"Ja sam ipak deo instant generacije, a mi živimo u instant društvu u kome su svi u ego-tripu, tako da sam i ja proizvod tog individualnog kapitalizma, bez obzira što sam kritičan prema njemu. Shvatio sam da fotografija može tu žeđ kreativnog nagona vrlo brzo da zadovolji, dok je muzika vremenska forma, koja zahteva da sednete za kompjuter, uzmete gitaru ili klavir i krenete nešto da drndate, jer se u suprotnom ništa ne dešava. Kad napravite fotografiju, onda je ona tu i u sebi sadrži ceo jedan svet"
Umesto da pažnja bude na ljubavnim nevoljama i moralnim i porodičnim implikacijama koje iz toga proizilaze, reditelj je celu priču stavio u širi, savremeni društveni i politički kontekst. Drama bračnog para Nedeljković je, u novoj predstavi JDP-a, tek epizoda koja razotkriva mehanizam vlasti u kome sve počinje i završava se unutar partije. Toga kod Nušića nema, ali reditelja ništa ne sprečava da to tako postavi jer je u komadu pronašao osnovu za svoju ideju
Tina i Shoplifters... doimaju se kao žanrovski i motivski sasvim različiti, mada naposletku oba filma ostaju čvrsto usidrena u vode mejnstrima, uz sve dobro i loše što s tim ide
Asja Bakić, Sladostrašće (Štrik, Beograd 2020);
Karmen Marija Mačado, Njeno telo i druge žurke, prevela s engleskog Mila Gavrilović (Štrik, Beograd 2020)
