Kolumna

Zoom

Do izbora dva putića – Zlatni lav »narogušen i ljut sav« tvrdi da izbori nikog ne interesuju, a sprema se da pojede »tramvaj ceo i oblaka jedan deo«

Očigledno je da ulazimo u izbornu godinu ako opštih izbora bude u 2019. godini (ili u predizbornu ukoliko izbori budu 2020. što je, konačno, krajnji rok) i da izvršna vlast ne želi da ispusti iz ruku glavni alat u "izbornim radovima" – direktan, uticaj, na ogroman broj glasača, bolje reći na njihove džepove

Dragoljub Žarković

Nuspojave

Jugoslavija, pamćenje koje obavezuje

Dvadeset i sedam godina nakon ubistva Jugoslavije, istraga je još u toku, i ništa nije neopozivo osim smrti same

Teofil Pančić

TV manijak

Televizija po Vuku

Siguran sam da je ukidanje regionalnog servisa u Nišu ili Kragujevcu bilo velika greška

Dragan Ilić

Navigator

Lečenje haštagom

Zoran Stanojević

Vreme

Kultura sećanja – Sto godina Jugoslavije

Mimikrija i metamorfoza jugoslovenskog nasleđa

Sto godina od ujedinjenja Srba, Hrvata i Slovenaca u jednu državu, Muzej Jugoslavije je obeležio izložbom "Dan vredan veka" i konferencijom "Muzealizacija Jugoslavije – zamrzavanje ili aktivno pregovaranje zajedničkog nasleđa". Neka od pokrenutih pitanja su tema i ovog teksta: Da li je prošlost Jugoslavije već muzealizovana i istorizovana? Da li je možemo razumeti kao završeni period koji je iza nas ili kao politički i kulturni predeo koji je uvek u pokretu i nastajanju? Da li na primeru multinacionalne, multikonfesionalne zemlje sa sopstvenim putem u socijalizam, koja se raspala pre gotovo tri decenije, možemo razmišljati o alternativama sadašnjim izazovima?

Dr Katarina Živanović

Ekonomsko osamostaljivanje žena

Svoj dinar u džepu

"Projektne aktivnosti doprinijele su povećanju svijesti žena na selu, osnažile ih da pokrenu male biznise, registruju mala gazdinstva od kojih će imati ‘svoj dinar’ i, kako one kažu, biti plaćene za ono što rade i imati pravo na bolovanje kad rađaju djecu i na kraju biti nezavisne od muškarca sa kojim žive", kaže Atifa Šaljić, predsednica Saveta za rodnu ravnopravnost Opštine Tutin

Biljana Vasić

Branka Prpa – Srpski intelektualci i Jugoslavija 1918–1929, Clio 2018.

Nastajanje i nestajanje jednog ideala

"Nije, po sto puta nije Jugoslavija zemlja, nego je Jugoslavija jedan ideal. Sjutra kad državne granice opašu sve naše pokrajine, Jugoslavija neće biti ostvarena, nego će je tek trebati ostvariti" citirano prema brošuri O desetogodišnjici oslobođenja i ujedinjenja, Subotica 1929, str. 18

Branka Prpa

Zajednička digitalna budućnost

Ujedinjeni ministri regiona

Među najvažnijim temama iz oblasti tehnoloških inovacija bile su državne digitalne agende, četvrta industrijska revolucija (Industrija 4.0), tehnologije budućnosti – veštačka inteligencija, robotika, virtuelna realnost, blokčejn, big dejta, pametni gradovi, saradnja korporacija i startap kompanija...

R. V

Reagovanje

Istorijska ekološka presuda

U Zaječaru je 23. novembra 2018. godine doneta prva osuđujuća prvostepena presuda u istoriji srpskog pravosuđa za krivično delo oštećenje životne sredine

Dušan Vojvodić

Jesenje istraživanje NSPM

Formula protiv ogoljene represije

Svaki poraz ostavlja traga, mobiliše pobednike, demorališe pristalice poraženih i učvršćuje ih u uverenju kako se više nema smisla boriti. I upravo stoga je ovaj blagi rast Saveza za Srbiju – kao već i samo njegovo formiranje – potencijalno velika stvar za uveliko nokautiranu srpsku opoziciju, koja je letos bila gotovo pred iščeznućem

Đorđe Vukadinović i istraživački tim NSPM

Fabrika za preradu ribe u Smederevu

Pecanje na varalicu

U Fabrici za preradu ribe u Smederevu nikada nije radilo 300 radnika, kako je bilo predviđeno. Nije se stiglo ni do prvih 100 zaposlenih. Sada tamo više niko ne radi, a radnici ne mogu da uđu u krug firme. Čekaju da im bude raskinut radni odnos, kako bi i zvanično postali nezaposleni. Posle toga, neki bi imali pravo na mesečnu nadoknadu za nezaposlene, a pojedini bi našli drugi posao. Takođe, čekaju i isplatu zaostalih zarada. Poslednju su primili 4. septembra

Dragan Pavlović

Vojska i politika

Marširao, marširao, Vulin padobranac

Da li ministar odbrane Aleksandar Vulin ide u česte obilaske Specijalne brigade i njenih delova, kao i elitne formacije Vojne policije "Kobre" zato što ih voli i ceni? Možda je reč o "borbi za Kosovo"? Ili će biti da je u pitanju nešto drugo – napuštanje vojske i prelazak specijalaca na bolje plaćena mesta u Žandarmeriji

Davor Lukač

Kultura sećanja – Dan borbe za ukidanje ropstva i Dan ljudskih prava

Robovi modernog doba

Treba se tu i tamo podsetiti da u Africi deca rade u rudnicima, da u Aziji radnice padaju mrtve od iscrpljenosti za šaku dolara, kako bi se firme u zapadnim zemljama, koje se pompezno zalažu za ljudska prava i socijalnu tržišnu privredu, što više bogatile. Treba se malo češće podsetiti da aktuelna srpska vlast pokušava da od Srbije napravi zemlju jeftine radne snage, to jest da je u evropskim okvirima pretvori u zemlju robova modernog doba

Ivan Ivanji

Intervju – Karla Herši, stalna koordinatorka UN u Srbiji

Saosećanjem se prevazilaze sukobi

Solidarnost potiče ne samo od saosećanja ili uviđanja da svako od nas može da se nađe u određenoj nezavidnoj situaciji u nekom trenutku u životu. Takođe je vezana za svest da su određene vrednosti univerzalno važne za sve

J. Gligorijević

Portret našeg vremena – Suzana Vasiljević

Samo za predsednikovo uvo

Medijska savetnica šefa države istupila je sa nejasnom, nedovoljno preciznom, pa samim tim i zlokobnom najavom mera za rano otkrivanje medijskih laži. Da li je reč o nekoj novoj formi moderne inkvizicije, koja bi išla okolo i komisijski uništavala veštice ili možda o telu koje bi pod firmom borbe protiv lažnih vesti zapravo sprovodilo cenzuru? Sva ta pitanja, siguran su put, garantovani recept za dodatnu dozu straha

Tamara Skrozza

Crna Gora

Volja jača od volje zakona

Slučaj Medojević je simptom neobičnog fenomena da grana vlasti koja bi se mogla smatrati čuvarem ustavnosti, zakonitosti i vladavine prava upravo u domenima ovih kategorija jednu državu iz 21. usmerava unazad, ka 19. veku

Vladimir Pavićević

Kultura

Intervju – Jovana Stojiljković, glumica

Tačan presek nas danas

"Ne znam da li ima nade za mlade ljude u Srbiji. Mogu da kažem, čak i imam potrebu da kažem, da ne znam"

Zoran Janković

Izložbe

Poezija pirinejskih majstora

U Parizu su gotovo istovremeno upriličene vanserijske izložbe dvojice velikih umetnika, savremenika i prijatelja, rođenih u istoj zemlji – Španca Pabla Pikasa i Katalonca Huana Miroa. Mašta, jarke boje, melanholija i energija utkane su u ove postavke koje ne ostavljaju ravnodušnim

Uroš Mitrović

Knjige

Anatomija jedne izdavačke katastrofe

Roman Havijera Serkasa Anatomija jednog trenutka, prevodilac Branislav Đorđević i izdavač "Čigoja" porušili su, barem kada je reč o srpskom izdanju, do temelja

Ivan Milenković

Strip

Katarza sazrevanja

Grafički roman Čudan zvuk motora (Besna kobila, 2018), po scenariju Gaetsa i sa crtežom Žonatana Munjoza, poigrava se osetljivom temom dečije nevinosti i odrastanja na originalan način – metaforom serijskog ubistva

Nikola Dragomirović

Koncert

Znojav dekolte

Beth Hart, Hala "Ranko Žeravica", Beograd, 02. XII 2018.

Dragan Kremer

Svet

Francuska – Pobuna »žutih prsluka«

Puna čaša jeda

Sve je navodno počelo kada je tridesettrogodišnji traktorista Erik Dru iz departmana Sena-Marna preko Fejsbuka pozvao na protest zbog uvođenja eko-takse na gorivo. Nedugo zatim predsednika Emanuela Makrona je stigao masovni revolt "žutih prsluka" širom zemlje protiv koga se pokazao nemoćnim i koji je doveo u pitanje njegovu vlast

Milan Milošević

Dodatno

VREME SOLIDARNOSTI 5, 6. decembar 2018.

Evropa posle Pariza

O pojmu

Prinuda na solidarnost

Iz sukoba s realnošću, međutim, do sada niko nije izašao kao pobednik, uprkos impresivnim pokušajima. Zbog toga se problem solidarnosti u međudržavnim odnosima uvek postavlja na simboličkoj ravni i uvek znači poziv na uspostavljanje kriterijuma i načela

Ivan Milenković

Evropsko jedinstvo pred iskušenjima

Vraća li se točak istorije unazad

Ono što je u ovom trenutku krize važno jeste da se ojača narativ o Evropskoj uniji kao o mirovnom projektu

Nikola Burazer

Nemačka

Migranti, jeftino

Rezanje socijalne države u Nemačkoj i prekarizacija rada pokrivaju se masovnim doseljavanjem nesrećnika spremnih da rade za male pare. Taj neoliberalni model polako dolazi do svojih granica – jer sve jači antimigrantski diskurs površinski je usmeren prema došljacima, a suštinski prema nepravdi kod kuće

Nemanja Rujević

Granice evropske solidarnosti

Lokalni lideri i globalni procesi

Dok su se u Francuskoj izgovarale velike reči o miru, nenasilju, solidarnosti i posledicama nacionalizma, pogledi nekih od njih su besciljno lutali. Odsustvo zainteresovanosti ne iznenađuje jer su se u lokalne moćnike izgradili zahvaljujući zastrašivanju, etničkim podelama, potpirivanju i učešću u sukobima. I danas se na vlasti održavaju primenjujući iste principe

Sofija Mandić

Srbija i solidarnost

Mene se to ne tiče

Šta je dovelo do toga da su solidarnost i empatija postale tuđice od kojih najčešće okrećemo glavu i zašto su nam danas toliko strane

Vladimir Đurić

Podele

Od istorije ništa ne učimo

Samo par nedelja nakon Makronovog govora u odbranu "moralnih vrednosti" u samom srcu Francuske buknuli su "Yellow Vests"(Žuti prsluci) protesti inicirani dugogodišnjim padom ekonomskog standarda

Andrea Jovanović

Politike solidarnosti i hijerarhije

Utvare eksploatacije

Pozivi na solidarnost uvek se moraju posmatrati u ključu političkih aktera koji pozivaju i onih koji su pozvani te njihovih pozicija unutar ekonomske i političke hijerarhije. Poziv stoga zvuči krajnje cinično

Stefan Aleksić

Ključne poruke iz Pariza

Emanuel Makron i Angela Merkel pokrenuli su trodnevni mirovni forum u Parizu u želji da podstaknu multilateralizam, koristeći kao primer iskustvo pomirenja Nemačke i Francuske

Beta, RSE

Strip

O borskoj beležnici (7)

Aleksandar Zograf

Vreme uživanja

Moja Evropa

Nebojša Broćić