Srećna Nova godina
Biće bolje
Čitaocima, saradnicima i poslovnim prijateljima želimo bolju 2021. godinu!
Broj: Vreme 1565–1566
Kolumna
TV manijak
TV korona
Televizija u doba korone prekratila nam je duge dane u izolaciji, edukovala decu i solila pamet. Tu se ipak nije mnogo promenilo
Navigator
Godina za po kući
Pandemija je učinila da mnoge stvari radimo po prvi put verujući da ih radimo poslednji put, jer „čim ovo prođe" vraćamo se na staro. Neki mudriji upozoravaju da neće proći ni kad prođe, odnosno da su neke promene na koje nas je virus prisilio večne
Vreme
Godina zavera
Kako pobediti bezumlje
To što ste čuli (i videli tvitove) ljudi koji pozivaju na bojkot zaštitnih maski, što među bliskim rođacima ili prijateljima imate nekog ko vam šalje poruke sa poluistinama o famoznoj Grejt Barington deklaraciji, tvrdi da su mere štetnije od same zaraze, što vam je zid na Fejsbuku krcat Nestorovićevim hitovima – treba shvatiti kao prirodnu stvar
Novogodišnji traktat o sreći
Tesla, Ajnštajn i gospod Bog
Da li ste doživeli trenutak prave, sveobuhvatne, samodovoljne sreće? Ne mislim na osećanje zadovoljstva, radosti, ispunjenosti. Ja ovde mislim na trenutak u koji je sabijena sva sreća ovog sveta, u kome ne postoji ništa drugo do pulsirajuća sreća, trenutak u kome bismo hteli da zaustavimo vreme, jer lepše, bolje, srećnije biti ne može
Jugoslovenski španski borci
Kome je zvono zvonilo
U svetu bez ideologije gotovo nerazumljivo zvuči priča o 1800 Jugoslovena koji su zbog svojih ideala dobrovoljno otišli u Španiju da se bore protiv fašizma. Svaka od tih sudbina bila bi roman za sebe. Za mnoge španske borce prave muke su počele tek kada je republika poražena i Španijom zavladao Franko. Oni koji su preživeli uživali su ugled "španske elite" u socijalističkoj Jugoslaviji. Od ove godine njihovi potomci, u znak zahvalnosti, mogu od Španije da dobiju državljanstvo
Serije – Ethos
Turska, bez šećera
Tvorci Ethosa u svakom su smislu svesni konteksta u kojem prave svoju seriju, uključujući i sam žanrovski. Zato se njegove "emancipovane" junakinje, recimo, malo-malo pa sa svojevrsnom kulturnom nelagodom osvrću upravo na "turske serije"
Sećanje – Mustafa Nadarević, Špiro Guberina, Pero Kvrgić
Čarobnjaci geste i grimase
Nijedan od ove trojice glumaca nije bio poželjan profil Bate Živojinovića ili Borisa Dvornika, ali su ih njihove mogućnosti transformacije učinile jednako delom tog almanaha slavnih čiji smo bili savremenici. Poslednje pop ikone zaista vredne našeg idolopoklonstva
Film – Let Them All Talk i The Prom
Pozovi M. radi… boljitka
Soderberg je veliki pripovedač američkog i svetskog filma, baš kao što je Meril Strip nepogrešivo veliko ime planetarno sagledavanog filmskog glumišta, te njihov spoj u ovoj konkretnoj stvaralačkoj epizodi donosi ono što je manje-više očekivano – vešto ustrojenu studiju karaktera u dovoljno živopisnim okolnostima
Dečje igre
Care, care, govedare
Deca kroz igru postaju bolji ljudi, a mi odrasli koji se družimo sa decom postajemo bolji i tolerantniji jer primamo njihov optimizam, kaže Ljubica Sikimić, koja je tradicionalne dečje igre sačuvala od zaborava
Ples
Opasno mrdanje tela uz muziku
Povodom vesti da će brejkdens postati olimpijski sport, evo male istorije subverzivnih plesova
Kurioziteti
Koji je poštanski broj Deda Mraza
Svesni smo da ne postoji. Ali, šta ako nismo u pravu, ako on upravo sad leti čarobnim saonicama iznad našeg krova
Zaštita privatnosti – JMBG
Šifra za deljenje ili za čuvanje privatnosti
Oni koji poseduju naše lične podatke zakonom su obavezni da ih štite. Ipak, zaštita privatnosti i podataka o ličnosti nije visoko na agendi vlasti
Intervju – Milija Zeković, izvršni direktor kompanije SBB
Štetna je odluka ako Srbija bude zaostajala u 5G mreži
U prvom velikom intervjuu za domaće medije, godinu dana nakon imenovanja na tu funkciju, izvršni direktor kompanije SBB ocenjuje tržište telekomunikacija u Srbiji, govori o rezultatima svog rada, pritiscima konkurencije i planovima u vezi sa 5G mrežom
Fenomen – Frankenštajn
Meri Šeli, naša sajberpank pretkinja
Frankenštajn nije ništa manje napet od Istrebljivača Ridlija Skota, a tekst ume da bude jednako uzbudljiv kao kada se dohvatimo Filipa K. Dika i Vilijama Gibsona. Možda nekome nije sajberpank ni Orvelova čuvena 1984, ali setite se samo telekrana i Velikog Brata
Na licu mesta – Kraj sveta
»Dirižablom« na Farska ostrva
Nekada davno, u zemlji Srbiji, nekoliko entuzijasta odlučilo je da pokrene časopis o putovanjima. Pored dobrih ideja, znanja i snažne volje, nismo imali mnogo toga drugog. Čvrsta odluka da ostanemo samo svoji i ne pokleknemo pred uslovljavanjima mnogih koji su hteli da nas kupe i potkupe, doveli su nas do kratkotrajnog bitisanja na kioscima širom zemlje. Osam izdatih brojeva okupili su brojnu čitalačku publiku i stvorili neraskidive veze koje traju i danas. Međutim, priča koja sledi nije o "Dirižablu", vazdušnoj lađi i časopisu o putovanjima, već priča o prijateljstvu, čudnim sudbinama i Farskim ostrvima
Intervju – Jelena Bogavac, rediteljka i spisateljica
Moje pisanje je moja utoka
"Danas sve suviše svetli. Blješti beda, vidi se iz aviona. Nema za mene mesta među stranim plaćenicima. Domaćina nikad nisam izdala. Pevam sve pesme na slavama i kad je dozvoljeno ljubim se tri puta. Umirem od ljubavi za svoju zemlju i sve češće odlazim u planine. Lepa je lepa Srbija, grozno je grozno naše društvo"
Intervju – Srđan Marković Đile, slikar
Socijalni eho andergraunda
"Socijalna umetnost se ovde uvek brkala sa socijalističkim realizmom, znaš ono, srećni radnici, presrećni seljaci. Naravno da je građanstvo steklo averziju prema tom terminu. A slikarstvo ne može da bude angažovana umetnost jer je njegova publika mala"
Intervju – Želimir Žilnik, filmski reditelj i scenarista
Danas su pod reflektore postavljeni oni najgori
"Bez dileme, međutim, mogu da odgovorim da su najprogonjeniji poslednjih godina, svuda, migranti. Progonjeniji su i od Vučića, da izvinite. Naspram njih se grade ogromni zidovi, kopaju kanali, rastežu bodljikave žice. Puštaju se besni psi. Jurišaju policajci sa pendrecima i gasnim bombama. Upotrebljava se i smrtonosna municija"
Šta smo propustili u 2020.
Godina dugog čekanja
Čini se da smo se čitave 2020. klackali između dva osećanja: jednog da svet više nikada neće biti isti i drugog da će se sve vrlo brzo vratiti u normalu, kako se to kaže. Danas oba ta osećanja izgledaju preterano: nije jasno na koji će to način svet da se promeni
Intervju – Goran Tomašević
Blizak nam je Bliski istok
"Meni je ovo ovde, Hrvatska, Bosna i Kosovo, najteže palo jer je sve bilo povezano sa našim ljudima. Bolje sam se osećao kada sam otišao preko. Ne znači da mi nije bilo žao ljudi koji su se tamo mučili, patili, bili povređeni, ginuli, ali nekako, ovde kod nas je najviše bolelo, valjda zato što je to moje. Ali kada uhvatim foto-aparat i počnem da slikam, ja drugačije funkcionišem. Nema tada vremena za velike emocije, one dođu posle, kada sve prođe, i to je najteže"
Intervju – Svetozar Cvetković, glumac i producent
Zov postapokaliptičnog vremena
"Politika pretpostavlja različitost mišljenja i, kako ja volim da kažem, ‘umetnost kompromisa’ da se te različitosti uvaže i pravom razuma ali i većinske moći donese odluka kojom se ide dalje. U nas je različitost nedostupna, kompromis samim tim nepotreban"
