Misaoni lirizam fada, toliko blizak istom takvom uzvišenom lirizmu sevdalinke, dolazi iz drugog sveta u odnosu na horizont proizvodnje "kulture" kao političkog identiteta. On je ličan, nepolitički, individualistički, i zbog toga univerzalan. On izvire iz jednog osećanja života koje je mnogo, mnogo starije od evropskog romantizma, i evropskih novovekovnih mitova. Fado i sevdah nisu "world-music", egzotični zvuci dalekih krajeva van zapadnog kulturnog kruga: to su pesme centra kulturne gravitacije našeg sveta
Uporedimo li Kartu i teritoriju sa prethodnim Uelbekovim romanima, moglo bi nam se učiniti da je ove ranije pisao mnogo besniji i mnogo nervozniji pisac
"Za domaći književni establišment ja ću zauvek ostati svojevrsno ‘strano telo’ s kojim ne znaju šta bi. Šta god da uradim, šta god da postignem, nikako se ne uklapam, ponajpre zato što ne pripadam nijednoj interesnoj grupi"
Jednom su za nju napisali da je istinski raritet. Multitalentovana vizuelna umetnica Nina Bunjevac kretala se od slikarstva naizgled fotorealističkog, a u stvari duboko psihološkog i egzistencijalnog, tokom druge polovine devedesetih, preko fascinantnih skulptura i instalacija koje su u sebi već krile jezgro priče, sve dok nije otkrila narativni potencijal stripa
Na LIMIT – Live Art Festivalu, održanom prošlog vikenda u beogradskom Domu omladine, prikazana je predstava 1973 Masima Furlana, neobična rekonstrukcija izbora za pesmu Evrovizije 1973. U predstavi se, naravno, pojavio i Zdravko Čolić sa svojom pesmom Gori vatra. On, doduše, u predstavi nije izustio ni reč. Ali, dok je na sceni izvodio svoju numeru vatra je gorela u – svima nama
