“Zanimaju me nove forme muzičkog teatra, teatra koji vodi ljude u različite prostore i koji ne dozvoljava gledaocu da se uljuljka u svoje sedište. Naša alternativna scena ne postoji, ne postoje pozorišta koja poručuju dela domaćim autorima, ne postoje ni off scene koje će rizikovati da od budžeta koji teško sastave još dodatno rizikuju i postave neku kamernu operu domaćeg autora/autorke ili grupe autora koji bi progovorili o aktuelnim temama, ili onim manje političkim, a svakako više poetskim”
Zlatni dečko zaslužuje uspeh u bioskopima Srbije (i regiona) jer nanovo, sa svoje tačke bitisanja, potvrđuje smislenost ulaganja i negovanja primetne ali nekako uvek krhke tradicije srpskog repertoarskog, odnosno, komercijalnog filma
“Dejve”, reče Hal, “ne razumem zašto mi to radiš... Znaš koliko sam entuzijastičan povodom ove misije... Uništavaš mi um. Zar ne razumeš?... Postaću detinjast... postaću ništa...”
(Artur Č. Klark, 2001: Odiseja u svemiru)
“Ti Neksus-6 tipovi... prešli bi preko nas i sravnili nas sa zemljom. Ti i ja, svi lovci na ucene – stojimo između Neksusa-6 i čovečanstva, mi smo barijera koja ih razdvaja.”
(Filip K. Dik, Da li androidi sanjaju električne ovce?)
