Oktobarski salon jeste bio institucija za sebe, institucija kojoj je svakako trebalo pomoći, ali ne i transformisati je do neprepoznatljivosti. Gubitkom prepoznatljivog imena izgubiće se čak i prividna, jedina preostala veza sa bitnim periodom naše kulturne istorije, a od sećanja na jednu gradsku umetničku manifestaciju koja je nekad bila prestižna i koja je uspevala da donese kvalitet, neće, nažalost, preostati ništa
Nije ipak sve tako crno u tom počesto demonizovanom i stigmatizovanom svetu površnosti i zaluđenosti suštinski nevažnim stvarima, koje, na svu sreću, u tom svom mamiparnom naletu stižu združene sa šljokicama i sveopštim sjajem i ulickanošću
Ksenija kao da nije pisala, već kao da je slikala rečima. Kao na platnima poentiliste Žorža Sera, iz tačkica, mrljica, obojenih tufnica, u njenim dramama oblikovala se neobična, fantazmagorična, a opet stvarna, smešna, setna, nelogično-logična slika zemlje u kojoj je rođena i koju je volela
