Ovo je vrlo dobar mladi film jasne arthaus provenijencije, prenaglašen ali nekako u pravoj meri, baš kao i upečatljiv pokazatelj veština i ambicija Gluščevića i Zorića, čime se snaži junačko-podvižnički ešalon kreativnih snaga nedavno pristiglih u savremeni srpski film
U znak sećanja na velikog nemačkog pesnika i esejistu objavljujemo skraćenu verziju pogovora za njegovu knjigu Šaka anegdota, koja uskoro treba da se pojavi u izdanju Lagune
Nije slučajno što smo se okupili u mediteranskom gradu Ulcinju (koji ne haje za nacionalnost i veroispovest) radi knjige o Ivanu Gudelju, najplemenitijem izdanku jugoslovenske fudbalske škole
Nije da spasa nema... I stigao je iz možda sasvim očekivanog pravca, iz pravca kulturološki i jezički bliske pramajke Velike Britanije. Tu negde može da krene priča o dometima bioskopskog noviteta Meni i striming-favorita Čudo, koji barem u primetnoj meri mogu da nadomeste potrebe za ozbiljnijim i kinestetski superiornijim i smislenijim filmskim sadržajima
Ova serija bila je prvi pravi sitkom, višesezonska (pet sezona sa ukupno 84 epizode) i kreirana u tzv. scenarističkoj saradničkoj sobi (Lola Đukić, Siniša Pavić, Dušan Savković, Gordan Mihić, Vlasta Radovanović i dr.), sa kameo pojavama poznatih ličnosti u sopstvenom mizanscenu
Parafraziram Mikisove reči izgovorene negde pred sam kraj: Ne mogu da kažem da napuštam ovaj svet sa ponosom jer rođen sam kao Čovek, a danas smo na najnižem stepenu čovečnosti, nipodaštavanja života, nipodaštavanja jedinstvenosti i različitosti svakog bića
“Okretanje glave od negativnih procesa – pogledajte, kod nas kao da se na javnoj sceni ne događa ništa, osim dvorskih i tabloidnih spletki – svakako neće dovesti do toga da problemi nestanu. Naprotiv, problemi će ubrzano metastazirati. Nema sumnje da poslednjih desetak godina prisustvujemo sistematskom zanemarivanju filozofije i humanističkih nauka. Decenijama se bezrezervno kliče forsiranju prirodnih nauka, tehnike, IT sektora, dualnom obrazovanju itd. Sada se čudimo tome kako su se u našim društvima ‘najedanput’ tako razmnožili i nabujali ekstremni stavovi u svim sferama života. Međutim, ni filozofi, fokusirani na svoje ‘privatne akademske probleme’, nisu pružili dostojan otpor te se i dalje baškare u svojoj ‘kuli belokosnoj’”
Iako će, u to čvrsto verujem, Vera svoj puni zamah i reljefnost dobiti tek u formi televizijske serije, razlozi za obavezan odlazak u bioskop i te kako postoje
Dva jedinstvena “ambijentalna” albuma, jedan novi i jedan stari, vraćaju nas drugačijem promišljanju popularne muzike, kao nečega što može biti umetnost
Fascinantno je kako ista predstava gledana od istih ljudi na dva različita festivala može imati različite recepcije! Ipak, tome se može čuditi samo onaj ko ne razume da je pozorište umetnost trenutka i da upravo trenutak boji svako izvođenje, te nijedno nije identično
Oporavljajući se, Beogradski džez festival ovako sveden, valjda će znati da uhvati optimalnu ravnotežu, a ne da se prekomerno širi kao nekad. Manje nastupa, ne predugačkih, tako da svako ima vremena za zaslužene biseve pa i ovacije, ove godine kanalisani su u glavni prostor Doma omladine Beograda i uglavnom se završavali do ponoći, ne iscrpljujući onih par hiljada ljudi koji su stalna koncertna publika džeza u Srbiji
“Ono iz čega ja izlazim je neosporno jugoslovenski novi val; najčešće kad zamišljam pjesmu, ona kreće iz tih nekih obrazaca koje su nama donijeli pokojni Divljan, Koja, Rundek, Brecelj, Bele…I šta smo onda mi svi? Neka djeca koju su roditelji ostavili i uskratili im pravo na prezime”
