Vreme 1514 Archives - Nedeljnik Vreme

Ličnost godine nedeljnika »Vreme« – Ivanka Popović, rektorka Univerziteta u Beogradu

Društveni jaz je sve veći

"Jedno je kad vam emocije odlučuju koja vam se boja više sviđa, ali ako vas vode emocije u politici, kad odlučujete o velikom broju ljudi, to otvara mogućnost za manipulaciju, ali i za eskalacije kakve ne bismo voleli da vidimo u 21. veku. Ono što je meni nejasno u ovom trenutku jeste šta treba da se desi da se ljudi trgnu i shvate da tim putem nećemo daleko stići. Nemam odgovor na to pitanje, ali sam vrlo zabrinuta"

Jovana Gligorijević

Kolumna

Nuspojave

Mehuri i rezervati

S Kesićevim odlaskom/proterivanjem s nacionalne frekvencije, brisani prostor između Jednih i Drugih ostaje praktično nenaseljen, postaje minirana ničija zemlja po kojoj je veoma opasno vrzmati se

Teofil Pančić

Putevi oko znakova

Sve je zauvek, sve dok nije

Nema toga čemu čovek ne može da se prilagodi

Lazar Džamić

Provetravanje

Pokrovitelj i granice pristajanja

Praviti festival od novca koji ti u ovom trenutku i na ovakav način obezbeđuje predsednik Republike Srbije, isto je što i praviti ga od novca stečenog pljačkom. Opljačkani su svi građani Srbije, a u prvom redu baš te naše kolege koje se trude da, u ovakvom društvu, prave kakvo-takvo pozorište

Minja Bogavac

Navigator

Pravda vrti gde burgija neće

Zoran Stanojević

Vreme

Godišnjica revolucije – Rumunija 1989. (3)

Smaknuće crvenih bogova na Božić

Demonstracije koje će srušiti režim Nikolaja Čaušeskua započele su 16. decembra 1989. Nakon što je vlast protiv demonstranata primenila silu, na ulice je izašlo još više ljudi. Na mitingu u Bukureštu na kome je Čaušesku hteo da osudi učesnike protesta, ljudi su počeli da skandiraju protiv diktature. Došlo je do eskalacije nasilja, rascepa u snagama bezbednosti i sukoba vojske sa delovima Sekuritatee. General Vasil Milea je izvršio samoubistvo pošto je odbio naredbu Čaušeskua da izvede vojsku. Nikolae Čaušesku i njegova supruga Elena su 22. decembra ujutru pobegli iz Bukurešta. Uhapšeni su u Trgovištu. Preki vojni sud ih je osudio na smrt, streljani su na licu mesta.Među revolucionarima se ubrzo rasplamsala borba za njihovo nasleđe. Na površinu su isplivavali detalji o vlasti bračnog para Čaušesku, koji se u zemlji u kojoj su ljudi bukvalno gladovali okruživao velelepnim raskošima

Milan Milošević

Potera za Ninoslavom Jovanovićem

Džaba dronovi i specijalni timovi

Kako su srpska policija, vojska, tajna služba i lovci tražili nestalu devojčicu iz niškog sela Suvi Do i kako im je izmicao osumnjičeni otmičar, koga su na kraju pronašli skoro na pragu rodne kuće

Slobodan Georgijev

EPS i zagađenje životne sredine

Misterija odsumporavanja

Kako to da je i nakon ugrađivanja postrojenja za smanjenje sumpora u dimu iz Termoelektrane "Kostolac B", emisija ove zagađujuće materije tokom 2018. bila višestruko veća od dozvoljene

Radmilo Marković

Namenska industrija pod naprednjacima

Sezona trgovanja za Utvu

Šta će fabrici aviona 5000 automatskih pušaka koje šalje na "mini remont" i bruniranje? Računi-otpremnice su od 10. septembra 2018. do 6. februara 2019. godine išli iz Zastava oružja prema Utvi. Ono što prvo upada u oči je da je otpremnica vezana za ugovor ZO/UAE/18/18. U prevodu, ugovor Zastava oružja sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Otkud onda tu Utva? Kao posrednik ili kao nešto drugo

Davor Lukač

Lični stav

O zlehudosti jednog brbljanja

Životna stvarnost i kosovski mit stalno se kroz našu istoriju bore, ali jedno bez drugog ne mogu. Bez topline svakodnevnog života nije moguće izdržati ledenu lepotu šapata o junaštvu, žrtvi, izdaji, ljubavi i slobodi, koji se kroz vekove prenosi. Bez mita, pak, život i njegova udobnost postaju sami sebi svrha, tupo obitavanje u organskom lancu promena san – budnost, sitost – glad, život – smrt

Bojan Kovačević

Ekonomija

Kakvo nas poslovno okruženje čeka u 2020

Fokus Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (naled) u ovoj godini biće rešavanje imovinsko-pravnih odnosa na zemljištu kroz dalju reformu katastra, unapređenje radnih odnosa smanjenjem poreskog opterećenja rada i uvođenjem novih fleksibilnih oblika rada, razvoj sistema eAgrar, kao i dalje suzbijanje sive ekonomije sa posebnim fokusom na merama kao što su pokretanje jedinstvenog Kontakt centra za prijavljivanje rada mimo propisa, proširenje obuhvata fiskalizacije i razvoj javnog registra neporeskih nameta

Z.K

Intervju – otac Nenad Ilić

Živimo u vremenu Velikog inkvizitora

"Treba da se naučimo da ne mrzimo nikoga u sukobima, suprotno od onoga što nas uči vlast. Ali kao što ne možeš da mrziš bolesnog čoveka, tako ne možeš ni da zanemaruješ bolest. Moraš da razviješ svoj imunitet; ako treba da se napravi neki karantin za najviše obolele, napravićemo i to... ali nema mržnje, već staranje o tome da se bolest ne širi. Kada vidiš da su svi, i oni za i oni protiv vlasti, zaraženi istim stilom, ti kažeš: nema nikakve promene. Ali upali smo u zamku da se ne bavimo bolešću nego stalno bolesnim pojedincima. A živimo u doba epidemije"

Jelena Jorgačević

Srpsko-crnogorsko-crkveni odnosi

Imovina kao opijum za državu

Na Svetog Stefana, jedinu uvek mrsnu slavu u Srba, kada ovaj broj "Vremena" bude bio na kioscima, biće već poznato da li je Božić u Crnoj Gori protekao mirno: da li je bilo masovnijih protesta prilikom loženja badnjaka, da li je bilo Komitskog marša na Cetinju, a za krštenog Aleksandra Vučića već se ranije saznalo da neće otići u privatnu posetu jednom hramu eparhije Mileševske u Pljevljima. Ali, biće jasnije da li Vučić i njegov kolega Đukanović i dalje prikupljaju političke poene u sopstvenim biračkim telima koristeći se sukobom oko najkontroverznijeg zakona koji je još od pada Berlinskog zida donesen u jednoj postkomunističkoj zemlji

Radoslav Ćebić

Kultura

Antiutopije – »Vrli novi svet«

O zamkama udobnog ropstva

Uprkos mitskom mestu koje u popularnoj kulturi zauzima 1984 Džordža Orvela, zapravo je Vrli novi svet Oldosa Hakslija jedina još uvek relevantna klasična antiutopija, jer se bavi totalitarnim potencijalom kapitalizma i njegovim mogućim krajnjim istorijskim dometima – opisujući principe na kojima je već neko vreme ustrojena naša stvarnost

Dragan Ambrozić

Pozorište – Gus(z)tav

Gustavima gusto naseljeni

Reditelj Gustava smešta u naše vreme i svet i pokazuje našeg umnoženog junaka koji je, kako reditelj kaže, saučesnik u sopstvenom ubistvu. Gustav je onaj građanin kome je kao osnovno geslo da savijeni vrat sablja ne seče

Nataša Gvozdenović

Teorija

Kritika je sloboda (i obrnuto)

Predrag Krstić: O čemu govorimo kada govorimo o kritici; Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Beograd, 2019.

Ivan Milenković

Svet

Tenzije na Bliskom istoku – Ubistvo generala Kasema Solejmanija

Objava rata

Američki napad raketama na "crnog princa" iranskih oružanih snaga Kasema Solejmanija se u Teheranu tumači kao objava rata Iranu. Dok Teheran preti odmazdom za ovaj "teroristički akt", Donald Tramp navodi 52 cilja u Iranu koje će SAD bombardovati u slučaju iranskih napada na Amerikance ili njihove saveznike. Čitava situacija bi mogla da se otrgne kontroli

Milan Milošević, Andrej Ivanji, Momir Turudić

Mozaik

Intervju – Vuk Vidor, likovni umetnik

Zašto ste kupovali igračke od 15 metara

"Kada idemo da gledamo izložbe, sve vreme nam se nudi taj neki letak, uputstvo šta treba da vidimo, šta je umetnik želeo da kaže. Zašto moramo da imamo pomoć da razumemo šta je on hteo da uradi ako se to ne vidi ili se ne oseća"

Nebojša Broćić

Istorija

Kome koriste neistine

Vest plasirana ovih dana da su Srbi imali kalendar Svetog Save i da su ga izgubili pod pritiskom Beča još je jedna besmislica i dodatno "sluđivanje" već ionako temeljno zbunjenog i identitetski konfuznog ovdašnjeg življa

Dejan Ristić, istoričar

Bliske veze

Beogradske noći kreolske boginje

Džozefina Bejker, slavna plesačica, koju su obožavali Pikaso, Kokto, Matis, koja je marširala sa Martinom Luterom Kingom, usvojila dvanaestoro dece i dobila najviše francuskih vojnih priznanja, bila je tri puta u Beogradu. Priču o njenom prijateljstvu sa pevačicom Sofkom Nikolić objavljujemo u okviru feljtona "Srbija i Sjedinjene Američke Države – dve zemlje, jedna kultura", koji realizuju "Vreme" i magazin "Vitraž"

Pavle Jakšić

Vreme uživanja

Dorćol kad pada kiša

Jovana Georgievski

Broj: Vreme 1514