Ovog avgusta, više nego ranijih godina, obrazovanje i školski sistem u Srbiji bili su u centru pažnje. Hoće li biti štrajka prosvetnih radnika? Hoće li školska godina početi na vreme? Kako će u praksi izgledati promena po kojoj će sva deca od šest i po do sedam i po godina, bez obzira na zrelost, morati da krenu u prvi razred.
Postoji potreba za drugačijim načinom rada, a to je da se za pojedino dete može izraditi individualni obrazovni plan, da se s njim metodski radi drugačije, sa smanjenim ili sa obogaćenim zahtevima. To će biti i to već postaje praksa u našim školama. Ovakav način rada će pogodovati i za talentovanu decu. Važno je da on uđe u naš školski sistem kako bi se postepeno prevazilazila ideja škole kao vojske u kojoj svi koračaju istovremeno i isto reaguju na komandu
S obzirom na događanja pred svaki početak školske godine, može se reći da će i ovaj 1.septembar početi uobičajeno, u štrajku. Trećina osmogodišnjih škola neće raditi, a od četvrtka, 2. septembra, svi će se naći u klupama. Kako najavljuju, možda ne zadugo
Prema mišljenju nekih stručnjaka, jedan od suštinskih elemenata u obrazovanju mladih jesu primarna geografska znanja. Nažalost, istraživanja u čitavom svetu pokazuju da se ljudi na geografskim kartama snalaze sve teže i da je kartografska pismenost u krizi. Ovim problemom, sa naučne tačke gledišta, bavi se dr Đurđica Komlenović, naučna saradnica Instituta za pedagoška istraživanja, u svom radu "Poznavanje geografske karte na kraju osnovnoškolskog obrazovanja u Srbiji", objavljenom u decembru prošle godine u Zborniku Instituta za pedagoška istraživanja
"Tvorac elektronskog učenja Mark Prenski jednom je objasnio da su današnja deca digitalni urođenici, a nastavnici – digitalne pridošlice. Škole su se, sa svojim metodama, zaglavile u XIX veku, a ovaj koncept prevazilazi taj problem, jer njim, deca koja i inače mnogo vremena provode na internetu, sada mogu to vreme da iskoriste i za učenje"
