Doktor nauka, angažovani intelektualac, dramatičar, publicista, sve je to Ljosa i još mnogo toga, ali je pre i iznad svega – romansijer. Sve one emfatične partiture Milana Kundere o romanu kao istraživanju postojanja i najvažnijoj umetnosti modernih vremena zvuče otkrivalački i istinito kad čitamo najbolje romane našeg doba, među koje bez sumnje spada većina Ljosinih
"Predstavu počinjemo tako što glumci izgovaraju svoje matične brojeve, a završavamo tako što ih ponove, ali uz njih dodaju i svoje ime i prezime. Između te dve tačke svako priča o sebi spram onoga što se nekada zvalo Jugoslavija, priča o tome šta nam se događa ‘kada sve potone kao Atlantida’, kada potone ono što smo voleli i u šta smo verovali, kada potone sistem po kome smo vaspitavani i po kome smo živeli"
Mario Vargas je pobunjenik, ali i sam kao da ne zna "protiv čega". On je protiv života bez cilja i smisla, smatra da je u svemu promašio zato što ni u šta nije verovao
Hus i Parni Valjak su odavno u savršenoj, većini čak teško zamislivoj situaciji da im stare numere donose novu publiku, a nove održavaju staru. Nikakvo čudo, dakle, da je Parni valjak rasprodao jedan nastup u Beogradskoj areni i uveliko ‘puni’ drugi, što je od (ex)domaćih pošlo za rukom jedino naturalizovanom Beograđaninu Zdravku Čoliću
"Muzičar mora da bude otvoren, bez strahova prema stvarima koje bi mogle da pomognu muzici da ode u nekom interesantnom pravcu. On ne bi trebalo da razmišlja o tome koliko sjajnu izvedbu je pružio, već bi trebalo da ima predstavu o tome šta njegova duša može da pruži muzici"
