Intervju – Goran Bregović
Cigani, juriš!
"Vjerujem da bi neki voljeli da je neko drugi njihov najpriznatiji kompozitor; ali, šta mogu – nije. Ja sam taj."
Nenad Grujić, Tamara NikčevićBroj: Vreme 1147-1148
Kolumna
Zoom
Sve po spisku
Eksplicitna pretnja svim ljudima koje zadesi zla kob da se nađu na nekom spisku jeste da će to dovesti do teških batina, teške robije, ili još nečeg goreg, a put ka tome je kraći od rastojanja između mozga i šake
Vreme
Lični stav – Džejms Mor, prvi sekretar Britanske ambasade u Beogradu
Nema svrhe poricati problem
Srpski fudbal je bio u naslovima širom sveta tokom 2012. godine. Nažalost, ne u pozitivnom svetlu, iako su zaista postojale stvari za slavlje: Partizanova peta titula zaredom, ulazak Donjeg Srema u Superligu, Avram Grant je još jednom otpušten, i pojavio se mladi talenat poput Lazara Markovića
Vreme Beograda – Briga o starima
Gerontodomaćice – jedino društvo i podrška
Usluge službe "Pomoć u kući", za koju grad Beograd godišnje izdvaja više od 330 miliona dinara, danas koristi više od 2000 starijih Beograđana. Od januara, taj broj će biti veći, a kvalitet usluge još bolji
TV Manijak – Televizijski događaji koji su obeležili 2012.
Buka, bes i razonoda
Ovdašnja publika dobija upravo ono što želi. TV program koji omamljuje i obećava. TV program pakosne sirotinje kojoj vlast daje ono što ona želi da vidi – virtuelnu pravdu, velike i teške reči, megafon za psovke i mračan kutak za anonimne odašiljače mržnje. Tu nema čvrste programske šeme, nema kritičnog tona, nema pogleda ni glasova izvan sistema – TV program je burleskna mešavina seksa, skandala, političke estrade i crne hronike – u najavi
Deset događaja 2012.
Sumnjivo lice novog režima
Love, a ulovljeni u godini izborne deobe plena, borbe protiv korupcije i satanizacije bivšeg režima, nalaženja trajnog i održivog rešenja za Kosovo i Metohiju nastavka neprekinutih i beskrajnih evropskih integracija
Tribina – »Rasizam u Srbiji – Između odbijanja i posledica«
Jednodušan zaključak uz izdvojeno mišljenje
Delovalo je kao da su učesnici tribine, umesto međusobno, govorili jedan mimo drugog: srpski zvaničnici (iz Ministarstva unutrašnjih poslova, omladine i sporta i Fudbalskog saveza Srbije – FSS) gotovo po automatizmu, deklarativno su navodili da Srbija nije rasistička zemlja, da u Srbiji nema rasizma, između ostalog, i zato što u Ustavu i zakonima tako piše, a pomenuto je i "poznato gostoprimstvo srpskog naroda". Deni Linč iz engleske organizacije Kick it out upitao se: "Kako zapravo možete da znate tako nešto?" Time su postignuta dva efekta: voljno ili nevoljno ovdašnje minimiziranje događaja u Kruševcu i izvesno osećanje promašenosti teme – govoreći o nasilju u sportu mnogo više nego o rasizmu, u prvi plan je izbio drugi deo naziva tribine
Intervju – Deni Linč, engleska nevladina organizacija »Kick it out«
I Engleska je nekad bila »loš momak«
"Radim sa igračima koji su bili na meti majmunskog skandiranja, bacane su banane na njih, što mislim da je užasno. Time praktično kažete ‘ti nisi ljudsko biće, ti si gorila, majmun’. Mislim da moramo da prepoznamo i shvatimo šta se događa na drugoj strani, na strani koja je izložena nasilju"
Privredni događaji koji su obeležili 2012. godinu
Preteška godina
Na kraju smo 2012. godine, možda najteže u poslednjoj deceniji. Procenjuje se da će bruto domaći proizvod biti manji od onog iz prethodne godine za oko dva odsto, a godišnja inflaciona stopa se opet podigla do blizu 15 odsto. Srbija je u ovoj, izbornoj godini bila blizu državnog bankrotstva, uprkos porastu javnog duga za oko dve milijarde evra i ukupnim državnim zaduženjima od oko 4,5 milijardi evra. Industrija je u recesiji, poljoprivreda se bori sa posledicama suše, vlada velika besparica, a strane investicije postaju retke. Standard građanstva je u padu za oko deset odsto. To je, u najkraćem, sumorni bilans 2012. godine u Srbiji. U takvim prilikama nije se lako odlučiti za pet "događaja godine", kad ima više loših nego dobrih. Evo šta mi smatramo da je u našoj ekonomiji obeležilo 2012. godinu
Lični stav – Ekonomija
Borba za opstanak
2012. godinu smo preživeli – smak sveta se nije dogodio, a mi smo uspeli da je završimo sa izvesnim pozitivnim pomacima i dugim spiskom reformi koje u 2013. godini moramo sprovesti ukoliko želimo da poslujemo, a pre svega da živimo u boljem okruženju
Kultura
Esej
Zimska bajka za poražene i ponižene
Melanholija i duge zimske noći dobri su za čitanje drevnih knjiga. Naročito ako su kratki dani tako nabijeni besmislom i raspadanjem da se ni oči, kamoli misao, ne mogu ni za šta zakačiti i ni na kome odmoriti. Ja sam se poduhvatio da pročitam Platona
Smijurijada
Mada sam svoju pamet mogao i na nečem značajnijem pokazati
Kako ovo, a kako ono? Najbolji odgovor dade Aca Lukas, navodeći Olivera Dragojevića, koji ne živi sa galebovima. Smisao je u tome da njega svi znaju po pjesmi Moj galebe, ča nije njegova, nego od Zuppe/Runjića, međutim, ljudi često poistovjećuju pjesmu i pjevača, pa to ovaj na umu ima i na to primjedbom cilja. Štoviše, Dragojević nije skladatelj, niti radi pjesme, Moj galebe ga je napravila, kao Kokera Mala pomoć mojih prijatelja, izuzev, naravno, nenastupanja u Srbiji, jer to mu je najveći uspjeh u životu, pošto su Dragojevići čisti Srbi. Otud Homer smatra kako se čovjek pod stare dane vlastitom bijedom napaja u nedostatku ičeg boljeg čime bi nadomjestio zonu sumraka. U svakom slučaju, Dragoević i Dean mu dođu na isto, ubace "j" i na konju su
Esej
Živi Faust
Zašto je došao čas da jedan primer iz kulture, kulture kao obrasca velike sinteze čovekovog puta, sagledamo u današnjem trenutku čovečanstva
Ruska muzika
Po Smolenskoй doroge
U svakom ubogom gostu čuči neostvareni DJ koji kolaž pravi ne sa pločama i kompakt diskovima nego sa živim ljudima obučenim u crne pantalone i jednake košulje
Knjige – Drame Milene Marković
Dar i svest, poezija i drama
Komadima Milene Marković je u košuljici konvencionalnog dramskog teksta tesno i sve tešnje, i zato se šire, i to u pravcu – poezije
Povodom 70. rođendana Petera Handkea i njegovog romana Moravska noć
Svaka zemlja ima svoj Samarkand i svoju Numansiju
Nedavno objavljena Moravska noć najbolja je Handkeova knjiga objavljena u dvadeset prvom veku. Otvara je nezaboravna rečenica: "Svaka zemlja ima svoj Samarkand i svoju Numansiju." Ako svugde, u svakoj zemlji, postoje i Samarkand i Numansija, i bajkovito mesto izvan istorije i stvarno istorijsko mesto što je poslednje pribežište pred Carstvom, pred Supersilom ili Molohom, onda nije sve izgubljeno
Televizija u nacističkoj Nemačkoj
Pod znakom svastike
Službena istorija priznaje da je javno emitovanje televizijskog programa započeto sredinom tridesetih godina prošlog veka, nekako istovremeno u Velikoj Britaniji i Nemačkoj, a potom u Sovjetskom Savezu i SAD. Ali, to baš i nije najtačnija odrednica – posle eksperimentalnog puštanja signala 1934, prvi javni TV servis zapravo je počeo sa radom marta 1935. u Nemačkoj, čiji je predsednik vlade u to vreme bio Hitler. To je godina u kojoj se već desila paljevina Rajhstaga, efektivno je poništen višepartijski sistem, Jevreji su došli pod udar rasnih zakona, a prvi politički protivnici su već osetili čari sistema budućih koncentracionih logora. Nedavno otkriveni snimci ranih televizijskih programa iz nacističke Nemačke, daju nam važan uvid u prve dane masovnih medija i pojašnjavaju prirodu uticaja televizijske slike na stvarnosti
Koncert – Prljavo kazalište u Beogradu
P(j)esme ljubavne
Pouzdano nauljen zanat i (makar virtuelna, antidatirana) nostalgija jači su od mržnje malih razlika; lakše je podneti čak i prigovor da je današnja srpska omladina anacionalna i beslovesna nego svedočiti bilo kom ekstremizmu
Esej
Zapis jednog zavisnika
Kada vodim princezu na balet, a to traje sat vremena, nosim barem tri knjige. I sve tri mi se čitaju u isto vreme. Zato je najbolje poneti i četvrtu
Matija Bećković – Kad budem još mlađi (Srpska književna zadruga 2012)
Oj, mladosti
Provincijalnost nije nešto što bi pesniku stajalo na putu ako ima talenta, ako je dobar, a Bećković je u svome daru i pesničkoj praksi ne dobar nego izuzetan, kao što je uvek i bio. Za razliku od najvećeg broja onih koji slažu stihove danas, Bećković je istinski pesnik. I u ovim društveno-ideološkim obračunima to je nešto što zaboravljaju (vraga zaboravljaju – ne mare!, nisu nikad ni marili), obe strane što se tuku na ovdašnjoj javnoj sceni
Likovna umetnost
Profesorska izložba
Ovu i iduću likovnu godinu u Beogradu spaja izložba organizovana povodom 75-godišnjice Fakulteta likovnih umetnosti. U tri galerijsko-muzejska prostora u Beogradu izloženo je oko 300 radova 123 profesora Fakulteta likovnih umetnosti – od onih koji su ga osnovali do onih koji tek počinju svoj radni vek
Svet
Bašar el Asad, borba do poslednjeg daha
Tvrd orah
Zapad "ratnom zločincu" radi o glavi, Rusija i Kina ga ne daju. Za sada. Oko predsednika Sirije zahvaćene građanskim ratom lome se koplja u Savetu bezbednosti UN, a posledice oseća čitav Bliski istok
Mohamed Morsi, nepouzdana nada Zapada
Ko se mača lati
Bez mira u Egiptu nema mira ni u regionu. Predsednik Mohamed Morsi na vlast je došao na talasu Arapskog proleća, vesnika demokratskih promena, kao lider Muslimanskog bratstva. Sada su demonstracije jednog dela stanovništva usmerene protiv njega: zameraju mu uspostavljanje nove predsedničke diktature i to na šerijatskim osnovama
Feliks Baumgartner, svemirski skakač
Dan kad planeta nije disala
Četiri minuta i 19 sekundi po iskakanju iz kapsule, otvorio je prvi od četiri padobrana, što je značilo da je svaka opasnost prošla i da je misija uspešno okončana. U 20.16 časova Feliks Baumgartner dočekao se na noge. U tom trenutku čitava planeta odahnula je sa olakšanjem, a Baumgartner je ušao u istoriju
Žerar Depardje, novo lice poreskih izbeglica
Pasoš za bogate jadnike
Jedna od mera u borbi protiv ekonomske krize je drakonsko povećanje poreza za bogate, ne bi li se stišalo rastuće socijalno nezadovoljstvo i dopunile prazne državne kase. Bogataši nevoljni da svoj patriotizam dokazuju, odričući se i do sedamdeset pet odsto svojih prihoda, traže novu otadžbinu
Ginter Gras, rušenje tabua
Ko ugrožava svetski mir
Političkim pamfletom "Šta mora da se kaže", koji je sam nazvao pesmom u prozi, nobelovac Ginter Gras pokrenuo je žučnu međunarodnu polemiku: da li jedan Nemac ima moralno pravo da jevrejsku državu optužuje da "ugrožava svetski mir"? Gras je to pravo sebi uzeo i srušio tabu
Mozaik
1700 godina od Milanskog edikta
Kako je Hristos pobedio Jupitera
Za slobodu hrišćanske veroispovesti značajniji je Galerijev edikt. Za utemeljenje hrišćanske crkve kao svetovne organizacije, za njeno unutrašnje uređenje i teološku samospoznaju, Prvi vaseljenski sabor. Ipak, Milanski edikt, potpisan u Milanu 313. godine između ta dva događaja, jedna zapravo administrativna uredba koja utvrđuje ravnopravnost veroispovesti i povraćaj imovine hrišćanskim zajednicama i pojedincima, slavi se kao značajniji miljokaz hrišćanstva. Centralna proslava godišnjice Milanskog edikta u Srbiji održaće se na jesen u Nišu, rodnom mestu, za pravoslavce, Svetog Konstantina. Očekuju se desetine hiljada hodočasnika iz čitavog sveta
Duh vremena
Zašto žene gledaju porniće
Odnos porno-industrije prema ženskoj publici promenio se tek kad je feminizam prihvatio pornografiju
Kultura sećanja – Autobiografija dr Feodora Lukača (1892–1973)
Burni vek u dnevniku jednog lekara
Hirurg, pionir sporta, zaljubljenik u gimnastiku, fudbaler i lakoatletičar-rekorder, dobrovoljac u srpskoj vojsci u Prvom svetskom ratu, narodni prosvetitelj i promoter zdravog života Feodor Lukač, unuk zemljoradnika Sima Lukača iz Vrginmosta kraj Karlovca u Hrvatskoj, sin Steve Lukača, šumarskog inženjera s bečkom diplomom, i Katinke, rođene Popović, iz Slavonskog Broda, otac znamenitog profesora žurnalizma Sergija Lukača, u svojoj autobiografiji 1972. dramaturški sažima jednu epohu kroz ono što je proživeo u Sarajevu, Pešti, Beču, Bernu, Galiciji, Albaniji, Mostaru, Zrenjaninu, Novom Sadu – dva svetska rata, život u Austrougarskoj i u dve Jugoslavije
Dodatno
Nauka smrti
Nadgrobna civilizacija
Zarazne bolesti bi bojile ovu surovu stvarnost bolom. Većina od 110 milijardi besmrtnih ljudi bila bi zaražena gotovo svim mikroorganizmima koji su ikada napadali čoveka
Obredi
Kuda posle smrti
Pogrebni biznis budućnosti definitivno je usmeren ka "zelenim sahranama" i iznalaženju mesta za nova groblja
Medicina
Dijagnoza – smrt
Čoveka je danas mnogo lakše proglasiti mrtvim nego bilo kad ranije u istoriji
Ljudi i vreme
Izjava nedelje
»Čvrsto verujemo u vladavinu prava, a svaka zemlja probleme rešava na svoj način. Moram da kažem da obično nisam u prilici da u novinama čitam o hapšenjima određenih ljudi pre nego što budu uhapšeni. Ali nije u svakoj zemlji isto.«
Majkl Kirbi, ambasador Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji ("Danas")
Izjave nedelje za 2012. godinu
Ivica Dačić, premijer, ministar unutrašnjih poslova i predsednik SPS-a, ovogodišnji je pobednik rubrike "Ljudi vreme". Pobedu je ubedljivo osvojio sa deset (10) izjava. Istovremeno, ovom pobedom Dačić je postao i apsolutni šampion sa najviše izjava jer je srušio dosadašnji rekord od šest izjava koji je 2002. godine postavio tadašnji premijer Zoran Đinđić. Tomislav Nikolić, predsednik Republike, ove godine osvojio je mesto vicešampiona sa šest izjava. Milutin Mrkonjić, ministar za infrastrukturu i potpredsednik SPS-a, zauzeo je treće mesto sa tri izjave.
