Vreme 1245 Archives - Nedeljnik Vreme

Intervju – Ginter Gras

Lekcije koje sam naučio

"Treći svetski rat uveliko traje. Lobističke grupe ubijaju demokratiju. Bez socijalizma nema demokratije. Književnost zastupa istinu poraženih. Ništa tako ne podstiče opsesiju kao gubitak. Tito je bio despot sa osobinama državnika. Danas bih bio protiv bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije. Kada sam saznao da sam dobio Nobelovu nagradu, otišao sam kod zubara kod koga sam ranije zakazao pregled. U SS se nisam dobrovoljno prijavio, regrutovali su me, posle pola godine pao sam u ratno zarobljeništvo, zločine nisam počinio. Ja sam demokratski socijalista, politički angažovan građanin, koji je po zanimanju pisac i grafičar, i mislim da sam shvatio lekcije koje su mi zadate", priča u razgovoru za "Vreme" Ginter Gras

Andrej Ivanji

Kolumna

Zoom

Dron, odron i otklon – Vučić protiv Rame, tri nula za nas, ali nam se oduzimaju bodovi

Ono što je dozvoljeno Jovu nije dozvoljeno volu, pa dok se novi svetski gospodari, oličeni makar u liku Jelka Kacina, duhom još prisutnog komesara za srpske zajebancije, mogu slobodno izražavati o srpskom gubitku Kosova, to, odnekud, kad kaže Rama, postaje uvreda, psovka gotovo...

Dragoljub Žarković

Nuspojave

Povratak pobednika

Vi ste u četvrtku ili kasnije, pa znate kako je izgledao Šešeljev povratak; ja sam u utorku, pa mogu samo da zamišljam

Teofil Pančić

Lisica i ždral

Romi i ja III

Ne nadam se da ću sve narode sa čijim sam pripadnicima imao posla potanko opisati u ovoj ne baš toliko ni naučnoj studiji, ali je suživot sa svima bio moguć i štaviše prijatan

Ljubomir Živkov

Vreme

Reforma reforme pravosuđa 2014.

Strah, nemoć, neznanje

Nemamo ništa: niti smo mi građani, niti su oni koji su sve ovo proizveli – vlast. Mi smo provizorij, koji svako od nas može zvati kako god hoće, i usput, nismo ni društvo niti država. Pogotovo ne pravna i pogotovo nemamo ni minimum vladavine prava

Tatjana Tagirov

Privatizacija u Srbiji

Retki primeri uspeha

U moru neuspešnih, izdvajamo malobrojne uspešne privatizacije: odakle su krenuli, kako su se razvijali i gde su danas

R. V

Notarski prihodi

Za sada bez zvaničnih podataka

"Prodata je robna kuća ‘Beteks’ na Banovom brdu, a Hypo-Alpe Adria banka je bila hipotekarni poverilac. Notar je naplatio više od 8000 evra samo za taj ugovor, koji, naravno, nije on sačinio. Ni banka niti bilo koja velika kompanija ne bi dozvolile da im notar sačini ugovor, nego su oni doneli ugovor koji je notar doslovce samo prepisao i naplatio. Šesto hiljada dinara mu je najveća brojka za ugovor, na to je došao PDV od 120 hiljada, i naplatio je još dve hipotekarne izjave, i to je sve izašlo preko osam hiljada evra – samo od jednog posla", kaže za "Vreme" advokat Saša Ivanišević

Radmilo Marković

Politička klima (3/4)

Adaptacija, poslednja moda

Republika Srbija trpi ogromne ekonomske, ali i ljudske gubitke zbog učestalijih i razornijih nepogoda – poplava, suša, požara, ledenih talasa i ekstremno vrelih dana. Ipak, još ne postoji strateški plan za to kako se prilagoditi klimatskim promenama. Nema ni celovite procene adaptivnog kapaciteta, ranjivosti i troškova

Slobodan Bubnjević

Povratak Vojislava Šešelja

Ponovo među kumovima

Šešelj se vratio na mesto sa koga je 24. februara 2003. otišao u Hag, praćen trubačima i partijskim kolegama od kojih su pojedini bili zarozani u suzama. Njegov dolazak je ponajviše obradovao očerupanu i osirotelu Srpsku radikalnu stranku, dok je kod nekadašnjih partijskih saboraca vidljiva nelagodnost. Ima i Vučićevih protivnika na opozicionoj sceni koji seire nad navodnim Šešeljevim rečima da se ne vraća u Srbiju da se leči već da se sveti, zna se kome, uz nadu da bi ta osveta mogla da uzdrma ili čak sruši Vučića i Nikolića

Momir Turudić

Slučaj Dragoslava Kosmajca

Tihi Zvezdarac

Nije dobro kad se neko moćan zainteresuje za vas, sve i da ste sumnjivi po raznim linijama; štaviše – tek onda

Miloš Vasić

Anatomija jedne »cenzure«

Kako je Ištvan Kaić ispao iz voza

Agencija FoNet obrela se u vrtlogu optužbi da sprovodi cenzuru nad Ištvanom Kaićem, iako novinske agencije po pravilu ne objavljuju pisma čitalaca

Zlatko Čobović

Tabloidi u 2014.

Ogledalce u kesi tregerici

Kako su tabloidi preuzeli ulogu stranačkih glasila, dodatno razvili već uhodani sistem u kojem rade u korist različitih interesnih grupa i na taj način doveli do tabloidizacije društva i direktnog gušenja prava na slobodu mišljenja i govora

Tamara Skrozza

Lični stav

Iskustva iz komšiluka

Koje pouke, ako ijednu, zemlje kandidatkinje za članstvo u Evropskoj uniji mogu izvući iz hrvatskog puta prema EU

Dejan Jović

Kultura

Povodom jedne knjige i jedne godišnjice – Isaija Berlin i Berlinski zid

Berlinov zid

Jedva je četvrt veka prošlo od pada Berlinskog zida, a Mihail Gorbačov, ključni protagonist tog događaja koji je simbolički označio kraj Hladnog rata, već govori o početku nove hladnoratovske ere. U upravo proteklom međuhladnoratovskom intervalu mnoge su umetničke i filozofske reputacije doživele eroziju. Neke reputacije, međutim, makar i stvorene u hladnoratovskom kontekstu, opstaju i izvan tog konteksta. Takav je slučaj sa Isaijom Berlinom

Muharem Bazdulj

Roman

Predratni roman posleratne književnosti

Damir Karakaš: Blue moon L. O. M., Beograd, 2014.

Teofil Pančić

Knjige – Lina Danam, Nisam ja takva

Mladost ne opravdava besvest

Autorka i kod nas prikazane serije "Girls" Lina Danam objavila je memoare Nisam ja takva, odnedavno dostupne i čitaocima u Srbiji. Idol mladih, heroina novog feminizma, miljenica liberalnih medija, nesporno je talentovana, ali ujedno gluva i slepa za sve osim za samu sebe. Kako joj je to uopšte pošlo za rukom?

Jovana Gligorijević

"Gradac" o Morisonu

U takozvanim šezdesetim

U poslednjem dvobroju časopisa "Gradac" nalaze se tekstovi koji na različite načine osvetljavaju ličnost i delo jednog od najvećih američkih pesnika XX veka, ikonične ličnosti popularne kulture i vođe grupe Dorsi – Džimu Morisonu. "Gradac" o Morisonu priredio je Savo Stijepović i u ovom zborniku tekstova nalazi se najpre izbor iz Morisonove poezije u prevodu Zorana Paunovića i nekoliko manje poznatih intervjua, zatim eseji Zorana Paunovića, Dragana Ambrozića, Žikice Simića i Slobodana Nikolića, kao i prilozi svedoka, savremenika i tumača Morisonove pojave, poezije i poetike, među kojima su Pati Smit, Majkl Meklur, Džon Heni, Bil Kirbi, Alan Rone, Valas Fauli i drugi. Uz dozvolu izdavača, ovom prilikom prenosimo odlomak jednog od tekstova iz ovog "Gradca"

Grejl Markus

Svet

Previranja u arapskom svetu

Ima li države u Jemenu

Poslednjih meseci svetska javnost zaokupljena je iznenađujućim napretkom vojske Islamske države, veličinom teritorije koju je osvojila i zadržala pod kontrolom. U senci ovih dramatičnih događaja odvija se sukob unutar Jemena. Smešten preko puta Roga Afrike, na samom jugu Arabijskog poluostrva, pokriven visokim planinama i pustinjama, Jemen je za većinu ljudi bio i ostao nepoznanica, zatvorena i misteriozna zemlja o kojoj se malo šta zna. Svet se za Jemen zainteresovao kratko, kada je na talasu "arapskog proleća" 2011. godine smenjen dugogodišnji predsednik Ali Abdulah Salih, da bi posle toga ponovo potonuo u zaborav, i pored dramatičnih dešavanja u ovoj državi

Marko Gagić

Stradanje hrišćana

Ekumena krvi

Između polovine i dve trećine hrišćana na Bliskom istoku je pobeglo ili je ubijeno u prošlom veku. Položaj koptskih hrišćana u Egiptu je sve gori. U Severnoj Koreji se otvoreno praktikovanje hrišćanstva kažnjava čak javnim pogubljenjem, a procenjuje se da je više od 70.000 pripadnika hrišćanske veroispovesti zarobljeno u radnim kampovima. Papa Franja je izjavio da je progon hrišćana danas gori nego u prvim vekovima Crkve, da ima više mučenika sada nego tada i da su to mučenici koji pate u tišini

Jelena Jorgačević

Vreme uživanja

Život

Zdenka Feđver

Broj: Vreme 1245