"Devedesete smo proveli svirajući isključivo za dijasporu, i to baš za one naše iseljenike koji su iz cele bivše Jugoslavije otišli tokom ‘odliva mozgova’. Svirali smo, baš kao što kaže jedan naš stih: "od Aljaske do Australije". Kada su završeni ratovi i kada je ovde došlo do promena, našli smo se u jednoj apsurdnoj situaciji da 2000. dođemo u Niš i shvatimo da smo tu poslednji put bili pre sedam godina, a za to vreme smo, na primer, tri puta svirali na Novom Zelandu"
Ovdašnji ljubitelji proze Pola Ostera u poslednjih su četiri-pet godina, zahvaljujući prvenstveno izdavačkoj kući Geopoetika i prevoditeljki Ivani Đurić-Paunović, bili privilegovani te su njegove nove knjige mogli čitati pre nego Englezi i Amerikanci. Novi Osterov roman ovih je dana, međutim, objavljen u originalu, dok se prevod na srpski još čeka. Invisible je u mnogo čemu Osterov povratak na poznat mu teren, na teme i motive koji su ga proslavili
"Ja nikad nisam rekao da nikad neću doći u Srbiju, ja sam rekao da u dogledno vrijeme neću ići u Srbiju, sve dok moj organizam i racio ne ‘prijeđu Rubikon’ i dok ne osjetim da je situacija drugačija. Kada je napravljen iskorak, kad je nastala jedna relaksirajuća politička ambijentalnost, ja sam došao... Dok mi budemo mazohistički tražili krivce u određenim gradovima i nivoima vlasti, proći će nam životi"
