Hodao sam tri sata u gradu svetala i štektavih vozova i šina i žica nad prugom. Setio sam se najlepše priče o postanku sveta koju znam. Po toj legendi Japan je stvoren božjim smehom. Neboderi su sijali u kiši i maglici iza stanice Šinđuku. Ja sam zijao u njih i smejao se. Kroz staklenu fasadu video se encefalogram jednog lifta koji pada i drugog koji se penje. I bio sam iza stanice Šinđuku. I svetla liftova su išla po pročeljima staklenih zgrada. I bila je kiša. I vozovi su vikali: Ura!
Ako izuzmemo onog uplakanog Skota O´Grejdija iz USAF-a, oborenog sredinom devedesetih iznad BiH, ne sećam se da sam ikad video lice pilota neke od sila koje se – i humanitarnim bombardovanjem – brinu o nama, talibanima, Iračanima ili "civilima" u Pakistanu, Jemenu i drugde. Ne mogu da zamislim "pilotski roman" u eri bespilotnih letelica. Otud ova priča o trojici letećih pisaca
Organizatori muzičke konferencije MaMA u Parizu upitali su nekolicinu zanimljivih ljudi iz muzičkog biznisa i srodnih disciplina šta misle na koji način će muzika biti prisutna u našim životima kroz petnaest godina. Dobili su sedam mogućih scenarija o budućem obliku muzičkog sveta 2025. godine
Šejkin Poslednji zapis, napisan uoči same smrti: "Đubrište je za mene imalo značaj prolaznog iskušenja moderne umetnosti; s time je moderna umetnost za mene završena. Kada bih se vratio životu (životnoj snazi), slikao bih onako kako slikanje pruža najviše radosti: po uzoru na stare majstore, po cenu toga da ne budem originalan; mislim na slike sa značenjem. Sada, odlazeći, poručujem svima koji ovo slede da nastave ne bojeći se rizika. Slikanje je oblik molitve."
Brehtov komad Džoana, svetica čikaških klanica, napisan 1930. nakon svetskog berzanskog kraha, prikazuje složene odnose između realne privrede i špekulacija na berzi, uključujući i slom celokupnog sistema, te ne čudi da se ova drama trenutno igra u mnogim pozorištima. U impresivnoj inscenaciji Mihaela Talhajmera u bečkom Burgteatru ovaj komad deluje zastrašujuće aktuelno
Umetnički rad nacionalno i globalno najznačajnijeg pančevačkog umetnika današnjice (u bilo kojoj oblasti), a izvorno objavljivan u "Vremenu", ovih je dana ukoričen po treći put
Srebrne čaše su bile obavezni deo trpeze srpske srednjovekovne gospode. Iznošene su povodom proslava, da označe status onoga ko ih iznosi i onoga zbog koga su iznete. Neke od njih je moguće videti na izložbi u Muzeju primenjene umetnosti
Svetska ekonomska kriza je u protekloj godini kao posledicu imala porast kontrole televizije u svetu kao i kod nas. Slikovito rečeno, kada je para manje, kontrolu će pojačavati bilo političke stranke na vlasti, bilo finansijeri u komercijalnim medijima
Nastupajuće, 2011. godine navršava se pola veka otkako je Ivo Andrić dobio Nobelovu nagradu. Tim su povodom već najavljene različite konferencije i manifestacije. Nekako u senci pedesetogodišnjice Nobelove nagrade, ostaje andrićevska – stogodišnjica. Iste godine se, naime, navršava tačno jedno stoleće otkako je Andrić ušao u svet knjige i književnosti. U brojevima 18 i 20 sarajevske Bosanske vile 1911. godine objavljene su Andrićeve pesme; između ova dva izdanja, u broju 19, dakle, objavljena je pesma Miloša Vidakovića u kojoj se zaziva Andrić
