Memoari Kim Gordon, "princeze alternativnog coola", uzbudljivi su pogled na rokenrol i art scenu, na noviju američku istoriju, ali i na najbolnija intimna pitanja
Njen bi se ton i timbar mogli porediti sa stanjem koje čoveka uhvati kad na moru udari južina pa se čini da, iako živ, već gnjije iznutra i da je vreme stalo na nekakav pakleni, nerazrešiv način. Jedino što čini da takvo stanje prođe jeste da se jedinka, koliko god očajavala, mora najpre zagledati u ono najteže što nosi u sebi. Bili Holidej, kao najizrazitiji tumač misterije veze između harmonija i unutrašnjih nerazmršenih osećaja, postiže ono najteže – tera nas da osećamo što bismo rado izbegli i da vraćamo pred sebe životna mesta i prošle stanice koje bismo najradije napustili zauvek, da im se nikad ne vratimo
Novi tematski broj časopisa "Gradac" posvećen je virtuelnoj istoriji, odnosno razmatranjima šta bi se desilo da su neki istorijski procesi krenuli drugim smerom od onog koji jesu. Autori koji se bave "kontrafaktualnim" pitanjima su ugledni istoričari Nil Ferguson, Endru Roberts, Majkl Barli, Džonatan Haslam i Mark Almond, a njihove teme su "Hitlerova Engleska: šta bi bilo da je Nemačka izvršila invaziju na Britaniju u maju 1940?", "Šta bi bilo da je nacistička Nemačka pobedila Sovjetski Savez?", "Staljinov rat i mir: šta bi bilo da je izbegnut Hladni rat?" i "1989. bez Gorbačova: šta bi bilo da se komunizam nije urušio?". Iz ovog broja, uz dozvolu izdavača, prenosimo deo eseja profesora Majkla Barlija
Nirnberška devica, Judina kolevka, garota, stolica za isleđivanje, razapinjač, samo su deo eksponata na izložbi srednjove-kovnih sprava za mučenje nedavno otvorenoj u Vojnom muzeju na Kalemegdanu
"Ako se bude snimala srpska verzija američke serije Mad Men, njujorška Medison avenija, ta arterija svetskog advertajzinga imaće u domaćoj verziji odgovor u Hilandarskoj ulici. Tu je bila locirana marketinška agencija Saatchi & Saatchi u kojoj su bili između ostalih i Dragan Đilas, a nedaleko od nje i agencija Spektra u kojoj su bili Milan Beko i Beba Popović. Nisu li oni posle rada u agencijama u devedesetim postali neki od važnih kreatora političkog i društvenog života Srbije"