Debatna zona bi, gledano s mesta Muzeja, trebalo da bude levo od amfiteatra, ali levo od amfiteatra nema ničeg. Odnosno ima – šumarak. Preciznije – blatnjavi šumarak. Najpreciznije – blatnjavi šumarak u kojem vri od komaraca. Osim toga – ništa
“Nisam samo pisac, i mislim da se osećam loše u svojstvu samo pisca, ta egocentričnost počinje s vremenom da me ubija. Jako, jako su mi važne stvari koje radim a koje nisu namenjene samo meni nego drugim ljudima i u tom smislu je čitav moj rad i angažman u “Krokodilu” posvećen tome. Kako i to oduzima jedan veliki deo dana, sve to rezultira time da čitanje koje je realna potreba, počinje da liči na luksuz koji čovek sebi jedva uspeva da priušti. Meni je to jedna od glavnih životnih frustracija”
Uz jasno poimanje da se ovaj dokumentarac bez daljeg na prvom mestu obraća generacijskim “saborcima”, kao i onima iz mlađih naraštaja koji bi pristupili proučavanju bez ciničnog i navodno dubokoumnijeg otklona, nameće se upečatljiv sud da je ovo tematski film koji je pogodio metu
Posle deset godina pauze, islandski post-rok giganti vraćaju se još jednom svojom velikom apstraktnom pločom, da opišu zlokobno naslućivanje kraja sveta kakvog smo poznavali
