Kritike koje dolaze iz tabora pravoslavnih, naglašavaju neki zapadni religiolozi, na račun savremenog koncepta ljudskih prava, mogu se shvatiti i kao doprinos toj ideji
Kada papa Franja govori o neophodnosti da se pomogne siromašnima, kada govori protiv trgovine oružjem, o Drugom kao bratu, a ne strancu, o ekologiji i čuvanju planete, o kulturi smrti koja je opsednuta konzumerizmom pa tu konzumerističku logiku prenosi i na živa bića, njegove govore prekidaju gromoglasni aplauzi. Izgleda da oni koji slušaju papu prečesto misle da on kritikuje onog koji stoji do njih, a vrlo retko shvataju da je kritika upućena baš njima
"Mnogo ljudi nije svesno da istorija i društvo ne počinju sada nego se zasnivaju na prošlosti. Ali ne zato da bi prošlost dominirala i upravljala sadašnjošću već da bi bila dobar i istinit osnov. Vaš dug prema prošlosti da je oslikate i fiksirate onakvom kakva je zaista bila. I na osnovu tih zaključaka treba nastaviti dalje, a ne stalno se vraćati u prošlost i menjati je"
Hidžra – napuštanje društva, govora, jezika, pisma, kojim se Samom Bogu pridružuje, označila je početak poslednje četvrtine trajanja čovečanskog, a od tada evo prođe 1437 leta. Nije hidžra iz jezika u jezik, iz srpskog u bosanski, albanski, iz hebrejskog u arapski, iz grčkog, jermenskog u turski, već iz jezika svakog u svejezik jedan, iz svaštoljubnog jednog svakog u Bogoljubni svaki, jedan