Predizborni slogan SNS a sasvim je u skladu sa pričom koju Vučić i SNS "voze" već skoro osam godina, a koja se može ukratko sažeti u stav da se mi sad žrtvujemo i trpimo sva zla, muke i nedaće, da bi našoj deci jednog dana bilo dobro. Mana mu je što implicira dve stvari – da je nama teško i loše, a ni deci nam sad nije dobro
Jovana GligorijevićPomislio bi čovek da niko drugi u ovoj zemlji nije bio mlad, da smo se svi mi ostali rodili u četrdesetoj, u najboljem slučaju; ili da naša mladost i Vučićeva mladost nisu jedna te ista mladost
Predstojeći izbori su, zapravo, surova manifestacija prirode onog društvenog uređenja u kome je Srbija
Ma šta mislila o opoziciji, Olivera Zekić kao članica regulatornog tela ne može biti pristrasna jer bi, kao u sudnici, to značilo njeno izuzeće
Kao i Vatroslav Jagić, kojeg je izuzetno cenio, Krleža je dosledno držao da nema mesta "patriotskim osjećajima ondje gdje očekujemo kritičko-filološke, književnohistorijske i arheološke razloge." Jasno je pritom da se u toj Jagićevoj formuli patriotska mogu zameniti osećanjima bilo koje vrste, koja jednako onemogućavaju zbiljsko saznanje upravo stoga jer pružaju izvesnost
Reakcijama na interpretaciju himne, aludirajući na ekscentričnost i kontroverzan nastup Josipe Lisac, udara se baš na slobode umetnika. Tako se na ovaj način šalje poruka da umetnici moraju da paze na to kako istupaju u javnosti u pogledu svega što bi moglo da zasmeta i učini se nepodobnim, a vezano je za državu i politiku. Takvo, bogougodno ponašanje posebno bi teško palo kosmopolitski opredeljenim intelektualcima, kakva je, svakako, Josipa Lisac
Grad i investitori nameravaju da 500 metara u korito reke izmeste odbrambenu liniju grada od Dunava, odnosno nasip, potom da isuše rukavce Dunava i tu naprave brdo stanova. "Vode Vojvodine" su, pojednostavljeno rečeno, ukazale da to što nameravaju gradske vlasti i bratska joj kompanija "Galens" može da napravi ogromnu štetu Novom Sadu i susednim mestima, odnosno da potencijalno prouzrokuje ozbiljne poplave
Vreme, Nova ekonomija, Danas, Beta, FoNet i Južne vesti uz podršku Ambasade Švedske pokrenuli su društveni dijalog "Srbija 2030. – koji je naš put?". Cilj nam je da na šest okruglih stolova kredibilni stručnjaci, koji imaju uticaj na javno mnjenje, daju svoja mišljenja o ključnim temama za buduće pravce kojima će se Srbija kretati i način na koji će zauzeti svoje mesto u svetskim procesima. Teme su sledeće: "Obrazovanje kao ključni resurs budućnosti", "Srbija između Istoka i Zapada", "Energetska nezavisnost i energetska strategija", "Ekologija i zaštita voda, zemljišta i vazduha", "Zdravstveni sistem", "Migracije" i "Starenje stanovništva". Ovi paneli nisu vezani za političke stranke i dnevnu politiku. Njih pokreću profesionalni mediji koji time razmatraju problem društvenih potreba i sopstvene odgovornosti prema društvu čiji su deo
"Mi nemamo demokratsko iskustvo i demokratsku političku kulturu. To vidimo već iz toga kako smo lako ispustili slobode koje smo imali, kako trepnuli nismo kad su se ukidale prve emisije i uvodila cenzura, kako smo brzo uspeli da se uplašimo, kako smo se brzo korumpirali i opet obgrlili partijsku državu... Sve to, uz našu nesrećnu nedemokratsku istoriju, pokazuje da nam je društvo slabo, da ne pruža otpor, da je suviše siromašno i lako potkupljivo. Uz to mnogo puta smo već pokazali da ovde prevladava autoritarna politička kultura, koja traži vođu jer je tako lakše, jer onda nema rizika, nema odgovornosti koju demokratija zahteva. ‘Vođa će odlučiti’"
Nije važno ko će i da li će gledati koju emisiju, kojoj će grupi sagovornika verovati, s kojom će se grupom složiti. Važno je da se na primeru ova dva ostvarenja, koliko god različita bila, jasno vidi kako ovde nikakvog dijaloga više nema i kako on nije ni moguć
Saobraćajne gužve u Beogradu postaju nesnosne. Gradski mostovi su praktično neprohodni radnim danima po podne, javni prevoz je u lošem stanju iako ga Grad dotira sa više od 200 miliona evra godišnje, što je 20 odsto budžeta; novac ide i GSP-u i privatnicima
Premda nema spora da i ova knjiga stoji kao validan i dobrodošao doprinos ovdašnjoj misli o filmu, filmologiji i filmografiji, biće posebno zanimljivo pratiti njen susret sa čitaocima mimo strogo shvaćenih akademskih i esnafskih krugova
"Svi naši problemi kao vrste na planeti počeli su onog časa kad smo boga izvadili iz prirode i stavili tamo negde gore, na nebo. Tako smo ga udaljili od sebe, ali i od prirode, koju smo istog časa prestali da vidimo kao nešto što je sveto"
"Potrebno je mnogo vremena da se postane mladi umetnik. Danas sam mlađi nego kada sam imao trideset ili četrdeset godina. Sa trideset sam bio mator čovek – bio sam veoma ozbiljan jer sam želeo da budem ozbiljno shvaćen kao umetnik; to je ono što čovek želi kad ima trideset godina. Kada imate šezdeset godina kao što ja sada imam, vaše ambicije se više ne vezuju za spoljni svet"
"Političko i intimno tu su u svakoj rečenici, ali suptilno. Južno voće sa kog tata skida nalepnice i stavlja mi ih na ruku kao sat došle su do nas tako što je uspostavljena trgovina, a to je posledica nekakve politike. Naša letovanja posledica su nekakve politike, kao što je i svaka knjiga politička jer je nastala u nekoj epohi, u određenim uslovima, društvenom uređenju... Tu bih ja govorila o političkim knjigama u užem i širem smislu. Jugoslav bi bila politička knjiga u širem smislu"
Za dva meseca virus COVID-19 proširio se na više od trideset zemalja, otkrio dva lica savremene Kine, zatresao berze širom sveta, podstakao netrpeljivost, predrasude, ksenofobiju, rasizam i raspirio hladnoratovsku trgovinsku retoriku
Tobijas Ratjen je ubio devetoro ljudi stranog porekla, svoju majku i sebe. "Manifest" koji je ostavio je mešavina suludih teorija, šizofrenije i halucinacija. Nemačka javnost se pita koliko je zločinu kumovalo skretanje političke scene i celog društva udesno
Poslednjih deset godina Američka akademija dodeljuje Oskara isključivo dugometražnim animiranim ostvarenjima iz Diznijeve ili Piksarove fabrike snova
Da li će odlazak Gotjea sa modne scene uticati na održivi razvoj u modnoj industriji ili je klatno već otišlo u suprotnom smeru
Nedavna premijera filma Zov divljine podsetila je na priču o autoru istoimene knjige po kojoj je snimljen, Džeku Londonu
Film Banović Strahinja iz 1981. godine još uvek je neprevaziđeno filmsko delo o srednjovekovnoj Srbiji
