„Vikend-ratovi“ minulih godina podsećali su na priču o pastiru koji je iz hira vikao „vuk, vuk!“ Poenta nije da vuk ne postoji, nego da je došao kad više niko nije verovao pastiru. Vučićeva krivica je što je sto puta urlao da zabavljao glasačke mase na nekoliko dana. Sada možda stvarno ima razloga da urla, ali mu malo ko veruje
Računajući na popularnost vojske Slobodan Milošević je nakon Kumanovskog sporazuma formirao jedinicu za povratak na Kosovo. Nikad nigde nije otišla. Nešto slično ponavlja sadašnji predsednik Srbije. U oba slučaja, reč je o jeftinom rijalitiju
Prvi put su među četiri najbolje ekipe Mundijala istovremeno Hrvatska, država sa manje od četiri miliona stanovnika, i Maroko, zemlja za koju fudbal sigurno nije prva asocijacija. Zvuči kao čudo, ali ni Hrvatska ni Maroko nisu tu slučajno, već kao dokaz da rad, posvećenost i strast mogu da dovedu do čuda, i u fudbalu, i u životu, a to je dragocena lekcija
Bez obzira na to ko je za koga navijao i kakve ko strasti i kog porekla u srcu nacionalnom gaji, fer je i sportski reći: bravo komšije. Svaka čast na borbenosti i istrajnosti. Tako se igra turnirski fudbal. Ej bre, Brazil ste eliminisali!
Nije strašno što smo pukli u fudbalu, strašno je što na primitivizam odgovaramo primitivizmom i što je nasilje ukorenjeno u svakom segmentu našeg društva
Širom Nemačke je uhapšeno 25 osoba zbog sumnje da su formirali terorističku grupu i hteli da ruše poredak. U pitanju su bizarni i opasni „Građani Rajha“ koji ne priznaju postojanje današnje Nemačke. Za svog „regenta“ su predvideli jednog vremešnog plemića, a u svojim redovima imaju i bivše i sadašnje vojnike
Ima nekoliko godina kada se jedan ovdašnji sveštenik upitao kako sa javnošću komuniciraju poruke ljudi koji o sebi govore u množini i potpisuju se "božanstvenim" rukama sedeći na "najsvetijim" tronovima? I ne radi se tu o korišćenju termina koji, da bismo ih razumeli, traže odgovarajuće obrazovanje, već o jeziku koji odražava i stvara jaz između društva i Crkve, vernika i njihovih vođa
Prekid programa televizija N1 i Nova S je nagnao na razmišljanje kako bi slika Srbije izgledala da uopšte nema kritičkih medija: ružičasto i jednoumno kao u najlepšoj naprednjačkoj utopiji kakva je kratkoročno bila zaživela u Skupštini Srbije kada ju je opozicija napustila
Dok su Hrvati slavili pobedu, naš selektor je u "Kući fudbala" u Pazovi govorio dosta uopšteno i čudno. On se ne boji, on se ne stidi, on je ponosan, jasno mu je sada da nije moglo više i bolje što nismo otišli dalje jer "tamo ne bismo ništa uradili jer nismo bili spremni". A naš predsednik ni da zucne nakon ispadanja Srbije sa SP, on se više od svega plaši neuspeha pa se lukavo kloni da se sretne sa onima koji mu ne donesu medalju
Lista Vučićevih ljudi je poduža i uočljivo je da se formira na osnovu pravila opisanih u konceptu „Genghis Khan School of Management“. Izučavanjem principa i postupaka Džingis-kana, jednog od najuspešnijih lidera u istoriji, moderna menadžment teorija je definisala osnovna pravila kojih se pridržavao veliki kan stvarajući svoju imperiju. Očigledno je da se ovi principi i postupci primenjuju u Vučićevoj Srbiji.
Trudili su se, želeli, ali nisu umeli. Mi smo se nadali, navijali, ali ostali uskraćeni. Navijački snovi su bili nadvladali stvarnost. Sam plasman na Svetsko prvenstvo, videlo se to u sve tri utakmice, jednostavno je krajnji domet ove fudbalske reprezentacije Srbije. I to nije malo
U hotelu „Ekscelzior“ u Dubrovniku, gde smo slušali radio-prenos fudbalske „utakmice stoleća“ između Jugoslavije i SSSR, je zavladala potpuna euforija - 1:0 za Jugoslaviju, 2:0, 3:0. Čestitali smo jedni drugima, kao da smo ih mi lično zabili. Mala Titova Jugoslavija je tukla Staljinov Sovjetski Savez. U 46. minutu smo poveli sa 4:0, u 59. minutu bilo je 5:1 i tako ostalo sve do 75. minuta. Sve se činilo gotovim. Kakva pobeda! Kakav trijumf jugoslovenskog samoupravnog socijalizma nad staljinizmom! Kakva demonstracija nadmoćnosti! A onda je sovjetska ekipa krenula u napad kao sedam godina ranije na Berlin
Kuda vodi Vučićevo obraćanje Evropskoj uniji tabloidnim rečnikom i imenovanje Vulina za direktora BIA? Izvesno je jedno – zemlju čeka serija poraza u kojima će se njen predsednik svaki put predstavljati kao pobednik
„Katastrofa“, rekao je Tomas Miler posle jalove pobede protiv Kostarike (4:2) u četvrtak uveče. Ovaj tim Nemačke je potvrdio tezu kritičara da je u toku „sunovrat nekada velike fudbalske nacije“. Nemački sportski novinari primećuju da se sa igračima kalibra Šloterbeka i Zilea u odbrani teško može čak i na japanske samuraje, a kamoli na neki tim svetskog ranga
Tačno na današnji dan pre tri godine okončan je štrajk prosvetnih radnika u Hrvatskoj kada su ispunjeni svi njihovi zahtevi vezani za povećanje plata i plana protiv nasilja u školama. Kako? Tako što su ujedinjeni protestovali ravno 36 dana. Naši degradirani prosvetni radnici imaju svo pravo ovog sveta da štrajkuju, ali to čine razjedinjeni uz vidan manjak solidarnosti – i unutar profesije i u društvu
U osnovi, “dverjansko” saopštenje nije ni novitet ni incident. Pune su naše ozbiljne novine i knjige ovakvih smatranja i ukazivanja, oglašavaju se u ovom duhu i smislu akademici i profesori univerziteta, štekću o tome mediji u kalibarskom rasponu od visokoparnih pa do raspušteno tabloidnih
Kao i dobar deo zemalja regiona Zapadnog Balkana, uključujući i Srbiju, ni Crna Gora nema zvaničnu statistiku o broju žena ubijenih u porodično-partnerskom kontekstu. Organizacija Centar za ženska prava (CŽP) vodi svoju evidenciju, prema kojoj je u prvoj deceniji 21. veka, od 2001. do 2011. godine, u Crnoj Gori u porodično-partnerskom nasilju stradala 51 žena
Ti levi liberali nikako, bre, da se opuste nego stalno insistiraju na tim svojim dosadnim imperijalističkim temama, poput nekakvih ženskih, gej i sličnih prava i tako u Kataru em kvare čistu lepotu fudbalske igre, em vređaju čestiti muslimanski svet koji je Đuka(nović), kao poletarac Šešeljeve Srpske radikalne stranke, onoliko branio u Bosni i na Kosovu, dok su ih, te sirote muslimane, strašni levi liberali ubijali i proterivali ognjem i mačem... Je l' da da je tako bilo? Ma, naravno, kako bi drugačije
Strepnju nam izaziva, ili bi trebalo da nam izaziva, da je Brazilcima bilo potrebno 83. minuta da Švajcarcima slome odbranu i daju taj jedan jedini gol. Pred nefavorizovanim srpskim fudbalerima je, dakle, zadatak koji su famozni Brazilci ispunili na jedvite jade. Ali, nada da to ipak mogu je realna pa hajde da se nadamo. I navijamo
