Kultura sećanja – sedamdeset godina bitke na Sutjesci
U narednom broju Vremena 9. maja
Filip ŠvarmU narednom broju Vremena 9. maja
Filip ŠvarmSve više upozorenja na kršenje ekonomskih i socijalnih prava širokih slojeva radno sposobnog stanovništva u sivoj zoni tranzicije i neuspešne privatizacije, u beskrajnim radnim sporovima i stečajnim postupcima, u mikro i malim preduzećima koja grcaju – i u čekaonicama Nacionalne službe za zapošljavanje
"Ako je Aleksandar Vučić koordinator službi bezbednosti, ko je odgovoran za eksploziju nasilja u našem svakodnevnom životu? Ako upravlja radom Saveta za nacionalnu bezbednost, ko je odgovoran za haos u tim službama? Za haos u policiji? U kojoj to zemlji komandant Žandarmerije polemiše sa tabloidima preko Fejsbuka? U kojoj to zemlji pitanje direktora policije postaje pitanje života i smrti, opstanka vlade, kao što je bilo ovde kod nas? U kojoj zemlji se prebijaju vodeći političari? Zašto Vučić ćuti o događajima u Segedinu?"
Budžeti nisu rodno neutralni i ne predstavljaju tek ekonomska sredstva, već odražavaju politiku na novčanu meru i političke prioritete
Srpska vlast odlučila se da izađe iz zone zamrznutog konflikta i uz očekivanu dozu medijskog spinovanja mislim da će ubediti narod da je povukla pravi potez. Protesti u Beogradu su slabi i kratkog daha. Srbi na Kosovu već su živeli u nekoj vrsti provizorijuma, sad će morati da se prilagode drugom
Grad i ove godine nastavlja da podržava unapređenje i proširenje poslovanja privrednih preduzeća i preduzetnika, a konkurs je otvoren do 8. maja
Sredinom prošle godine trojica đaka Cetinjske bogoslovije požalili su se svojim duhovnicima na episkopa Kačavendu, čijoj su Eparhiji pripadali. Optužbe su bile strašne, a đaci uplašeni. Tvrdili su da ih je vladika seksualno napastvovao i da ih ucenjuje, jer ne pristaju na njegove ponude. Uprava Cetinjske bogoslovije je njihove izjave dostavila Sinodu. Tako je unutar crkvenih zidova slomljena tišina o vladiki Vasiliju Kačavendi
Kako su svirali, a kako pevali ljudi koji zarađuju na beogradskim ulicama, kako se klasifikuju po futrolama instrumenata, zašto su dominirali rok, bluz i klasika i šta će o svemu reći stručni žiri
Ima nešto zajedničko kod svih koji su zauvek izgubili zemlju ili mesto u kome su rođeni. Nije to samo žal za detinjstvom i zlatnom mladošću, kada je svakome trava bila zelenija i sve nevinije i lepše. Više je neka obogaljenost duše, osećanje da njen nedostajući komad boli kao da još postoji, mada se zna da ga više nema ili da se nepovratno promenio
Bob Dilan je zapravo nekoliko stotina različitih ličnosti koje on sam marljivo proizvodi već pedeset godina; biće ih još više, koliko vidimo
Teška je i glomazna ova monografija, ali vredi svaku paru: ona je serija nesmiljenih portreta likova koji nam određuju, a u većini i zagađuju živote
Sto jada (Novosti, Beograd, 2013) je naslov nove knjige Emira Kusturice. Nakon velikog uspeha autobiografije Smrt je neprovjerena glasina, slavni režiser je napisao knjigu priča. Četiri priče (od ukupno šest) kao da čine konture labavog romana koji izvire sa margina Kusturičinog životopisa, ali dve, možda najbolje, deo su nekog drukčijeg i neobičnijeg književnog sveta
Na drugom Todo Mundo festivalu beogradska publika je imala priliku da sluša hrvatske klape, romske trubače, srpske harmonikaše, balkanske ženske horove, istanbulske rembetikaše i turski psihodelični rok u njihovim neočekivanijim izdanjima
"Naše društvo je društvo nostalgije. Tako se i na rokenrol gleda kao na deo zlatne prošlosti, nečega što je bilo, a ne nečega što je sad. Međutim, to je još jedna iluzija, jer novih bendova ima zaista mnogo, postoji široka i mnogobrojna scena koja se međusobno podržava"
"A i vojnici mu se rugahu, i pristupahu k njemu i davahu mu ocat" (Luka 23; 36). "I davahu mu da pije vino sa smirnom, a on ne uze... A jedan otrča te napuni sunđer octa, pa nataknuvši na trsku pojaše ga govoreći: stanite da vidimo hoće li doći Ilija da ga skine" (Marko 15; 23, 36). "I došavši na mjesto koje se zove Golgota, tj. košturnica, dadoše mu da pije ocat pomiješan sa žuči, i okusivši ne htje da pije... I odmah otrča jedan od njih te uze sunđer, i napuni octa, pa natače na trsku, te ga pojaše" (Matej 27; 33-34, 48). "Ondje stajaše sud pun octa; a oni napuniše sunđer octa, i nataknuvši na trsku, prinesoše k ustima njegovijem. A kad primi Isus ocat reče: svrši se. I preklonivši glavu predade duh" (Jovan 19; 29-30)
Iako želimo da pođemo od pretpostavke da je Mojsije iz Starog zaveta istorijska ličnost, o njemu ne postoji nijedan siguran dokument, a pojavio se u relativno prosvećenoj, kulturnoj sredini, koja je ostavila brojne zapise, verodostojne podatke
Flora Sends (1876–1956) bila je jedina žena iz Zapadne Evrope za koju je poznato da se borila u sastavu jedne redovne vojske u Prvom svetskom ratu. Na početku rata došla je u Srbiju kao bolničarka Crvenog krsta, da bi oktobra 1915. stupila u srpsku vojsku kao dobrovoljac. Učestvovala je u bitkama u Makedoniji, bila ranjena i odlikovana Karađorđevom zvezdom s mačevima, učestvovala u povlačenju preko Albanije, proboju Solunskog fronta i stigla do oficirskog čina. Između dva svetska rata živela je u Beogradu i imala je status ratne heroine. U aprilu 1941. ponovo je obukla uniformu u nameri da se bori protiv nacista, preživela je gestapovski zatvor u Beogradu i godine okupacije, da bi posle oslobođenja napustila Srbiju i vratila se u Englesku. U izdanju "Lagune" upravo je objavljena knjiga britanske publicistkinje Luiz Miler pod naslovom Naš brat – Život kapetana Flore Sends, koja donosi detaljnu biografiju ove fascinantne žene. Uz dozvolu izdavača, iz knjige donosimo odlomak koji govori o okolnostima pod kojim je Flora Sends stupila u srpsku vojsku
"Pre mnogo godina prvi smo uveli neke odluke koje su tek sada aktuelne i postepeno su se stvari kretale uzlaznom linijom. Uz pomoć hrabrosti, božje volje i sreće ostvarili smo sve što smo zamislili", rekao je Veroljub Stevanović
"Svaka ozbiljna i odgovorna politika potvrđuje se ne samo retorikom o demokratiji, ljudskim slobodama i pravima, nacionalnom ravnopravnošću, već iznad svega stvaranjem mogućnosti za zaposlenje i da se pristojno živi od svog rada", ističe Modest Dulić
"Zrenjanin od svih gradova u Vojvodini najviše liči na srednju Evropu. Zbog reke koja prolazi kroz grad, arhitekture... Po svom položaju bi trebao da predstavlja srce Banata kao što je to i bio pre dvadeset godina. Probaćemo da ga vratimo na staro i da ga pokrenemo što pre", rekao je mr Ivan Bošnjak
"Ljudi očekuju poboljšanje kvaliteta života, s obzirom na interesovanja i ulaganja investitora. U Rumi se trenutno dešava jedan značajan investicioni zamah", kaže Goran Vuković
"Borimo se, vraćamo dugove, kako bismo za narednu godinu uhvatili dah i krenuli u izgradnju", kaže Radoslav Milojičić Kena
Tomislav Nikolić, predsednik Srbije, na prijemu povodom Dana Vojske ("Alo")