Analena Berbok, Džo Bajden, inflacija, poskupljenja, dizanje kamatnih stopa, kolaps TENT-a, ekološka pobuna, profilisanje opozicije – okolnosti su se pred izbore 3. aprila malo promenile. A tu je još i tinjajuća, nepredvidiva pandemija
Šta je ogolio kolaps TENT-a? Zašto je Darija Kisić Tepavčević postala lik iz filmova Gorana Markovića? I kako se zove poslednja demokratska institucija u Srbiji
Eto nam tužne, cinične prednosti nad Skopljem: tamo je postojala nada, ali je izneverena; ovde čak ni nade nema. Unapred se mirimo sa gradovima i svetovima koje će nam najgori među nama ostaviti u amanet
Mislim da je odgovornost svih nas, vlasti, opozicije, neopredeljenih, apstinenata, da u javnom prostoru i na društvenim mrežama pažljivo biramo reči jer iako ne postoji “smrtonosni komentar”, postoji potreba da svi skupa živimo u zdravijem društvu
Kada bi jezici imali jezik da progovore, srpski jezik bi vikao na sav glas, smrtno uvređen zbog načina na koji je zloupotrebljen i isprostituisan u ovoj šaradi u kojoj nijedno slovo nije ni tačno ni suvislo, u kojoj su čak i zarezi i tačke pogrešni
Dobro se sećam mog prvog susreta sa Svetim Nikolom: došao je da daruje decu.To je zapravo katolički običaj, ali da bi obradovali decu njegov dolazak u kuće su organizovali i pripadnici drugih vera. U dečju sobu je ušao u crveno ruho odeven muškarac sa velikom belom bradom i vrećom sa poklonima. Pitao me je da li sam bio dobar
Šta je domaćinsko poslovanje na naprednjački način? Najbolje je zamisliti oznojanog Sinišu Malog kako zavrnutih rukava baca kamare novčanica u peć obrenovačke termoelektrane
EPS saopštava da će zbog „nerazjašnjenih okolnosti“ i „namernih grešaka u radu“ krivce za kolaps TENT-a tražiti policija i bezbednosne službe. Istraga će, dakle, ići u pravcu nekakvih trećekolonaša i sabotera, a ne poptuno nekompetentnog naprednjačkog kadra u koje spada i sam v. d. direktor Milorad Grčić
Javni servisi na bivšim jugoslovenskim prostorima, kao moderne katedrale nacionalnog duha, uvek su se trudili da kroz medijski para-jezik sačuvaju nekakvu “čistotu nacionalnog bića”
Niški “mural” Vučiću, još više nego onaj vračarski posvećen Mladiću, prava je slika našeg truljenja i propadanja. Koje je stepenovano, ali jednosmerno i nezaustavljivo
Konstantinovićeva se dijagnoza više ne doima nimalo lokalnom, da ne velimo provincijalnom, već upravo (srazmerno domašaju američkog političkog i kulturnog upliva) globalnom
Miloša Minića i Josipa Vrhovca je vetar partijske politike naneo u kancelariju ministra spoljnih poslova na uglu zgrade MIP-a. U tu zgradu sa lavirintom beskonačno dugačkih hodnika su prvi put ušli na veliki, svečani ulaz, a ne na druga dva službena ulaza, kroz koja na posao dolaze diplomate, činovnici i čistačice. Zato nikada nisu do kraja shvatili kako ministarstvo spoljnih poslova funkcioniše
U četvrtak je preminula dvadesetjednogodišnja jutjuberka iz Beograda Kristina Kika Đukić. Mnogima do juče njeno ime nije značilo ništa, sve dok se nije saznalo da dolazi sa jutjuberske scene i da deca i tinejdžeri veoma dobro znaju o kome se radi
Bolje je graditi na onom što je dobijeno, nego rizičnim akcijama dovoditi u pitanje vlastite ciljeve i kredibilitet. Zavodljiva je energija manjine bez koje ništa ne bi započelo, ali sada je ključ u konsolidaciji podrške šarolike i tihe većine
Kako će se salto mortale Aleksandra Vučića sa zakonima o eksproprijaciji i referendumu osetiti u njegovim redovima? Pred čitaocima je nacrt ideje bez izmena i dopuna
Kakav je Aleksandar Vučić među svojim mladim naprednjacima? Zbog čega u društvu vođa navijača Crvene zvezde ne deluje kao odlučni i samouvereni lider koji se nikog ne boji? I može li opozicija na izvorima u aprilu sledeće godine kapitalizirati ozbiljne ekološke probleme
Predsednika Srbije Aleksandra Vučića porazila je „ulica“. Makar u jednom izolovanom slučaju. Pokazalo se da je u naprednjačkoj demokratiji recept da se građani izbore za svoje vitalne interese da se u dovoljnom broju okupe na ulicama, da budu dovoljno uporni, da se ne plaše hapšenja, da ne ustuknu pred batinašima, da smisle dovoljno radikalne demonstracije i da ih dobro organizuju
Preksinoć je Angela Merkel na televiziji sama pevala podrugljivo izmenjeni tekst kabaretistkinje Hildegard Knef, ismevala samu sebe. Knef, na primer, peva da je sa šetnaest godina poželela „sve ili ništa“, a Angela Merkel da je sa šestnaest godina „poželela da vlada“. Pevala je neobično dobro. Podsetilo me je na to kako je Putin jednom prilikom na engleskom zapevao Bluberry Hill
