Kakva je situacija u zemlji pred izbore koje je Vučić zakazao za 17. decembar bolje od analitičara i političara govore cene u radnjama, stanje u bolnicama ili sudovima i upoređenje sa inostranstvom – uključujući i ono bliže. Kakva god bila opozicija, nema drugog instrumenta za kažnjavanje vlasti
Roditelji su mi bili ateisti, tako sam odgajan u Banatu. Bio sam Jugosloven. Jevrejinom sam se osećao samo kada su me nacisti zbog porekla strpali u koncentrcione logore, ni pre ni posle toga. A onda se u subotu, 7. oktobra, nešto u meni desilo
Informisanje nikako ne sme značiti šokiranje javnosti sve strašnijim i strašnijim slikama nasilja. Pošto je u pripremi zakon o medijima, ovo je možda poslednja prilika da se zaštitimo
U zamrznutim konfliktima koji dugo traju po pravilu periodično dolazi do usijanja i erupcije nasilja. Tako se mržnja militantnih Palestinaca prema „jevrejskom aparthejdu“ ovog vikenda smrtonosno izlila na izraelsku teritoriju. Nema sumnje da će odgovor uzdrmanog Izraela biti brutalan. Hezbolah, Iran i Sirija vrebaju priliku da se aktivno umešaju u rasplamsani sukob
Pod sumnjom da je švercovao kokain i da je vođa balkanskog narko kartela, u Brazilu je uhapšen Aleksandar Nešić, sin osuđivanog narko dilera, „srpskog kralja kokaina” Gorana Nešića Cige
Priča o besplatnim vrtićima za svu decu završava se sa skupljim vrtićima za veliki broj dece u Beogradu za koje nema mesta u državnim, što je posledica politike neulaganja u izgradnju državnih vrtića
Zbog Predraga Koluvije i Milana Radoičića u svakoj uređenoj zemlji pala bi vlada da se nikad više ne podigne. A opet – kad bi u takvim državama „Hadži“ Vulin i Bata Gašić postali to što su u Srbiji
Posle sednice Skupštine Vojvodine koja je održana u sredu jasno je da će Aleksandar Vučić biti nosilac liste Srpske napredne stranke na sledećim pokrajinskim izborima, ali je i dalje nepoznato kada će se održati. Neki naprednjački kadrovi u Novom Sadu se, naime, opiru direktivama vođe
Ako s tumačenja 5. oktobra skinemo emotivne nanose, izneverene nade i razočaranja, te odolimo spekulacijama, nagađanjima i pogodbenom načinu (šta bi bilo da je bilo) ostaje nesporna okolnost: period od pada Slobodana Miloševića (dakle 5. oktobar 2000. godine) do dolaska Aleksandra Vučića na vlast, bio je najslobodniji period u istoriji Srbije
Apatija je poželjno i politički korektno stanje duha, pa je takmičenje u ležanju u Brezni veoma tačna metafora naše individualne i društvene stvarnosti. Do pobede
Zanimljivo, do trenutka u kojem nastaju ovi redovi, niko Medeničin čin i njegove razloge nije ni podržao i solidarisao se, ni osporio i suprotstavio se. Tzv. kulturna javnost se pravi mrtva, tako je valjda najbezbednije. A možda se ne pravi, nego je stvarno mrtva? Ili bar čudno miriše
Predsednik Srbije uveravao je u ponedeljak uveče na CNN-u voditeljku Kristijan Amanpur da je Vojska Srbije smanjila broj vojnika u zoni bezbednosti duž adminstrativne liniju sa Kosovom. Ponovio je to i u „Ćirilici“ kod Marića na TV Happy dva sata kasnije, ali sa drugačijom intonacijom
Kad „srpski Obilić“ kaže da ni država Srbija ni Srpska lista nemaju nikakve veze sa njegovim junačko-hajdučkim otporom „Kurtijevom teroru“ u pokušaju, šta tu ima dalje da se priča. Zato hajmo da raspišemo vanredne izbore
Oslovljava li danas Aleksandar „Hadži“ Vulin potpredsednika Srpske liste sa „komandante“, isto onako kao što su policijski generali onomad tepali Arkanu
Ova država je objavila Dan žalosti a da nije pomenula imena poginulih, niti objasnila okolnosti pod kojima su stradali. Poslednjih trideset godina smo mnogo puta gledali te medijske krokodilske suze, a prvo mi na pamet padaju nastradali mladići u kafiću Panda, koji su ubijeni pod nerazjašnjenim okolnostima. Za vlast je najvažnije bilo da se odloži fudbalski derbi u Beogradu, verovatno zbog pogrdnog skandiranja Vučiću. Neverovatno je da nekoliko dana u medijima vlada gromoglasna tišina
Šta se dešava sada, dok jesenje lišće prekriva Lisabon? Za kim ili čim Srbija žali, i šta nam to govori – ne o ožaljenima, nego o ožalošćenima? To jest o onima koji su proglasili javnu i sveopštu ožalošćenost, a da nisu ni pokušali da nam objasne gde su oni i gde smo svi mi u svemu tome
Ako je u zvaničnom narativu u Srbiji kosovska policija takozvana, šta je onda napad na takozvane policajce? Ako se na televizijama sa nacionalnom frekvencijom o Kosmetu govori kao o privremeno okupiranoj teritoriji, šta su onda ljudi koji napadnu okupatorske formacije? Problem je u tome što izvan srpkog prostora niko ni ne želi da razume zašto se ovakva pitanja uopšte postavljaju
Zašto je položaj savršene žrtve i takmičenje ko je veća žrtva kroz istoriju tako važan? I kako su sa tim povezane neprestane rasprave oko broja stradalih i ubijenih
