"Nemam ništa protiv foto-novinarstva, ali pošto nikada nisam radio za novine, bio sam u privilegovanom položaju, što nije uvek bilo dobro za mene. Zato su me ljudi uvek videli u tom povlašćenom statusu, kao buržujskog umetnika, i po tome sam možda vrlo specifičan na nekadašnjoj jugoslovenskoj sceni pošto sam bio neki ‘slobodni elektron’ koji ide levo-desno"
Simjanović i Tozovac, kompletnim stvaralačkim opusom, prvi delima koja se vezuju za različite naslove, takođe jednako prepoznatljivim, drugi kroz antropologiju kafane kao socijalne svakodnevice radovanja u seti, kraj su jedne analogne ere jednostavnijeg života
