađenje

Ivan Ivanji