Razloga je pun kofer. Na prvom mestu sukob sa SPC zbog Zakona o slobodi veroispovesti, koji je od DPS-a udaljio njegove tradicionalne glasače po onoj "i otac i đed i prađed su mi kršteni tu". Kad se tome dodaju ekonomska kriza kao posledica epidemije u zemlji koja je ionako ogrezla u korupciji, kriminalu i partokratiji i propala turistička sezona, 35 odsto na ovim izborima je odličan rezultat
Zora DrčelićŠto čeka predsjednika Srbije u Bijeloj kući? Zašto je od svog puta napravio kombinaciju Kosovskog boja, prelaska Albanije i NATO bombardovanja? Može li zaista doći u priliku da odbije susret sa Trampom i kakve bi to imalo posledice? Zašto posle povratka svog lidera iz Amerike naprednjake čeka još jedan novi početak
Mediji u Srbiji su prvo zanemarivali izbore u Crnoj Gori, da bi se posle euforično uključili u istorijski poraz Mila Đukanovića
Sve više segmenata našeg svakodnevnog života izloženo je samovoljnim i neretko sasvim neshvatljivim represivnim odlukama neke proizvoljno odabrane i u Ustavu i relevantnim zakonima nepostojeće grupe ljudi
U takozvanoj "novoj normalnosti", pozorište mora da se podredi zakonima "važnijih stvari", pa je pred sve nas stavljen izbor: da se prilagodimo ili da nestanemo
Deca izbeglice iz Sirije i Avganistana nemaju gde da se vrate. Rat u Siriji sada traje već skoro deceniju, što znači da većina dece u Siriji i ne pamti život bez rata. U Avganistanu deca čine trećinu žrtava sukoba koji ne jenjava već 40 godina. Odgovor bogatih evropskih država fokusirao se previše često na pritvaranje dece, nasilje na granicama i obesmišljavanje postupaka za spajanje porodice, uz nedovoljno inicijativa koje bi bile usmerene na smanjenje njihovih patnji
"Satanizovanjem DPS-a vređaju svaki treći glas na ovim izborima. To, naravno, ne znači da treba abolirati one pojedince koji su prekršili zakone ili učinili krivična dela. Sledeća vlast, ko god to bude, mora demontirati postojeći sistem vladanja, a ne državu zbog grešaka prethodnika"
Kampanja DPS-a se suštinski nije mnogo razlikovala od prethodne, lista "Za budućnost Crne Gore" najradikalnije je promenila svoj nastup na izborima, dok su demokrate opuštenim pristupom vešto iskoristile taktiku od vrata do vrata. Ipak, lista "Crno na bijelo" najveće je iznenađenje ovih izbora, a njen lider Dritan Abazović verovatno je najsimpatičnije lice na političkoj sceni Crne Gore
Niti se ko brine, niti raspituje šta se zbiva sa najvažnijom institucijom u državi. I kakve su se to sile i teške dileme isprečile i sprečile da se skupština, u kojoj nema opozicije niti bilo kakve neizvesnosti, normalno konstituiše i izaberu njeni organi
"Trenutna događanja povodom Košara ne pomažu da se energija i kreativnost usmere na što bolji proizvod, a slika koja je do sada otišla o ovom projektu nije dobra"
"Obim mera koji će nam trebati 2021. niko ne može u ovom trenutku da definiše, jer je nepoznanica dužina krize izazvane pandemijom. Mišljenja sam da će 2021. godina biti godina velikih iskušenja, s obzirom da ćemo se suočiti sa dobrim delom nezaposlenih radnika, nagomilanim obavezama po dospelim kreditima i odloženim poreskim obavezama"
Opojni ukus pobede i nade kao da može da se opipa u vazduhu, dele ga svi koji se osećaju kao pobednici u toj noći, sijao je i na licima lidera opozicije dok su saopštavali da će buduća vlast biti u njihovim rukama. To je ukus poznat svima na ovim prostorima koji su imali nesreću da pobede za koje su verovali da im menjaju život dugo čekaju, ali su ih i dočekali
Lakoća pripovedanja i spontanost u razmeni je ono što daje draž festivalu, a za šta verujem da je deo identiteta Bosne i Hercegovine, a ne identitluk. Identitet, a ne stereotip. Ne samoobmana već specifičnost
Jens Bjernebue,
Trenutak slobode (Dereta 2017, prevod s norveškog Ratka Krsmanović Isailović),
Barutana (Dereta 2019, prevod Radoš Kosović),
Tišina (Dereta 2019, prevod Radoš Kosović)
Iako vizuelno i uslovno faktografski ukorenjena u ne tako davnu prošlost, ova serija ima dosta toga da kaže o neuralgičnim tačkama i aspektima uvek varljivog sveukupnog, nadrasnog i nadetničkog panameričkog identiteta
Protesti protiv rasizma i brutalnosti policije prema Afroamerikancima koji su se u maju razbuktali širom Amerike se ne smiruju. Nedavna ubistva u gradiću Kenoša izazvala su bojazan da bi moglo da dođe do većih oružanih okršaja. Donald Tramp, koji se predstavlja kao predsednik reda i zakona, ne samo da ne smiruje situaciju, već opravdava samoodbranu naoružanih belih Amerikanaca protiv "levičarskih anarhista" koji ugrožavaju imovinu "poštenih Amerikanaca" i optužuje demokratskog predsedničkog kandidata Džoa Bajdena da ih predvodi. Tako je predsednička kampanja ušla u opasne vode
Jednodnevni bojkot plej-of utakmica američke NBA lige koji su inicirali košarkaši Milvokija na trenutak je paralisao i druge sportove. Da li podrška sportista borbi protiv rasizma i socijalne nepravde u Americi za cilj ima smenu predsednika SAD Donalda Trampa
Kinezi su navikli na monsun. Hrana se kvari, odeću prekrije plesan. U kineskom jeziku reč "plesan" izgovara se isto kao "šljiva". Zato Kinezi za monsunske kiše koriste lepši, literarni naziv: "šljivine kiše". Iskustvo ih uči da posle monsuna sledi dobar rod šljive
Kada sam video naslovnu "Vremena" pre dve nedelje, na sve četiri mreže na kojima imam profile (Fejsbuk, Instagram, Tviter i Linkdin) napravio sam anketu: "Pitanje za moje prijatelje starije od, recimo – 40 godina: Gde ste bili u leto 1990. godine? Čega se sećate?" Dobio sam nekoliko stotina odgovora, mnogo više na Fejsbuku i Tviteru nego na drugim dvema mrežama – što bi moglo da bude predmet posebne analize. Komentare i sećanja na 1990. ostavljali su i neki koji inače nikad ništa ne komentarišu, "Vreme" je jednostavno ubolo temu, a ljudi su se sa puno strasti i emocija bacili na nešto što ne čini toksični koktel "korona + dnevna politika" kojim smo iz svih medija napajani proteklih meseci. O kolektivnom doprinosu kulturi sećanja ljudi iz celog regiona koji pamte 1990. čitajte u okviru "Znam šta ste radili tog leta", a u narednih par redova – o tome kako sam ja kao 22-godišnji student doživeo tu godinu u Novom Sadu
Kako je došlo do toga da reditelji i umetničke ličnosti izrazito urbanog senzibiliteta poput Vojislava Nanovića i Milutina Petrovića pokazuju interes za porodičnu sagu iz Vranja u devetnaestom veku
Učenje o istini Aurelija Avgustina koji je umro pre skoro 1600 godina moglo bi se doživeti kao naravoučenije
Pre tačno 130 godina prvi tramvaj u Srbiji sa oznakom broj 1 krenuo je sa beogradskog Kalemegdana do Slavije. Uz povremene izmene trase preživeo je sve do kraja Drugog svetskog rata.
