Izbegličke teme u kinematografiji
Ranjenici u tuđoj zemlji
Sudbina izbeglica zbog ratnih vihora devedesetih koji su protutnjali prostorima bivše Jugoslavije je pre lajtmotiv, sporedna tema, karakteristična situacija no glavna tema filmskih narativa
Kategorija: Dodatno
Intervju - Srđan Koljević, režiser
Vremena i strpljenja
"Uklapanje u novu sredinu je najveći psihološki problem teme o izbeglicama. Mnogi ljudi grčevito žele da zadrže elemente svog identiteta, života, navike iz svoje stare sredine, i zato ne prihvataju okolinu u koju su bačeni. Nekako uvek misle da je ono što su ostavili, napustili, značajnije i veće - što je najčešće i slučaj - od onoga gde su nasilno došli"
Izbegličke teme u kulturi
Tragovi nevidljivog naroda
Po podacima Komesarijata za izbeglice i migracije Republike Srbije, 1996. godine u Srbiji je status izbeglice imalo 617.728 osoba, od čega je 330.123 izbeglica bilo iz Hrvatske, 266.279 iz Bosne i Hercegovine i 21.326 iz ostalih delova bivše Jugoslavije. Izbeglištvo je velika društvena i ljudska tema, i kultura kao odraz dešavanja u društvu i čoveku – nije je mimoišla. Kako se u knjigama, na filmu, u pozorištu priča o izbeglicama
Evropski fond za Balkan – Savetodavna grupa »Balkan u Evropi«
Neispunjeno obećanje o proširenju Evropske unije na Balkan
Intervju – Hedvig Morvai, izvršna direktorka Evropskog fonda za Balkan
Kako osnažiti proces evrointegracija
"Što više cilj pridruživanja EU podseća na pokretnu metu, veća je i verovatnoća da će se na taj način smanjiti posvećenost balkanskih političkih lidera reformama kao i podrška naroda ovih država evropskim integracijama"
Intervju – Prof. dr Florijan Biber, profesor studija Jugoistočne Evrope, Univerzitet u Gracu
EU nije ketering na srebrnom tanjiru
"Neće se mnogo promeniti kad zemlja uđe u EU. Pridruživanje EU je instrument i mogućnost za sprovođenje reformi, angažovanje i podršku. Nije reč o tome šta želi Brisel, već da se identifikuju potrebe zemlje buduće članice i njena sposobnost da sprovede reforme"
Budućnost Balkana
Balkanski priručnik za novu EU komisiju i parlament
U Solunu 2003. godine zemljama Balkana je ponuđena jasna perspektiva za članstvo i tom prilikom su šefovi država i vlada EU izneli svoju "otvorenu podršku evropskoj perspektivi zemalja Zapadnog Balkana. Budućnost Balkana je u Evropskoj uniji"
Subotica
Vreme je za domaćinsko vođenje grada
"Promenjen je pristup planiranju i realizaciji investicija, taj pristup je postao domaćinski. Sa druge strane, planirali smo pored više manjih investicija, odnosno nismo hteli da ulazimo samo u jednu ili dve veće investicije. Mi ćemo se baviti investicijama od tri do 30 miliona dinara", kaže Jene Maglai, gradonačelnik Subotice
Smederevska Palanka
Situacija se normalizuje
"Spremni smo da investitorima maksimalno olakšamo situaciju. Postoje interesovanja, neki su projekti i započeti, ali sačekajmo da ti pogoni budu otvoreni. U svakom slučaju, kod nas su investitori dobrodošli", kaže Radoslav Milojčić, predsednik opštine Smederevska Palanka
Inđija
Interesovanje investitora ne zavisi samo od nas
"Zbog političke i ekonomske situacije u Srbiji, početkom 2013. godine bio sam skeptičan po pitanju novih investicija. Na sreću, prevario sam se i opština Inđija je jedna od retkih u Srbiji koja je u 2013. godini uspela da realizuje i jednu novu grinfild investiciju", kaže Petar Filipović, predsednik opštine Inđija
Pećinci
Spremni za investitore
"Koristeći povoljan geografski i saobraćajni položaj uspeli smo da, u proteklih desetak godina, privučemo i realizujemo više od 50 grinfild investicija, čija se vrednost meri stotinama miliona evra", kaže predsednica opštine Pećinci Dubravka Kovačević Subotički
Grad Leskovac
Grad sa dva brenda
"Mislim da se, u odnosu na raniji period, danas u Leskovcu oseća jedna vrsta izvesnosti", kaže Goran Cvetanović, gradonačelnik Leskovca
Grad Zaječar
Privrednici članovi gradskog veća
"Treba da zaboravimo na podele po okruzima. Cela Timočka Krajina treba da bude jedinstvena, Zaječar treba da bude administrativni centar, a Bor industrijski. To je najbolje i za našu državu i za ljude koji ovde žive", kaže Saša Mirković, predsednik Skupštine grada Zaječara
Digitalna komunikacija
Na korak od šopinga, na klik do informacija
U Srbiji ukupno 3,2 miliona stanovnika starijih od 16 godina aktivno koristi internet – što čini 52 odsto domaće populacije. Korisnici interneta u našoj zemlji nedeljno provedu u proseku 13 sati u različitim aktivnostima "na mreži" – najzastupljeniji uređaj je i dalje desktop računar, uz primetan porast broja korisnika koji pristupaju sa mobilnog telefona (14 odsto) i tablet računara (2 odsto). Pozitivan primer iz prakse digitalnih komunikacija veoma je vidljiv u slučaju šoping-mola Delta City, koji je, osim konstantnog unapređenja ponude brendova, dodatni izazov pronašao u uspostavljanju i negovanju onlajn komunikacije sa potrošačima – od prisutnosti na najpopularnijim društvenim mrežama Fejsbuk i Tviter do lansiranja prve mobilne aplikacije šoping-mola u Srbiji
Intervju – Nataša Sekulić, direktor prodaje IBM-a za Srbiju, Makedoniju, Crnu Goru i Albaniju
Trajni proces promene
"Ono što IBM može da pruži kao korisniku se pomera u neki drugi smer – u cloud, poslovnu analitiku i mobilne i društvene tehnologije. Krajnji korisnik postaje sve glasniji i sve se bolje čuje kroz društvene mreže – on sada ulazi u firmu na nivou odlučivanja šta će biti firmin sledeći korak"
Bolje razumevanje, bolja saradnja
Cilj Foruma Srbija Nemačka, između ostalog, jeste i to da građani Srbije bolje upoznaju Nemačku, da Nemci saznaju više o Srbiji. Jer, neznanje dovodi do predrasuda, a predrasude koče razvoj
