Dačić je ministar spoljnih poslova na radost Kremlja i starleta, izborom Vesića za ministra građevinarstva i infrastrukture ostvarila se Šapićeva noćna mora, Đuka vitla bengalkom zbog izostanka Mihajlović u Vladi, a Jadranka Joksimović je indignirano odbila da susrete u Briselu zameni sastancima sa D.J. Vučićevićem
Koliko god da Vučić na ovaj ili onaj način kupi vremena, za Srbiju će biti preskupo - cena mu je posle napada Rusije na Ukrajinu otišla nebu pod oblake. Ništa jeftinije nije ni ono kupovano u slučajevima Jovanjice, Belivukove bande i tolikih korupcionaških afera. Oba računa će plaćati generacije
Obaška što je šire područje Šodroša i Kameničke ade ekološka oaza: planirani most je deo „obilaznice“ koja je planirana da ide pravo kroz grad, prethodnica suludog projekta „Novi Sad na vodi“, a ugovori sa kineskom firmom CRBC se protivno zakonu drže u tajnosti
Naše kolektivno sećanje je podložno manipulacijama, pogotovo zato što nismo konačno definisali ni gde smo bili ni kuda idemo. Između prošlosti koju svako tumači kako želi, do budućnosti u kojoj još ne znamo da li idemo na Zapad ili Istok
Ideja da se Aleksandar Vučić povuče sa javnih funkcija dok neko drugi ne obavi neprijatan posao, a da se onda on vrati u belom maršalskom odelu i nastavi gde je stao – uistinu je sjajna. Neka vas ne zbuni što je ona u isto vreme i detinjasta i, ako ćemo pravo, idiotska
Nije Vulin bitan i nije bitno ništa što kaže. Međutim, ako to što kaže, kaže sa pozicije moći, onda je to bitna poruka zbog svega što iza njega stoji. A ako dobro pogledate šta je sve to iza njega, smrznućete se do kostiju
Mediji i političari na Zapadu drže se teorije zavere prema kojoj Vladimir Putin preko Aleksandra Vučića pušta tražioce azila u Evropsku uniju ne bi li je destabilizovao. Ta teorija je toliko glupa da nikome ne može da zvuči logično. Ali, cilj pritiska na Srbiju je nešto sasvim drugo – uvođenje sankcija Rusiji
Čemu uopšte imaju služiti ovakve Deklaracije? Na stvarnost “na terenu” one ne mogu uticati ama baš nikako, i baš ništa se neće pomeriti ni za milimetar u bilo kojem pravcu bilo gde na planeti Zemlji, kamoli “na Kosovu i Metohiji”
Koliko je Slobodan Milošević bio uvažavan kao „faktor mira i stabilnosti“, toliko je i Vučić kao regionalni lider. Zavela sada Srbija sankcije Rusiji ili ne, samo je šteta izvesna. Prilika da se propusti prilika ponovo nije propuštena
Pitanje (ne)dostojnosti bilo kojeg ljudskog bića da se pojavi u javnosti složeno je i ne može se apsolvirati u dve-tri zgodno zvučeće i trendove prateće progresivno-humanističke parole
Isključivo na prednja vrata u Novom Sadu se u javni prevoz ulazi samo na početnim stanicama linija. Kasnije, tokom vožnje, naročito kroz centralnije delove grada gde je veća fluktuacija putnika, ulazi se na bilo koja vrata, ali naravno (Beograđani, načuljite uši!) tek nakon što se strpljivo sačeka da izađu svi koji su namerni da izađu, a ne da se nagurava s njima u očajničkom stampedu za mesta
Digitalna revolucija traje gotovo pola veka, došlo je vreme poslovnog išijasa i povišenog holesterola. Nije baš kao da je žurka gotova, ali ne može se više direktno sa nje na posao, pisalo je „Vreme“ u broju 1656
Vratila sam se u Srbiju prošle nedelje. Drugi dan od povratka, na ulasku u lift srećem komšiju. „Vratili ste se, dobro je“, samo što u drvo ne kuca, da izgonimo valjda te zle duhove. „Da“, smeškam se. „Pa kako je tamo?“, pita zabrinuto, cokće, pa nastavlja: „Čujem u Nemačkoj katastrofa!“ Objašnjavam polako da je tamošnja katastrofa znatno bolja od ovdašnjih potoka meda i mleka
Sastalo se, osudilo je Rusiju, konstatovalo se da ima mnogo problema koje treba zajednički rešavati, Erdogan je pretio Grčkoj, Vučić se obračunavao sa ustašama, potpisalo se nije ništa, rastalo se i dogovorilo da se ponovo sastane u istom sastavu
„Kao nastavnik, svedok sam pada nivoa znanja, porasta drske neobaveštenosti i sklonosti teorijama zavere poslednjih godina. U svakom semestru padam u sve dublje očajanje, uglavnom zato što nepoštenost i snalažljivost sada nalaze načine da se prenesu i na onlajn područje“, pisala je u „Vremenu“ broj 1656 književnica iz Skoplja
Moglo bi poznavanje pravoslavnih običaja i slava da se uvede kao obavezno na svakom završnom ispitu, da bi se deca od malih nogu učila tradiciji srpskoj, a ne pomodarstvu koje dolazi sa zapada kojim bi da se uništi ta tradicija koja traje hiljadama godina
Čemu uopšte imaju služiti ovakve Deklaracije? Na stvarnost “na terenu” one ne mogu uticati ama baš nikako, i baš ništa se neće pomeriti ni za milimetar u bilo kojem pravcu bilo gde na planeti Zemlji, kamoli “na Kosovu i Metohiji”
Nedavno je objavljen novi prevod Puste zemlje sa beleškama i pogovorom Leona Kojena. U njemu se ubedljivo dokazuje da pitanje kako čitati Eliotov spev nije stvar upliva istorijskih ili ma kakvih drugih okolnosti, nego da tekst čitaoce svojom strukturom neprestano uporno vraća na njega, sve čineći ih time jedinim stvarnim protagonistima pesme
Mediji opisuju stanje konflikta, u društvu se ideja rata putem televizije ljudima provlači kroz uši svakodnevno, a ništa se ne čini da se konflikt spreči. Rat je onda neizbežan ishod
