Svojim Praškim grobljem Umberto Eko je želeo da ispriča postmodernističku varijaciju na bulevarske ežensijevske romane, bestselere s kraja devetnaestog stoleća (što je i vreme radnje Praškog groblja), dokazujući istovremeno još jedanput "da nema ničeg fantastičnijeg od stvarnosti"
Najveća vrlina ovih Basarinih knjiga je piščeva razobručena imaginacija, bespoštedan ironijski naboj, vatromet uvrnutih poređenja i "fantastičarskih" ispada koji izvanredno podvlače zaumnost "stvarnosti"
Lauševićeva knjiga najavljena je kao autobiografija. Ona to ipak nije, bar ne u smislu na koji smo navikli. Ona je zbirka zapisa posle kojih vam nije dobro – kako zbog sudbine jednog vanserijskog čoveka tako i zbog svega i svih koji okružuju i vas, i njega
"Verujem da odgovor na ekonomsku, socijalnu, političku krizu koja se odvija mora da prevaziđe kako liberalni koncept tako i staru socijalističku postavku. Tačno je da su reakcionarne ideje dobile na snazi – ne u smislu fašizma, već u smislu hiperliberalizma, koji, počev od osamdesetih godina, dobija sve više prostora i koji još uvek dominira onim realnim i onim imaginarnim našeg društva"
Dva rivalska pozorišta u Minhenu, Rezidenc teatar i Kameršpile, imaju nove direktore – Martina Kušeja i Johana Simonsa. Obojica su otvorila sezonu predstavama u sopstvenoj režiji, a rezultat je ilustrativan za dva estetski različita pristupa pozorištu