Uzrok svih nevolja inspektora Dejana Jovića bila su njegova saznanja o saradnji države sa klanom Veljka Belivuka. Bio je velika smetnja Dijani Hrkalović i krugovima u policiji koji su pokušali da ga diskredituju proglašavajući ga saradnikom Škaljarskog klana. Bio je proganjan, hapšen i praćen. A zatim posthumno rehabilitovan
Vukašin ObradovićPošto se nađete u izolaciji, televizija postaje, naročito prvih dana dok su simptomi izraženiji pa ne možete da čitate, jedina zanimacija. Nekoliko slika mi je ostalo u sećanju, kao svojevrsni korona dnevnik
Knjiga o fotografiji Davida Albaharija i Žarka Radakovića kao da je napisana u potvrdu nedeljivog međusobnog delanja fotografije i pripovedanja
Kako je od južne tribine Partizanovog stadiona vođa navijačke grupe "Principi" stigao do kuće u Ritopeku u kojoj su počinjena monstruozna mafijaška ubistva
Dosad je vlast više puta uspevala da uz pomoć kriznog PR-a i režimskih medija svoje afere skloni od reflektora javnosti ili ih makar zagluši tako što ih predstavi kao podmetačinu i masne laži izdajničke opozicije, tajkuna, plaćenika novinara, stranih ambasada i službi ili izvede kontranapad fingirajući neku novu aferu koju opet pripiše „izdajnicima i plaćenicima". Hoće li uspeti i ovog puta?
Za mnoge se Bosna i Hercegovina po ko zna koji put našla u najvećoj posleratnoj krizi, ima onih koji tvrde da je kriza drugo ime za političke odnose u ovoj državi. Ovog puta, reći će neki, sa višim stepenom političkog ludila
"U Vučićevoj Srbiji imamo sinergiju pohlepe, nekompetentnosti i bahatosti. Imamo vlast koja koristi kriminalce za suzbijanje uličnih protesta i zavođenje reda na stadionima, službe bezbednosti za organizovanje proizvodnje marihuane i praćenje opozicionih političara i novinara, vladine avione i diplomatsku poštu za iznošenje keša sa ikona iz zemlje, prethodno konvertovanog u devize u namenski gajenim menjačnicama. Slučaj Belivuk je Vučićeva brljotina koja ubrzava njegovu propast. On je toga svestan i zato je krenuo u mahnitu kampanju pravdanja i skretanja pažnje"
Suđenja za ratne zločine su naročito osetljivi procesi, kako za žrtve tako i za širu političku zajednicu. Oko njih se katkad kreiraju nacionalni mitovi, a pojedine sudije i tužioci proglašavaju izdajnicima, jer je vek teško prihvatiti nešto što istinski nisi želeo da se dogodi. Svakome je teško da prihvati da su pripadnici njegovog naroda izvršili teške zločine
Socijalisti, kao predlagači, nisu glasali za svoj predlog, a opozicija najavila da će, kad dođe vreme, javno pocepati odluku
"Život je borba i želela sam da budem saborac onima koji ćute, onaj kakav je meni bio potreban dok sam ćutala. U porodici ćutimo jer je sram naš folkor. Na poslu ćutimo iz sasvim drugog razloga, ćutimo iz koristi, u politici ne ćutimo, već pričamo na sav glas ono što se od nas traži, jer smo oportunisti. Ćutanje, dakle, nije poželjno, ćutanje je nepružanje otpora, svesno nepružanje otpora. Ne prihvatam da zauzmem poziciju žrtve zato što ćutim i da za to okrivim nekoga drugoga"
Nijedna istraga ne može da zanemari ulogu BIA, ulogu MUP-a u formiranju te grupe koja je vladajućim naprednjacima služila kao neka vrsta vanistitucionalnog JSO-a. Svaka fer istraga morala bi da pregleda kretanje svih optuženih na različitim događajima unazad osam godina – od Parade ponosa i Savamale, preko tribine, obračuna sa konkurentskim navijačkim grupama i učešća u lokalnim izborima do blokade rušenja divljeg hotela na Pančićevom vrhu
"Moji roditelji su radnici, tipična srednja klasa, kojoj je osamdesetih još išlo dobro, a devedesetih je bio pakao. Kao u devedeset posto porodica u Srbiji. To jeste bitno, taj kontekst iz kojeg dolazim. Ako govorimo o načelima, volim Brehta, pašu mi društvene teme, odatle i Fon Horvat, kod koga društvene teme ne idu iz didaktike, mada je ima, ali to su ipak veoma jednostavni ljudi koji se nesvesno vezuju za širi društveni problem"
Bili Ajliš već sada je velika umetnica, koja dostojanstveno radikalizuje pop matrice po sopstvenim kriterijumima. Njena saga o ženi što joj je društvo namenilo ulogu mučenice, ali koja to sebi neće dopustiti da postane – relevantno je štivo u svim vremenima
Još tri filma s Palića 2021: Najgora osoba na svetu, Prirodno svetlo i Petrovljev grip
Mihajlo Pantić: Priče o piscima, Arhipelag, 2021;
Hans Magnus Encensberger: Umetnici preživljavanja, Laguna, 2020,
s nemačkog prevele Mirjana V. Popović i Maja Anastasijević
Dosije o pet Olimpijskih igara, od kojih su jedne bile izgubljene u ratu, o japanskom privrednom čudu i "keiretsu" savezništvima kompanija, biznismena i državnih službenika, o tome kako je "Japan inc." 1980-ih godina izazivao u Americi onakve fobije kakve danas izaziva Kina, o piscu Jukiju Mišimi kao poslednjem samuraju, o spektaklu bez gledalaca na stadionu od japanskog kedra i ariša, a malo i o deforestaciji Bornea
Priča o kosmičkom turizmu stara je koliko i ideja o osvajanju kosmosa. Kosmos je još uvek neistražena teritorija, baš kao što je to bila Severna Amerika pre Kolumba. Nakon prvih istraživača i avanturista došli su obični ljudi, koji su na novom kontinentu sagradili svoj dom. U kosmosu smo tek načinili svoje prve korake, on je za nas i dalje neistraženo prostranstvo. Ako još uvek nismo u stanju da ga naselimo kao nekad Ameriku, da li smo bar u mogućnosti da ga nakratko posetimo, da iz prve ruke doživimo ili vidimo neka od njegovih čuda? Ima li atraktivnije turističke destinacije od kosmosa (ako izuzmemo Beograd na vodi)
Pred popis stanovništva, malo podsećanje na beogradske porodice cincarskog porekla. Možda će se neko prepoznati
Kako je Branislav Nušić, kao načelnik Umetničkog odeljenja Ministarstva prosvete, našao načina da za umetnike i sve ostale podigne Umetnički paviljon "Cvijeta Zuzorić"
O Istranima iz Crne Gore, o nezahvalnosti nove vlasti prema baronici Barbari, o ovogodišnjem turizmu i ostalom što je moguće doživeti kad se Istrom putuje biciklom
