Zemljotres magnitude 8,9 stepeni po Rihteru i po snazi i po broju žrtava jedan je od najjačih ikada zabeleženih. Posledice su ipak mogle biti znatno manje da je 26. decembra bar neka od pogođenih azijskih država bila upozorena na moguću opasnost. Za sada, o tome se ne priča mnogo pošto se mrtvi još broje, a zaraze tek prete
Tamara SkrozzaOno što moram naglasiti, hrvatski državni interes je da se naši građani, bez obzira koje nacionalnosti – iako se to na Srbe ponajviše odnosi – vrate svojim domovima, da mogu živeti u sigurnosti i da mogu normalno raditi
I polje famoznog "advertajzinga" mora biti uterano u podnošljivo tesne okvire zakona koji neće gušiti slobodno tržište, ali vala ni daviti gledaoce koji bi ponekad da pogledaju neku utakmicu ili, da prostite, igrani film
Kao što se očekivalo, narodni vašar, na kome je sve bilo za narod, bio uspešan. Kao što je sve bilo uspešno, bio uspešan i muzički program, sa trubači i sa tamburaši. Istina, nije bilo, nisu viđeni, Srbina Kojadina, Srbijanca Velje, Srbina Anđelka, ali bilo Srba, pa najbolje proš'o Srbin Slobodan, koji je prodat
Konačno je jedan načelnik Generalštaba otišao sa svog mesta na normalan način – u penziju. Prvi put je jedan general-major postao načelnik Generalštaba. Neke stvari menjaju se sporo, ali sigurno
Šta još treba da se dogodi, koliko ubistava treba da se izvrši da oni koji imaju poseban moral, moral političara na Balkanu, u Srbiji, u Beogradu, shvate da im nema veće obaveze nego da odbrane pojedinca od evo već punoletne novinarske razularenosti. Da vodeći računa o pojedincu, ma kako se zvao i ma koje nacionalnosti bio, grade državu
Da, ta zemlja se dvaput raspala i svakako je definitivno mrtva, ali je ona takođe dvaput stvarana i ne vidim zašto bi neko danas imao pravo da tako strogo sudi onim generacijama koje su je stvarale. Zar su oni koji su učestvovali u njenom razaranju možda bili plemenitiji i bolji ljudi? Zar su njihovi razlozi i motivi bili pametniji? Da li su njihove tvorevine zaista dostojne nekog divljenja
Istorija uništavanja je upisana čak i u naše najlepše predstave o sebi, kakva je zlatna ploča koju je Vojadžer 2 pre skoro tri decenije poneo u svemir na jedan slučajan susret. O smrti i sećanju govori u svojim knjigama i V. G. Zebald, veliki pisac koji još čeka na susret sa ovdašnjim čitaocima
Reči su ono po čemu je Lenard Koen najpoznatiji i u čemu je najbolji. I u tome nije ni sebe ni druge ni sada, na najnovijem albumu Dear Heather, izneverio. Od reči se nikada nije branio; naprotiv, njima se služio kako bi se odbranio od života
U poslednjim nedeljama 2004. godine, u bečkom Burgteatru desila su se dva značajna događaja – premijerno je izvedena predstava Amerika drugi deo Biljane Srbljanović, a zatim je održana velika fešta u čast Elfride Jelinek, dobitnice Nobelove nagrade za književnost za 2004
Na buvljoj pijaci postoji mogućnost ličnog izbora iz istorije koju ne dozvoljavaju televizije, tada ni sada, ovde ni tamo
Šta deca gledaju u bioskopima i kog je to kvaliteta, nije pitanje koje se često postavlja. Kroz ovu malu retrospektivu filmova u 2004. godini namenjenih najmlađima pokušaćemo da bar malo ispravimo taj propust
Dvanaest godina nakon legendarnog Mausa, američki strip autor Art Spigelman, objavio je ove godine novo remek-delo – grafičku novelu U senci tornjeva kojih nema, posvećenu 11. septembru 2001.
Najveća zvezda slovenačke glavne kantautorske struje, računajući čak i osamostaljenog Zorana Predina, uveliko je postao Vlado Kreslin, što se videlo i na njegovim nedavnim prednovogodišnjim koncertima
Čuveni britanski botaničar i ekolog Dejvid Belami je neizmernom ljubavlju prema biljkama i živom svetu uopšte, kojom je zračio u svojim kultnim televizijskim emisijama iz sedamdesetih, zarazio čitave generacije i postao jedan od njihovih autentičnih heroja detinjstva. Sa ništa manjim žarom i danas je borac za očuvanje prirode
NASA je početkom decembra objavila satelitske snimke jednog glečera na Grenlandu koji pokazuju da su se – usled globalnog zagrevanja – značajno povećale brzine kretanja i otapanja lednika. Debljina leda smanjuje se brzinom od 15 metara godišnje, što je dva puta brže nego što su predviđali dosadašnji klimatski modeli. U međuvremenu, u Argentini je održan samit Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama
Da li su naučnici na putu da otkriju mitološku panaceju, lek za sve bolesti, pa i neke od najtežih, kao što su dijabetes, infarkt, paraliza kičme, Alchajmer? O ovim naučnim prodorima "Vreme" je u Londonu razgovaralo sa Beograđankom dr Jasminkom Godovac-Cimerman, profesorom na University College London
Boris Stajkovac, "najpoznatiji humanitarac" u izjavi za "Kurir"
