Projekcijom filma Djeca Aide Begić u petak veče svečano je otvoren osamnaesti po redu Sarajevo Film Festival. Naslov ovog filma kao da sažima najmanji zajednički sadržalac većine ovogodišnjih filmova iz tzv. regije. Ne samo film Djeca, naime, nego i gotovo svi do sada prikazani filmovi u svojim najvažnijim aspektima jesu filmovi o deci, i to deci koja više nemaju ni nade, ni sećanja na nadu, nego tek najneodređeniju moguću ideju o nadi, kao u onoj čuvenoj Kafkinoj rečenici koju je izrekao u razgovoru sa svojim prijateljem iz Maribora – postoji nada, beskrajno mnogo nade, samo ne za nas
"Sve što se dešava u našim pozorištima, kao i mnoge druge stvari u našem životu, jeste veštački isfabrikovana stvarnost. Kada jednom društvu suštinski ne treba kultura, onda će ono lako naći hiljadu načina da tu činjenicu potvrdi"
U prošlom broju "Vremena" Momir Turudić je pisao o Doku Holideju. U tekstu on pominje i dva Holidejeva slavna i teška "linkolna" sa drškama od slonove kosti, ali propušta da doda apsolutno ključni detalj, naime, da su ti koltovi bili – poniklovani