Centar Beograda krase obeležja Crvenih beretki i njihovog komandanta Milorada Ulemeka Legije. Danas, kada se navršila dvadeseta godišnjica od mučkog ubistva prvog demokratski izabranog premijera Srbije Zorana Đinđića, Beograd i Srbija su preplavljeni simbolima njegovih ubica i sličnim obeležjima, dijametralno suprotnim od svih onih vrednosti za koje se Đinđić borio i za koje je naposletku i život izgubio
Novi politički blok će pokušati da potpuno okupira nekakav državotvorni, patriotski, najširi centar, a svi oni koji budu izvan njega biće predstavljeni, manje ili više, kao ekstremisti koji rade po stranim nalozima...
“Svi ljudi koji iz raznih razloga pričaju kako treba da se ratuje i kako ratova mora biti, trebalo bi da se savetuju s nama koji smo rat živeli. Jer rat je strašan, i to ne samo u pogledu toga da možeš da izgubiš...”
Dragoslav Mihailović se u svojoj – recimo to tako – apartnosti čitavog života nosio sa sablastima prošlosti bez ikakvog kompromisa, ali Mihailovićeva beskompromisnost počiva...
“Uvek sam za jednakost i za pravdu, samo ne želim da budem neko zaštitno lice diskriminacije jer to ne pomaže rešavanju tog problema. Znam da ljude koji slušaju moju muziku boli ona stvar da li sam ja crn ili beo jer će oni tu muziku slušati svakako”
