Kategorija: Dodatno

Etnomuzikologija

Poreklo melodije

U Vojvodini je došlo do međusobnog uticaja, prožimanja i oplođavanja muzičko-folklornog stvaralaštva dvadeset šest nacionalnih zajednica koje ovde žive i koje su tako stvorile jedinstvenu muzičku tradiciju ovog prostora

Kompozitori

Kornelije Stanković

Isidor Bajić, Rudolf Bruči, Josif Marinković, Tibor Hartig, Ivan Kovač, Erne Kiralj, Ivan Kovač, Karolj Kormholc, Miroslav Štatić, Trandafir Žuržovan, neki su od dvadesetak poznatih kompozitora Vojvodine. I, naravno, Kornelije Stanković

Intervju – Bane Krstić, Garavi sokak, muzičar i producent tamburaške muzike

Za društvo u ćošku i celi svet

"Odavde peva dno mora pod otvorenim nebom. Radosna tuga sa ravne ploče. U ravnici u kojoj nije lako pevati, a ako ne pevaš nećeš opstati, jer ovde Zemlja još uvek nije okrugla. U svakom slučaju, to je muzika nastala iz susretanja čoveka sa zemljom i ljudi sa ljudima, a tek posle su nastali gradovi"

O čemu se peva u Vojvodini

Atlantida na dnu mora

Sinonim za pevanje u Vojvodini iz jugoslovenske perspektive jeste – Đorđe Balašević. Nije, međutim, da Balašević izvire niotkud. Brazda koju su isprva zaorali Branko Radičević i Miroslav Antić nastavlja se, na prirodan način, pesmama Đorđa Balaševića, pesmama čija poetika u svojoj srži skriva ideju o mimoilaženju s Kairosom, bogom pravog trenutka, odnosno spoznaju da je tajming uvek promašen, da je stalno ili prerano ili prekasno

Rok muzika u Vojvodini

Duh urbanih ravničara

Većina vojvođanskih rok autora nekako je izmicala unapred određenim (žanrovskim, industrijskim ili kakvim god) definicijama, tako da se refren iz pesme Obojenog programa – "Svaka definicija gubitak je slobode" – čini kao podtekst čitavog fenomena

 

Fenomen Exit

Exit je uspešno otvorio oči svima koji žele sebe da izraze kroz kreaciju, dokazujući da se sve to što vidimo da se dešava negde u svetu – može dešavati i kod nas. Nema nijednog razloga zašto taj primer ne bi služio i kao paradigma za budućnost

Geopoetika vs politika

Dobri duh Vojvodine

Mnogo je pisano o identitetskim korenima Vojvodine koji su sami po sebi čudo, jer je reč o pokrajini u koju se večito neko doseljavao i čiji su svi stanovnici bukvalno dođoši i kolonisti, neko je došao pre, neko kasnije, a kolonisti su večito ostali samo oni koji nisu poštovali ono što je najbitnije za Vojvodinu: voli je i ne pitaj čija je, jer samo tvoja ona biti neće

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu