"Imaš tu ikoničku sliku sa beogradskog nastupa, gde ona, onako razvaljena, grli samu sebe, jer nema nikog drugog i, u stvari, vidiš samo devojčicu kojoj treba zagrljaj. I ona nema kad da peva jer joj treba zagrljaj. Ta slika je nešto kao Isus 21. veka. Onaj kog znamo je razapet, raširenih ruku, Isus 21. veka grli samog sebe ili se grči i brani se od sveta"
"Na francuskom se zastava kaže drappeau, mala tkanina. Mislim da ne postoji objekat sa jačom simbolikom i manjom površinom, maltene je nepostojeći, kao što je zastava"
Novi roman Davida Albaharija, vođen sigurnom autorskom rukom i besprekorno precizno napisan, studija je o usudu i slučajnosti, to jest o ceni (ili bescenju) naših životnih izbora
